Šta sam loše rekla?
- Idemo. Moramo da se pozdravimo sa još nekim ljudima. - kaže mršteći se.
Njegov glas je hrapav. Obično to devojke pali, ali mene ne. Verovatno jer znam da je kriminalac i ubica.
Uhvatimo se za ruke. Da bismo svima pokazali koliko se volimo. Obilazili smo stolove kad nas Ana i Jana odvukoše u neki ćošak.
- Sad je vreme za vaš prvi ples. - kaže moja majka ushićeno.
- Jel moramo? - pita Uroš.
- Ajde sine, za majku.
Pesma polako kreće. Čujem po melodiji koja je.
Princeza.
Uroš mi nežno stavi ruke na struk.
Ti živiš
gde zvezde tkaju sag od srebra
I nevinošću sja
tvoje lice
Dok nedostižan kao sena
nastavljaš svoj let
Budi savršena. - podsećam se.
Svoje ruke obavijem oko njegovog vrata. Polako se njišemo u ritmu pesme. Njegove nebesko plave oči prikovale su se za moje.
Jer, ti si princeza
Nekog drugog sveta,
tvoja reč stvara čuda
Budi iskrena uputi mi
osmeh tek da znam,
postojiš, nisam sam
Negde izvan planeta
Još ne znam
da l' si zvjezda ili žena
I samo jedan tren
da postojiš
K'o ružišasta morska pjena
na žalu stojim sam
Galebova stope briše val
( ali samo )
vječnom ljubavlju dodirni me
i ostani uz mene
Ne pričamo, samo se gledamo i njišemo. Ne znam koliko je prošlo kad sam skontala da se pesma završila.
Brzo se odvojimo, ali opet se uhvatimo za ruke da neko nešto ne posumnja. Svi aplaudiraju i pričaju nešto između sebe. Kao da nam se dive. Krenula je sledeća pesma, drugi ljudi dolaze na podijum, a Uroš i ja se odvojimo.
Dosta vremena je prošlo. Konobari sada trče da donesu alkohol onima koji su već pijani. Skoro svi su pijani, uključujući i mog muža.
Ja za to vreme pričam sa Anđelom i pijem crno vino. Malo pričamo, malo se smejemo, malo tugujemo.
Negde oko pola tri ujutru su krenuli da se razilaze i u pola četiri su svi otišli, zajedno sa mojim mužem. Ne znam gde je i ne znam kad je otišao.
Super. Ne moram da provedem sa njim prvu bračnu noć.
Mene će Jana da odveze u Uroševu vilu, a Ana će odvesti Marka i mog oca koji su mrtvi pijani u moju devojačku vilu.
Krenem da se pozdravljam sa majkom, ocem i bratom. Ne plačem. Potpuno sam ravnodušna, zato što nemam od koga da se rastanem.
Već sam se rastala sa njima u svojoj 5 godini. Jedino kad sam se sa Đorđem pozdravljala, malo su mi oči zacaklile. Mnogo sam vezana za njega, čak i ako nismo bliski više. Ulazim sa Janom u auto i krenemo ka Uroševoj vili.
- Jel znaš gde je Uroš? - pita me zabrinuto.
- Ovaj... Da otišao je do njegovog kuma, treba nešto da pokupi. - slažem.
- A dobro. Uplašila sam se da mu se nije desilo nešto.
- Ma ne.
Iskreno baš me briga i da mu se nešto desi.
Velika kapija se otvara, a ja stegnem venčanicu.
Novi zatvore, evo me.
Izlazim iz auta sa jednim koferom u kojem su mi najbitnije stvari i Jana me povede ka stepenicama. Mermernim stepenicama, na kojim nas čeka jedna od radnica.
- Dobro jutro, gospođo. - kaže žena.
Ne odgovorim ništa, jer sam umorna. Ona me odvede do jedne sobe. Ulazim u nju i skontam da je to Uroševa soba, jer su tu njegove stvari.
- Izvinite, jel mogu da dobijem drugu sobu, Uroš ima posla, pa neće doći, a ja ne bih volela da spavam bez njega u toj sobi. - slažem.
- Može. Ima dosta soba. Ja vam preporučujem sobu na drugom spratu. - kaže žena.
Nisam ni skontala gde sam, previše sam umorna, samo znam da sam u jednoj prevelikoj vili.
Ulazim u sobu, skidam venčanicu, šminku i odem da se okupam, jer u okviru sobe ima veliko kupatilo. Okupam se, obučem spavaćicu, legnem i odmah zaspim.
Novi deo❤️
Vaša Emotivnaaa
आप पढ़ रहे हैं
Savršena igračka 🔚
रोमांसIrina Savić potiče iz najimućnije i najjače porodice koja se bavi kriminalom i za nju niko nije znao. Otac ju je dobro sakrio. Njena porodica je do skoro bila u ratu sa još jednom porodicom koja je pretila da zauzme njihovo mesto, a sada rade zajedn...
