-Ko je to?
-Kris! Ja sam, El!-zaskičala sam u telefon.
-O bože, El! Šta ti se desilo? Gde si ti? Jesi li dobro? Zašto mi se nisi javljala?Zašto nisi došla u klub danas?
-Hej, hej, hej. Polako Kris. Ispričaću ti sve. Dobro sam, nisam ti se javljala jer sam tek sad pronašla svoj telefon.-rekla sam u jednom dahu.
-Pa gde si ti?! Šta ti se desilo? Pozvala sam momke a oni se ne javljaju.
-Kris, molim te smiri se. Reći ću ti nešto ali molim te nemoj da odlepiš. Obećaj mi da nećeš.
-Jao El, šta si sad uradila?
-Nisam ništa uradila! Kunem se!
-Pa šta je onda? Šta se desilo? Pričaj, ne mogu više!
-Kris, kidnapovana sam.-rekla sam i zadržala dah očekivajući eksploziju.
-Molim?! Kidnapovana? O moj bože, jesi li povređena? Gde si sad? Šalji adresu! Da zovem policiju?!
-Stani Kris, stop. Kao prvo, ne, nisam povređena. Kao drugo, policija je u ovoj situaciji nemoćna. Nemam pojma na kom kraju grada se nalazim, samo znam da sam u ogromnoj vili.
-Eleanora šta se desilo? - rekla je Kris malo smirenije.
-E ovako.Vraćala sam se kući iz kluba i kidnapovao me je Jimin. On se druži sa momcima. A momci rade za njega. On im je bio neka vrsta mentora i obučavao ih. A za uzvrat, momci su trebali da nas upoznaju, mene i Jimina. Kapiraš?
-Kapiram.
-E super.Stvar je u tome što me Jimin uhodi od kad sam imala petnaest. To jest, smo imali petnaest jer smo isto godište. Sada sam u svojoj sobi koja je, da te zaboli glava. Predivna je! Ali, Jimin je negde otišao sa svojim ljudima i rekao da se vraća za vreme večere. A do tad me je zaključao u sobi. - objasnila sam joj.
-Auh.
-Znam.
-Hoćeš da čuješ moju procenu?
-Ajde.
-Zaljubila si se. To je jedino logično rešenje jer da nisi, ti bi davnih dana pozvala policiju i pobegla. O, i zasigurno zabila nos u mozak tom liku.
Zamislila sam se na sekund a onda shvatila da je u pravu. Mogla sam da pobegnem. Mogla sam da izbegnem Jiminove izlive nežnosti, ali nisam.
Izgleda da mi je Kris i ovog puta otvorila oči.
-U pravu si. Jesam zaljubljena. Mnogo. A veruj mi, ne sumnjam da će mi dugo trebati da počnem da ga volim.
-Opa! Znala sam! Pa, šta radi taj Jimin?
-On je Gangster.-rekla sam jednostavno.
-Ah, sve bolje od boljeg. Nego, jel barem neki frajer a?
-Itekako.
-E pa onda imaš moj blagoslov. Budi sa njim. Postani bad girl. I nabavi mi molim te revolver.
-Haha, dogovoreno. Ali, treba mi tvoja pomoć.
-Slušam.
-Kako da skočim sa terase u pokušaju bekstva a da se ne razbijem kao zvečka?
-Uhvati se za donji deo ograde a onda se spusti na donji deo nadstrešnice. I, hop! Na zemlju! Bez povrede.
-Jao pa da. Zaboravila sam da si bežala kako bi izlazila sa Rajanom.
-E dobro jutro Kolumbo!
-Ha ha... Jako smešno. - sarkastično sam rekla.
-Nego, jel ti je nešto radio taj lik?
-Pa, pokušao je da me poljubi ali nije uspeo. Ali, zato me je dva puta zarobio ispod njega na krevetu i izljubio mi vrat.
Uzdahnula sam prisećajući se njegovih usana na mom vratu.
-Opa! Pa, jel bio grub? Ako jeste da odmah pravimo sektu protiv njega.
Nasmejala sam se. - Ne brini Kris. Bio je nežan. Previše nežan.
-Aa, što ja ne moju da nađem jednog takvog a?
-Hoćeš. Usput, jedan dečko mi je dao pismo za tebe.
-Za mene?
-Aha.
-I? Šta piše u njemu?
-Ne znam. Nisam ga otvarala.
-Ma, videću ga kad ga vidim. Uglavnom, kada planiraš bekstvo?
-Odmah posle večere. Tad će se on tuširati i tako to. Tako da mi dođe ko kec na deset.
-Zanimljivo.
-Veoma.
-El, zovu me iz kluba. Moram da idem. I, srećno sa Jiminom. Zaista se nadam da ćete se zavoleti. Zato što, ako on tebe toliko voli da je spreman da te kidnapuje, onda znaj da je to ljubav. I to ona čista, iz srca.
-Znam. Hvala Kris.
-Uvek! Čujemo se.
-Ajde.
-Ćao!
-Ćao.
Prekidam vezu i spuštam telefon.
Ležem na leđa i zatvaram oči.
Pospano zevnem i polako tonem u san.