Moje čitanje jako zanimljive knjige prekida vibriranje mog telefona. Trebala sam da stavim na nečujno. Niko me ne bi prekidao. Mrzim kada me prekinu dok čitam.
Ostavljam knjigu i ustajem iz kreveta. Sa svog radnog stola uzimam telefon i osmeh mi se automatski pojavi na licu kada ugledam njegovo ime.
„Hej!", veselo se javim na telefon dok mi glupavi i zaljubljeni osmeh igra na licu.
„Leen, gde si ti? Vidiš li koliko je sati?", okrećem se ka zidnom satu i vidim da je pola 9. Ups. Čujem u pozadini galamu i smeh.
„Skroz sam zaboravila.", tiho kažem i ujedem se za usnicu.
„Znao sam. Spremi se, za nekih pola sata sam ispred tvoje kuće.", kaže i čini mi se da pomalo sapliće jezikom.
„Nemoj ako si pio. Dođi ću taksijem.", kažem tiho. Zaista ne želim da vozi pijan.
„Mah... Šta su dva piva?", blesavo se nasmeje. Uveri me da je sve okej pre nego što mi kaže da požurim sa spremanjem.
Kada poklopim, ostavim telefon na sto i krenem ka ormaru. Leto je, što znači da oblačim haljinicu. Volela bih da nosim neku kraću, ali moj ormar sadrži samo one do kolena i one još duže.
Već tri, skoro četiri godine imam problema sa kilažom. Od kako sam nevinost izgubila sa dečkom koji je pisao članke za školeske novine. Bila sam četvrta godina i jedina u školi koja nije izazvala nikakav skandal. A taj dečko je živeo za skandale.
Celog prvog polugodišta mi je izjavljivao ljubav i na kraju sam se smuvala sa njim. Da bi me na jednoj žurki napio i odveo kod njega kući. Iskreno, bio je to onaj prvi put koji svaka devojka može da poželi. Bio je nežan i pažljiv.
Ali kada sam videla na naslovnoj strani novina nas dvoje u njegovom krevetu... Mislim da mi se ceo svet prevrnuo naglavačke. Cela škola je mesecima bila okupirana time. Moj otac je pokreno tužbu protiv škole jer škola ne sme da dozvoli da tako nešto izađe u novinama.
Međutim, taj dečko je isterao po svome. Noću je upao u školu i pustio novine da se štampaju. Ujutru su svi već imali o jedan članak u rukama. I tu je sve krenulo. Moje prežderavanje čokoladicama.
I zbog tog idiota, ali i svoje nepromišljenosti, danas imam problema sa svojim telom i izgledom. Ali Niallu to ne smeta. Kaže da ima više da voli i uhvati. Ludak.
„Darleena, dušice.", osetim nečiju ruku na ramenu. Okrenem se pomalo iznenađena ka svojoj mami. Nisam je ni čula kada je ušla. „Niall je stigao, čeka te u autu.", obavesti me.
„Gotova sam.", kažem i namažem svoje labelo. Stavim ga u torbicu koju prebacim preko jednog ramena. Poljubim mamu. „Vidimo se."
„Lepo se provedi, mila.", kaže dok gotovo trčećim korakom izlećem iz sobe.
„Hvala!", dobacim sa stepenica.
Svog tatu sretnem u hodniku i brzo ga poljubim. Tek sada je došao iz hotela. On tako naporno radi. Vlasnik je ogromnog hotela zajedno sa Niallovim ocem, ima gomilu zaposlenih, a i dalje se muči i tako naporno radi. Mama ne. Ona ima svoje kratko radno vreme tamo. Ona vodi restoran, ali se trudi da više bude u kući i stara se o njoj.
Kada izađem iz kuće, odmah spazim Niallov auto. Trudim se da ne trčim kako mi vetar ne bi podigao haljinicu. Uđem unutra i prvo što primetim je njegov očaravajuć osmeh.
„Hej, mala.", šmekerski mi namigne i ja ga udarim po ruci. Zna da ne volim to i svaki put kada me vidi to uradi. Kao da je postalo tradicija. „Znaš da se šalim.", kaže. Ruka mu je na mojoj butini dok mi se približava. Hvatam ga za potiljak i spajam naše usne. Ljubim ga samo kratko, tek toliko da me još više poželi, a onda se odvajam.
„Hajde, vozi nas odavde.", šapnem u njegove usne. Nezadovoljno frkne, ali se udalji od mene i upali auto. Krene ka mestu gde se nas četvoro, naša mala ekipa skuplja.
Svakog petka visimo zajedno kod Louisa, nas četvoro. Niall, Louis, ja i Enola, moja najbolja pijateljica. Louis joj dođe neki rođak, a s obzirom da idemo na isti fakultet, brzo smo se sprijateljili. I već tri godine svo četvoro smo najbolji prijatelji.
Dobro, Niall i ja se znamo od rođenja zbog naših očeva koji su prijatelji još od fakulteta. Sa Enolom se znam od srednje, a sa Louisom... pa od kada sam krenula na fakultet. On je već završio s tim i sada radi u hotelu naših očeva kao računovođa.
