Zašto svakom dečku moram da objašnjavam da nije problem u njemu, već u meni? Zar je toliko teško poverovati da sam ja ta koja ima problem i da ne želim vezu, niti išta ozbiljno? Mislim da sam oduvek ja bila problem. Loš karakter i manjak sreće. Ne znam šta se dešava sa današnjim momcima, kada su postali tako zahtevni i teški? Sve teže i teže mi ide ovo prekidanje. I kako uopšte mogu da pomisle da će biti nečega nakon samo jedne provedene večeri i nekoliko poljubaca ? Svi su oni ista govna, samo na drugačiji kalup. Što bi moja drugarica Marija, rekla , oni su kao gumene bombone, u različitim bojama i oblicima, ali su uglavnom istih ukusa. Baš tako. Nema više onog pravog koji će da voli samo jednu devojku i da je poštuje i ceni. Sve je izgubilo svoj značaj i svoju vrednost. Ništa više nije kao što je nekad bilo. Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poverenje.. ništa. Ili jednostavno ja nisam za ovaj svet. Sve je ovo previše za mene. Sve. Veliki uzdah.
Opet poruka. I opet od njega. Taj dečko stvarno ne shvata da je dobio šut kartu. Ako mu ne odgovaram dva dana na poruku, ne znam zašto i dalje pokušava i misli da će biti nešto. Kad ne ide- ne ide i tu nema šta više pričati. Neki ljudi baš umeju da budu uporni i dosadni. Neki ljudi ne znaju da odustanu olako. Neki ljudi su samo nedokazni, bezobrazni. Misle da se ceo svet vrti oko njih. Ali, ne.. dragi moji, precenili ste se. Ovaj svet se ne vrti.. ovaj svet miruje i jedno je veliko sranje.
- Dokle ćeš se ponašati tako? Šta ti je čoveče, ne možeš svakog dečka tako zajebavati i iskorišćavati.
Marija je stajala na sred moje sobe i gledala me besno. Iako mi je najbolja drugarica, gotovo kao sestra, ni malo joj se ne svidjam ovakva, kakva sam postala. Stalno me kritikuje i stalno mi nešto popuje. Priča mi kako ću na kraju ostati sama sa mačkama ( koje zapravo nemam), ako nastavim da se ponašam tako hladno i arogantno. Uporno joj pričam jednu te istu priču i pokušavam da objasnim da ne želim nikog kraj sebe i da mi je najbolje kada sam sama. Već sam se navikla na samoću i ne znam da li bih mogla započeti neku vezu sad. Ne znam, mada iskreno i ne želim. Prija mi samoća, imam svoj mir, vreme za sebe.. Zašto je toliko teško da me razume? Jednostavno je.
- Mislim da nije vreme da mi opet prebacuješ. Takva sam, bolje prihvati, jer ne želim da se menjam. Meni je ovako lepo i ne želim da menjam išta. Imam svoj mir, svoje vreme. Nikom ne polažem račune i niko mi ne kida živce. Molim lepo..
- Andreja, pobogu! Daj opameti se! Koji ti je djavo? Ja stvarno tebe razumem, ali ne možeš tako da se ponašaš. Pa vidiš koliko je lud za tobom, pruži mu šansu. Šta te košta?!
- Ne zanima me, a svoju šansu je iskoristio. Nastavi da se pakuješ, stvarno nemam živaca da o ovome pričamo.
- Kako hoceš, gospodjice nedodirljiva. Radi šta hoceš!
- Marija, stvarno cenim tvoje mišljenje, ali nekad ga zadrži za sebe. Molila bih te da mi se ne mešaš u život.
- Kako god želiš.
Izašla sam iz sobe i otišla na terasu. Mrzim što moram da se svadjam sa njom, ali nikom neću dozvoliti da mi govori šta da radim i kako da se ponašam. Moj život, moja stvar. Ako se nekome ne svidja kakva sam može slobodno da se okrene i ode. Nikog ne molim, niti vučem za rukav, svako radi onako kako želi, tako da neka odjebe od mene. Uzimam telefon i okrećem broj. Nemam živaca da kucam poruke, a stvarno želim da završim sa njim jer počinje previše da smara i da guši. A ne želim da svoje dragoceno vreme trošim na neke tamo tatine sinove, kretene i utripovane frajere..
- Ej Akii, nisam očekivao da ceš me zvati.
