《LAVOVA PERSPEKTIVA》
Lezim na krevetu i san prosto nece na oci, ne znam da li da placem ili da se smijem... Pavle je stvaran, ona ce mi noc koju smo imali pominjati kad god kazem da sam joj brat. Dodjavola polu svjesno sam spavao sa njom, trezan ne bih ali pijan sam bio i uradio sam ono o cemu sanjam od kako sam shvatio car zaljubljenosti. Odrekla bi me se porodica da sazna za ovo, od toliko zena ja bas poludim za onom koja je zabranjema po svakoj osnovi. Ceo zivot sam zaljubljen u nju i jasno je da sam uzivao samo je posle uzivanja jako tesko biti "brat"...
Posle... nema kajanja prosto narodski receno.
(***)
-" E ne moze, prvo dorucak! AJDE HELENA!"
Majka se prodere, a Helena sanjiva krene prema stolu. Ta bijela spavavica u meni probudi svaki atom ali vjetsto prikrijem to gledajuci ispred sebe.
-" Dobro jutro"
Nastavim gledati ne zeleci ni da je pozdravim, kome se inatim ne znam...
-" Nemoj da zaboravis rucak u 17h"
Otac me opominje...
-" Moram krenuti sad,vidimo se onda veceras"
Ustao sam i pokupio kljuceve nakon cega udjem u svoje auto ali kucanje na prozor me prekine u namjestanju pojasa i muzike.
-" Majka je rekla da ne zaboravis poslati ujni neki e-mail"
Samo sam klimnuo glavom te kad krenem zatvoriti prozor cujem je.
-" Ljut si za moju recenicu sinoc?"
-" Nisam, upravu si brat ne jebe sestru"
Ponovim iste rijeci.
-" Ocigledno je da ce to biti nasa prepreka jer ta noc ne mozemo da zaboravimo. U vazduhu se osjeti da se sve sa nama promjenilo"
Kazem te je pogledam dok ona spusta pogled na pod.
-" To mi je izletjelo... Znam da samo brines ali Pavle je divan momak i... i vjeruj mi kajem se za sinoc tako glupa recenica je izasla iz mojih usana bez razloga."
Zasto imam prokletu nervozu svaki put kad kaze Pavle!?
-" Nauci da se javis na telefon kad te pozovem jednom u godinu"
Drsko kazem i dam gas pre nego mi odgovori. Dodjavila sta sam uradio zasto sam morao bas toliko da pogrijesim. Zeleo sam samo uci u svoju kancelariju da bi me tisina smirila i dozvala moju izgubljenu pamet.
Puno posla zatrpa moje misli o Heleni, ali kad alarm zazvoni da je vreme da krenem kuci kako bih stigao na taj rucak cuveni izadhnem.
-" sta je tu je..."
Kazem poprilicno jasno te krenem prema autu. Vozio sam sporo, nadajuci se da me nece pozvati neko od njih, ali se prevarim. Naravno da nijesu zaboravili.
-" Krenuo sam, dolazim za 2 minuta"
Javim se Sergeju pre nego pocme sa kritikama kako sam zaboravio, kako trebam na godisnji i ostale svakodnevne kritike koje mi uputi na racun mog posla. Naravno crveni auto je vec bio parkiran ispred, isti onaj koji je sinoc dovezao Helenu.
-" Stigao sam"
Kazem dok ostavljam sako te prodjem do dnevnog boravka gde ugledam momka,malo nizeg od mene, zgoljavog i ocajnog. Ni malo mi se ne dopada taj pogled ni taj lazan osmijeh kad me ugleda ali ostanem miran.
-"Ja sam Lav"
-" Pavle, Helena mi je mnogo pricala o tebi"
Klimam glavom i zauzimam mjesto ispred Helene. Nasmijana je i ne obrace paznju na mene. Bilo bi pametno kad bih uradio isto.
-"Vjerujem da su te ispitali previse stvari ali moram i ja postaviti koje pitanje. Pa..."
Oprezno izgovorim kako bih ispao divan domacin
-" Cime se bavis Pavle?"
-" Ja sam inzinjer,zavrsio sam fakultet i nasao divnu prilku ovde blizu najsjajnije devojke"
Podignem obrvu i spustim glavu da ne vide moj ironican osmijeh.
-" Tvoja porodica?"
Oprezno izgovorim.
-" Imam sestru Nevenu,mladja je 4 godine studira psihologiju,otac radi u jednoj fabrici, a majka je krojac"
Znaci postena neka porodica...
