Ostani

Zašto ne možeš da budeš normalna?

I opet još jedan pakao u školi. Mislila je da je navikla, ali danas joj je bilo previše. Ništa više od uobičajene doze psihičkog zlostavljanja, ali vremenom joj se nakupilo. Otišla je sa časa u ženski WC na trećem spratu, jer tamo u ovo vreme nema nikoga. Samo prva smena ima časove na trećem spratu, a drugoj smeni je zabranjeno da odlazi tamo. Šteta, moraće da prekrši pravilo koje niko ne poštuje.

Stala je ispred ogledala i zatvorila vrata za sobom, a zatim ranac bacila na mesto pored lavaboa. Gledala je u svoj odraz, skenirajući svaki deo svog lica, tražeći svaku manu. Nešto je stezalo u grudima i stomaku, jedva je mogla da diše i jako joj se vrtelo.

 Znala je da je to zbog besa koji oseća prema svima njima. Čak i nije mrzela taj osećaj, jer je to bilo jedino što je osećala u zadnje vreme. Vremenom se privikla na to. Morala se priviknuti, jer je znala da je neće napustiti tek tako.  

,,Zašto ne možeš da budeš normalna?'', upitala je, ne skidajući pogled sa ogledala, kao da je čekala odgovor od svog odraza

Planirala je da nastavi svoj monolog, kada je čula nešto iz jedne od kabina. Zvuk kao duboko disanje ili kada je neko na ivici plača.

Dobro je poznavala taj zvuk.

,,Ko je to?!'', uspaničeno je viknula. ,,Ima li koga?'', tiše je upitala. Par sekundi se ništa nije čulo, pa je pomsilila da je konačno poludela. Zatim je videla da neko otvara vrata kabine. 

Dečak

,,Ja sam ovde'', crnokosi dečak je odgovorio. 

,,Ti si dečak''

,,Zar je tako očigledno?'', namrštio se. 

,,Zašto si u ženskom kupatilu? Zašto si uopšte na trećem spratu?''

,,Bežao sam od nekoga. Nekog mnogo jačeg od mene sa željom da me isprebija'', odgovorio je. Ona je samo klimnula glavom, otprilike je znala kroz šta prolazi. 

,,Jesi li dobro?'', upitala ga je, kada je primetila da se blago zateturao i naslonio na zid. Prišla mu je, te ga odvela do lavaboa, držeći ga čvrsto da se ne bi srušio. ,,Umij se'' 

Čudno ju je pogledao, bio je iznenađen da je neko tako dobar prema njemu. Uglavnom su ga svi nazivali čudakom, kretenom, idiotom i mnogim drugim pogrdnim imenima. 

Umio se i naslonio na lavabo, i dalje nije mogao samostalno da stoji. 

,,Hoćeš li da zovem nekoga?''

,,Ne!'', uzviknuo je i pola sekunde kasnije njegov eho se čuo ,,Ne zovi nikoga. Dobro sam'', uspravio se da bi dokazao da mu nije ništa.

Ali ipak, uvek isto pitanje, uvek ista laž. 

Jesi li dobro?
Dobro sam

,,Jesi li siguran? Mogu zv-

,,Siguran sam. Dobro sam'', prekinuo je. ,,Jesi li ti dobro? Čuo sam tvoj razgovor sa... ogledalom'', polako je izgovorio 

,,Žao mi je što si to morao da čuješ'', odgovorila je, te rekla njeno ime

Odmah je primetio da je izbegla njegovo pitanje, ali nije želeo da odugovlači, pa je samo izgovorio njegovo ime. 

I ako bilo gde počinje, to je ovde-dvoje najboljih prijatelja

Prva osoba koja je bila dobra prema njemu. Stranac.
Prva osoba koja je bila dobra prema njoj. Stranac.