ВРЕМЕ
Летње време, зимско време,...Право време, време одлука...Тешка времена...Дух времена...Време закона и време неправде...Моје време и Ваше време...Мислите да је неухватљиво а оно је увек главно када је реч о поразима и победама. Како? Време можете да испуните, потрошите, поклоните - једино што не можете, не можете да га чувате.
Ми смо бочица времена
С рођењем добијемо то богатство – време. Различите су све те бочице – неке су веће а неке мање, неке су квалитетније неке не...Суштина је у томе да ми док седимо и испијамо кафу са особом коју не поштујемо, тој истој особи поклањамо нешто највредније – време – нас, делић нашег живота док истовремено мислимо да тој особи не би дали ништа јер ништа и заслужује. Колико смо наивни? Колико смо пута то урадили? Много пута! Таквим људима, које ја сматрам ометајућим факторима мог живота, пре бих поклонила кола, кућу, било шта материјално али не дам моје време – не дам себе! Значи, ако дајемо материјалне ствари дајемо јер имамо више од тих других и не дотачиње нас њихов карактер али ако дајемо време, требало би да будемо свесни да смо расипници сопственог капитала. Протраћене тренутке никада не можемо вратити, купити, трампити...Они су прошли, а кажу мудри да би требало живети пуним плућима и ја им верујем.
Време је заједнички састојак свих победа и пораза
Време, енергија, набој сличне су врсте. Хајде да размишљамо о релацијма које доносе корист – ако је живот палета а време боја – слику коју сликамо, сликаћемо са више боја.
Визуелизација је могућа зато што је време делом субјективно. Простор је објективан – он је ту. Како да моје замишљено богатство стигне на адресу мог простора где се налазим? Мој мозак, свачији мозак, има толико мисли колико има – мора да тај капацитет постоји зарад какве сврхе. Не постоје мисли тек тако да би постојале. Наш је проблем што их не користимо. Многи људи кажу да су мислећи на одређену особу ту особу ускоро или видели или чули. Питање је да ли су они били видовити па су видели кретање одређене особе или су њихове мисли активирале ту особу на покрет – чиста метафизика.
Значи да ја као појединац ако имам одређене слике које сама стварам у глави, моју лепу будућност, могу дозвати у реалан простор јер свеукупном времену није важна ни садашњост ни будућност - моја лично, нити било чија. Ми се заиста понашамо као магнети захваљујући категоријама као што су енергија, набој или време.