Niall i ja planiramo da se zaposlimo tamo kao marketinški ekonomisti. Jedva čekam da počnem da radim. Tada ću konačno napustiti kuću svojih roditelja i useliti se sama, u neki stan, početi samostalan život.
„Hej.", njegov glas me trza. „Gde si odlutala?", pita me kada spusti ruku na moju butinu.
„Nešto sam se zamislila.", mahnem ramenima. „Zašto si stao ovde?", pitam kada primetim da je stao u nekoj mračnoj ulici.
„Želim da te ljubim i mazim se sa tobom malo pre nego što odemo da se nađemo sa ono dvoje.", šapne i njegove reči učine da mi srce ludo zakuca. Okrenem se ka njemu dok njegova ruka sve više ide ka mom međunožju.
Gospode...
„Niall, znaš da moji sutra ujutru odlaze i da se vraćaju tek u nedelju uveče.", kažem.
Zna on to. Svake nedelje moji odlaze za vikend tako da Niall i ja dobijamo celu moju kuću samo za nas dvoje. Ne znam da li moji znaju za to, ali me je baš briga. Uskoro punim 22 godine i normalno je da imam seks.
„Zar ne možeš da sačekaš?", pitam kada stavim ruku na njegovu i zaustavim ga. Jako sam vlažna sada, a zaista ne želim da bilo šta radimo u autu. To mi je tako prljavo.
„Kako da sačekam do sutra?", uzdahne i blago mi stisne butinu. „Dođi ovde samo malo da te držim, molim te...", gotovo da zastanje kada glavu nalsoni a sedište i gleda me molićavo. Udahnem duboko pre nego što se pomerim i sednem mu u krilo.
„Stvarno ne razumem kako ne možeš da se suzdržiš još par sati.", šapnem sa čelom naslonjenim na njegovo. Nasmeje se i to pređe i na mene.
„Kako kada mi je u glavi slika mene kako ti dižem tu haljinu i jebem do iznemoglosti.", šapne i njegove prljave reči me uzbude, ali mu to ne prizanjem. Niti ću.
„Niall.", upozorim ga. Kada malo samo popije, počne jako prljavo da priča. Ne volim to, ali mi i ne smeta. Čudno, ha?
„Ljubi me.", šapne u moje usne. Osetim pivo i mentu. Spustim malo glavu i spojim naše usne. Ovoga puta oboje produbljujemo poljubac od kog samo što mi ne spadnu gaćice. On se tako dobro ljubi...
***
„Niall, uspori!", upozoravam ga. Pijan je jako. Nisam trebala da ga pustim da me vozi kući.
„Nema nigde nikoga, srećo! Opusti se i uživaj!", viče dok pokušava da nadjača muziku koja trešti iz auta. Odustala sam i od utišavanja. Ne mogu da se borim s njim.
Odjednom vidim čudna svetla i neki čudan zvuk čujem. Okrenem se i iza auta vidim policijska! Ne!
„Niall, policija je iza nas!", uplašeno kažem i njegovo lice u sekundi prebledi.
„Sranje!", opsuje i utiša miziku. Odmah se začuju sirene. „Pobeći ću im.", kaže.
„Ne!", usprotivim se. „Niall, stani. Ne pravi još veće sranje!", povičem. On u tom trenutku poveća brzinu i ja se bukvalno zalepim za sedište.
Gospode! Srce mi bije veoma jako, suze mi naviru na oči. Uplašena sam i samo želim da stane. Molim ga, ali kao da me ne čuje. Pomozi mi, Bože...
„Niall, molim te...", gotovo da zaplačem i to kao da ga trza. Brzinom munje se okreće ka meni.
„Srećo, ne.", stavi ruku na moju. Vozi prevelikom brzinom i ne može da me gleda, ali uporno to čini.
„Zaustavia auto!", povičem ka njemu suznim očima, a onda okrenem glavu i vidim prejaku svetlost ispred nas. „Ne!", vrištim. On skreće auto, ja letim u stranu, u sekundi osetim bol u celom telu, a onda kao da se sve zaustavi...
~~~Pa... Prolog moje druge priče. Prvo što treba da znate je da ću objaviti i prvi deo kada ga završim, verovatno danas. A razlog zbog kog sam rešila da objavim sada je jer sam čula da će LoRa početi novu priču. Da objasnim i zašto. Prošli put sam smislila ideju za sve i moja priča je trebala da se zove GAME, sve sam isplanirala, ali je onda LoRa objavila da će se druga sezona zvati GAME OVER pa sam ja odustala da ne bi ispalo da je kopiram. Ne verujem da nam je sada baš ista ideja pala na pamet, ali čisto da se osiguram. Zato sam izbacila. Da ako joj je nešto slično palo na pamet, da ne ispadne da kopiram jer ću malo kasnije, za mesec i više početi da objavljujem ovu priču. LoRa će sigurno smisliti nešto bolje od ovoga, ne sumnjam u to, ali sam ipak morala da uradim ovo. Nadam se da će vam se i ovo svideti. Još jednom napominjem: POČINJEM SA OBJAVLJIVANJEM TEK KADA ZAVRŠIM SA PRVOM PRIČOM!~~~