Kath je bila nešto posebno tiha danas, možda sam mrzila kada bi previše pričala ali još više mrzim kada bi bila ovoliko tiha. Ta njena tišina značila je zabrinutost,skrivanje i ljutnja. Ustala sam se i počela koračati po prostoriji. Pa zar oni misle da ću ja ovdje stajati cijeli život? Ljudiii gdje je vama mozak?
''Bella, nerviraš me s tim živcirajućim hodom tamo ovamo'', pokazivala je Kath rukama
''Mene nervira što se osjećam da sam u kavezu.'', tužno sam rekla i sjela kraj nje.
''Zar ga se nimalo ne bojiš? Zar se nimalo ne bojiš njegovog plana za tebe? Nebi te htio da ga nema.'', Kath je nesigurno upitala gledajući svugdje ali ne mene u oči.
Harry,strah? Moguće. Mislim da sam sada još mirna kakva bi bila da sam u dvorcu, ali znam da neću ostati još dugo mirna i oni to znaju. Znaju da neću moći stati ovdje zauvijek.
''Umoran sam od ovih razgovora. Moram ići.'', uputio nam je Nicholas jedan umoran pogled i otišao. Ustala sam se i krenula prema vratima.
''Ako pokušaš izaći, opržiti ćeš se. Na vratima je magija.'', upozorila me Kath
''Zar mi toliko ne vjeruju?'', raširila sam oči povrijeđeno gledajući Kath
''Zar misliš da bi trebali?'', upitala me Kath na što sam se smijala. Pošteno.
HARRY POV
''Očito smo ih precijenili,Zayn.'', iznervirano sam šetao po sobi gledajući u Zayna ispred sebe kako pali već 3 cigaretu u kratkom vremenu.
''Mora postojati način da doznaš gdje je.'', zamišljeno je govorio
''Ma kakav način?! Koliko pokušaja,koliko?! Ta mala jednostavno... jednostavnoo.. mi počinje ić na živce! Uzaludno trošenje vremena, odavno je trebala biti ovdje.''
''Harry, doć će ne brini, zašto jednostavno nebi igrali po našim pravilima?'', sada je prebacio pogled na mene zlobno se smiješeći.
''Ti imaš plan.'', odlučno sam rekao te nabacio osmijeh.
Annabelle POV
Ne stojim niti jedan dan ovdje a već ludim! Mrzim biti zatvorena, pa dobro Annabelle tko voli? Daj si 5 za glupost! Kath je zaspala, očito mi je odlučila praviti društvo ali joj ne ide baš. Krenula sam prema vratima i taman kada sam išla izaći, veća sila me odgurnula i zadala peckajući udarac. Dobro, ovo nije bilo potrebno, ljuti me to što nemaju baš nimalo povjerenja u mene. Otišla sam do kreveta i legla, gledajući u strop. Možda je to sada i najpametnija stvar?
Vrata su se otvorila i na njima se pojavio moj otac.
''Budi Kath, idete odavde.''
''Što se sada događa??'', upitala sam ga znatiželjno
''Ajde poslušaj me, nemam vremena za objašnjavanje!'', strogo je odvratio otac te sam pošla do Kath lagano je drmajući da se probudi.
''Hej Kath, moramo ići'', tiho sam ju rekla na što sam dobila samo mumljanje.
Još sam je par puta prodrmala te je lagano otvorila oči.
''Hajde žurimo'', nastavila sam te se ona brzo ustala.
Otac je skinuo magiju sa vrata te smo krenuli za njime prema izlazu odavde.
''Colonium je odlučio napasti, sada nije sigurno ni ovdje. Moramo te poslati među obične ljude, tamo se zasad čini najsigurnije. Usto s tobom ide i Katherine...'', otac je objašnjavao brzo hodajući prema izlazu.
''A Nicholas?'', upitala sam ga prekidajući njegovu zadnju rečenicu
''On ostaje ovdje.'', sigurno je odgovorio te smo izašli prema dvorcu.
Na to nisam htjela ništa komentirati, znala sam da nemogu proturječiti ocu a i da proturječim Nick bi stao na očevu stranu, pa kakve mi koristi od toga? Popeli smo se na kat gdje se nalazila moja soba, čisto da uzmem par stvari. Pogledala sam kroz prozor, oni su dolazili, mislim da je kasno za odlazak. Ispustila sam maleni vrisak te krenula brzim korakom prema ocu.