-" Helena je napomenula da ste imali neku pauzu"
Ona sad skrene pogled ka meni ljuto
-" Znas vec da u svakoj vezi ima nesiglasica, ali ja i Helena se nikada nijesmo posvadjali i ocigledno je i meni i njoj bilo cudno da smo u opste povisili ton jedno na drugo"
Podignem obrvu znacajno ga pogledam.
-"Imas sestru i majku pretpostavljam da znas cuvati i brinuti o zenskom polu"
Ispravim svoja ledja uz naslon stolice.
-" znam naravno"
-" Na Helenu niko nikad ne podize ton .."
Ona opet pogleda u mene samo ovog puta zadrzi pogled, a ja se zagledam u nju. Toliko je lijepa,toliko je zelim i toliko mrzim sebe jer je to tako.
-" Takvo nesto se nece ponoviti"
Uvjerava me,a ja bezvoljno skrenem pogled. Pod hitno menjam temu i prestajem biti brat za veceras.
-" Pavle je savrsen"
Majka sapuce, a ja klimam glavom dok ga gledam kako se pozdravlja sa ocem potom on i Helena ostanu sami napolje kako bi se "pozdravili" kao par.
-" Odoh da spvama, mrtav sam umoran"
Usao sam u sobu i legao poprilicno nervozan ali mislim da nijesam pogrijesio ni sa jednim pitanjem. I tako,valjao sam se po krevetu shvatajuci da mi nema spavanja veceras. Polako sam sisao niz stepenice kad zacujem njen glas iza zatvorenih vrata dnevne sobe.
-" Pavle Lav je citav zivot ozbiljan i ne umije da se nasmije. Tako da sigurno si mu se dopao samo on bas to i nece reci"
Nastala je tisina.
-" Pavle ne mogu ga naterati da se smije ako on to ne zeli. U ostalom odakle ti znas da se on ne smije?"
-" Mama je bas srecna sto te upoznala"
Osjetio sam se kao dijete koje stoji iza vrata i prisluskuje. Samo ja sam veliki magarac koji prisluskuje sestrin razgovor
-" Boze naravno da sam srecna, naravno da mi je drago da se se preselio ovde ali opet ti kazem Lav mi ne bi dozvolio da se preselim kod tebe."
-" Znam da imam dovoljno godina, ali za neke stvari se pita Lav ne ja... Da, videcemo se sjutra posle tvog posla."
-"Da moze, dodji po mene"
Prekinula je vezu i duboko udahnula,a ja kao da nijesam najgora osoba koja prisluskuje udjem u kucu i kao sam u cudu jer je budna.
-"Sto ne spavas?"
Kazem cim udjem i zatvorim vrata za sobom.
-"San mi bas nece na oci veceras,a ti?"
-" Takodje..."
Kratko kazem te odem do frizidera po bocu hladne vode, ona je u rukama drzala veliku kesu cipsa i pustila neki film. Kratko mi je trebalo da prepoznam zvukove svog najdrzaveg filma koji je bio "nas"kad smo bili mali.
-"Sta gledas?"
Pogledala je konacno u mene te malo pomjeri cebebce u stranu
-"Ajde dolazi, ovo ce nam biti 6-ti put da gledamo ovaj film zajedno"
Sjeo sam pored nje i uzeo par gutljaja vode dok ona gasi telefon i ostavlja ga na sto.
-"Hvala ti za ono danas..."
Pogledam u nju kratko i zbunjeno.
-" Ono da na mene niko ne povisuje ton... Zvucalo je tako..."
Ne dopustim da dovrsi
-" Nema na cemu, uvijek i zauvijek sam tu za tebe..."
Sada ona pogleda mene te kao da se premislja da li ce nesto reci ili ne potom spusti svoj pogled i tiho doda.
-" Izvini za moji izjavu od prekljuce, takva glupost vise nikad nece izaci iz mojih usta."
Blago se nasmijem.
-" vraticemo se na staro?"
Pita me zancajnijim pogledom
-"Ocemo..."
Kazem kratko, a njene ruke obmotaju moj struk te se namjesti kao nekad kad bi gledali ovaj film.
-"Posto smo se vratili na staro ceskaj me..."
Zapovjedi,a ja odmah zapletem ruke u njenu kosu... vise sam posmatrao nju nego film ali svaki put bih to vjesto sakrio. Nijesam voljeo ovaj film zbog filma vec zbog toga sto sam ga uvijek sa njom gledao.