Alex P.O.V.
Ne mogu dopustiti da mi se ta mala mota po glavi. Uostalom, ja sam u vezi sa njenom sestrom. Ona je stvarno divna cura i trudi se.
"Divna, ali ne kao Hanna",rekao je glasić u mojoj glavi. Ne, ne mogu tako ramišljati. Lena je Hannina sestra i moja djevojka. Od sada ću se njoj posvetiti. "Moraš zaboraviti Hannu",ponavljao sam sve dok mi ta rečenica nije bila urezana duboko u mozak.
"Moram zaboraviti.... Hannu!"
Poslije nekoliko dana
Lena P.O.V
Budim se u svom udobnom krevetu. Protrljam oči i rastegnem se, a zatim nađem outfit za danas. Obukla sam trenerku crvene boje i bijelu majcu sa natpisom "Sweet but psycho" crvenim slovima u desnom uglu. Gornji dio trenerke sam zavezala oko struka, a na glavu sam stavila naočale. Danas Alex i ja idemo na izlet i jedva čekam. Napokon ćemo provesti dan zajedno. Izlazim iz sobe i vidim Hannu. Ne, neću joj dozvoliti da mi upropasti dan! Rekla sam u sebi i zaobišla je kao da je bila statua. Pogledala me sa bolnim izrazom na licu, a onda obrisala suzu koja se neplanirano spustila niz njeno lice.
"Lenoo, molim te stani" rekla je sa mnogo bola u glasu.
"Stvarno nisam htjela da tako ispadne. Nisam znala da ste zajedno. Neće se više ponoviti. Izbjegavam ga i ne pričam sa njim. Ti si mi najvažnija, pa sestra si mi. Ne bih te izdala nikada u životu! Volim te Leno. Opraštaš li mi?" rekla je uveliko plačući. Nisam je više mogla gledati takvu. Bez riječi sam prišla i zagrlila je.
"Falila si mi malena sestro."kažem i pomazim je po dugoj crnoj kosi. "Nemoj to više raditi i naravno da ti opraštam ludice" kažem sa smješkom te je potapšam po leđima.
"A sada se idi sredi. Izgledaš kao da si upravo ustala iz groba" kažem i obe prasnemo u smijeh. U tom trenutku se vrata otvore i na njima se pojavi Alex.
"Hejj! Izvinite što ovako upadam, bilo je otključano, a niko se nije odazvao." rekao je i nasmijao se. Bože koji osmijeh... Tako ga volim!!!
"Hejj dušooo!"brzo sam mu pritrčala i zagrlila ga.
"Pozdrav Alex. Ovaj idem ja u sobu da vas ne smetam",rekla je Hanna brzo i tiho te krenula.
"Ne smetaš nam. Ostani"rekao je Alex. To me iznenadilo. Zašto bi on htio da moja sestra, najveći davež na svijetu, ne ode u svoju sobu? I zar mi ne idemo na izlet?
"Ne mogu! Žurim. Moram.... Srediti sobu!!!" rekla je brzo i nerazumno te otišla.
"Šta je njoj? Je li dobro?" pitao je Alex sa dozom brige u očima.
"Dobro je. Idemo mi, jedva čekam da stignemo." kažem i gurnem ga prema autu.
Nakon kratke vožnje, stigli smo do jednog jezera. Malo ljudi zna za ovaj dio grada. To je nekako naše skrovište. Volimo tu provoditi sate i sate zajedno. Uživam provoditi vrijeme s njim. Naši razgovori su tako opuštajući. Mislim da mi vrijeme provedeno s Alexom otklanja sve brige koje su mi na pameti inače. Uzeo je dekicu i stavio je na travu blizu jezera, a ja sam donijela košaru sa hranom i spustila je sa strane. Legao je na deku, a ja sam legla pored njega. Glavu sam spustila na njegova prsa i uživala u pogledu na pejzaž. Spustio je ruku na moju glavu i mazio mi kosu. Zagrila sam ga i jednostavno uživala. Nakon otprilike sat vremena, moje uživanje uništava zvuk telefona. Uzmem da vidim ko zove. Na ekranu je velikim slovima pisalo Hanna. Ponovo, ponovo uništava MOJ DAN! Spusti telefon na pod pored sebe i odlučim ga izgnoristi.
"Ko je to bio?" pitao je Alex.
"Hanna.", kažem i otpuhnem ljutito.
"Pa javi se!"
"Neću, sigurno je neka glupost"
"Ne bi te zvala da je glupost!"
Možda ima pravo. Uzmem telefon i nazovem Hannu.
Razgovor:
"L-LLen- Leno" rekla je isprekidanim, uplakanim glasom.
"Hana jesi li dobro? Šta se desilo? Zašto plačeš?"rekla sam zabrinuto, a Alex se pored mene trgnuo iz misli i pogledao me zabrinuto, jako zabrinuto.
"L-Leno... Tata...."plakala je
"Šta se desilo? Šta je tati?"
"Tata je imao... Imao je saobraćajnu nesreću. Sada su me zvali iz bolnice. Ja idem tamo, dođi ...ako možeš"
"Dolazim odmah! Ne brini! Bit će sve dobro."rekla sam brzo i čim sam prekinula briznula u plač. Alex me jako zaglio i rekao da će sve biti u redu. Brzo smo krenuli prema autu. Vozio je nenormalno brzo, a ja sam samo razmišljala o Hanninoj rečenici "Tata je imao saobraćajnu nesreću! U bolnici je"
Hoće li biti dobro? Šta ću ja ako umre? Ko će mi biti potpora? Ko će me voljeti najviše na svijetu, koga ću ja voljeti? Plakala sam i razmišljala. Što ako ne bude dobro? Ovo je stvarno previše za mene!
To je to za ovaj dio. Nadam se da vam se priča za sada dopada. Nadam se da vam je bilo zanimljivo. Uskoro je novi dio. Stay tunder. Pišite utiske.💖