Javlja se sa veliki iznenađenjem i oduševljenjem. Osećam sreću u njegovom glasu. Ovaj dečko je stvarno lud za mnom, ali bojim se da ću morati da ga razočaram i srušim mu nade. Ništa novo na šta nisam navikla u predhodnih nekoliko meseci. Postala sam prava kučka. Priznajem. I odakle njemu pravo da me zove Aki.. moje ime je Andreja, ako nije znao. Dozvoljavam samo dragim ljudima da mi tepaju, ostali me zovu po imenu.. a on mi nije ni najmanje drag.
- Slušaj Aleksandre, nemam živaca da se cimam oko ovoga. Imam previše svojih obaveza. Lepo sam ti rekla da ne mogu da budem sa tobom, koji deo nisi razumeo? Da li treba ponovo da ti objasnim ili možda nacrtam?
- Zašto si takva? Želim samo da odemo na jebeno piće, da te bolje upoznam. Jebi ga, svidaš mi se, a nisam navikao da odustajem tako lako.
- Ne želim da idemo na piće, a još manje da se upoznajemo. Bili smo samo na veče, bilo je okej i to je to. Završena priča. Niko ne voli da odustaje, ali ne možeš ništa na silu. Žao mi je, ali ovoga puta moraćeš da odustaneš.
Trudim se da ne budem suviše hladna i drska, hoću ovo da rešim na lep način, ako je to uopšte moguće sa dečkom kao što je on. U stvari ako je to uopšte moguće sa devojkom kao što sam ja. Ima milion devojaka koje bi želele da budu sa njim, treba da nastavi dalje. Nisam ja za njega. Nije on za mene. Suviše smo različiti i ne bi opstali ni dan.. Bila je to strast pomešana sa malom dozom alkohola. Nešto što mi je u tom trenutku bilo potrebno. Par poljubaca, ništa više.
- I dalje ne mogu da razumem tvoju hladnoću..
- I ne treba da razumeš. Samo nemoj više da pokušavaš, lepo sam ti rekla, a nisi glup pa da ti ponavljam.
- Znači nemam nikakve šanse?
- Ne, i molila bih te da prestaneš da mi šalješ poruke. Ne znam ni zašto sam ti dala broj...
- Ako tako kažeš. Izvini što sam uopšte i pokušavao. Ono veče mi je bilo tako lepo, mislio sam da će od ovoga biti nešto. Čak sam na trenutke pomislio da sam našao devojku kakvu sam oduvek želeo.
- E pa ja nisam ta devojka, nastavi da tražiš.
- Neću te više smarati, razumeo sam.
- Drago mi je zbog toga. Zdravo.
Prekinula sam vezu pre nego što je išta rekao. Gotovo. I njega sam skinula sa vrata. Jedna briga manje. Jedan smarač manje. Moraću da prestanem da dajem broj telefona, jedino tako me niko neće smarati i umišljati da od par poljubaca može biti nešto više.. Sad mogu da nastavim dalje, a da me ništa ne ometa. Vraćam se u sobu, nastavljam da se pakujem. Za dva dana krećemo na more. Odmor, plaža, sunce, pesak.. to je ono što mi treba. Želim da uživam, da se opustim i ludo zabavim. Idem negde gde nikog ne poznajem, negde gde su svi željni avantura i dobrog provoda. Negde gde me niko neće moliti za šansu ili tražiti od mene vezu, već samo provod i nezaboravne lude noći. I zbog toga se radujem. Nadam se da će se Marija uklopiti u celu ovu priču, i da nema nameru da mi pokvari moju želju za avanturama. Ponekad mi se učini da je prava svetica i da bi trebalo da se zamonaši. Ume da bude pravo džangrizalo, i ponekad vrlo dosadna i naporna. Može se reći da je ona ona savšena ćerka, odličan djak, poštena, neiskvarena... čedna devojka... Dugo se već poznajemo, gotovo da se družimo od malih nogu i mogu reći da sam se navikla na nju, takvu. Kada bi nas neko sa strane opisivao, bila bi to slika dobre devojke i mene, one loše. Andjeo i djavo. Svetica i grešnica. Suviše smo različite, ali funkcionišemo. Prošle smo mnogo toga i mislim da ne bi mogla bez nje ni dana. Iako mi ponekad kida moje živce volim je previše i ponekad se pitam šta bih radila bez nje.
- Izvini što sam malo pre bila onako drska prema tebi.
- Divljakušo jedna! Ponekad poželim da te zadavim golim rukama.
- Ko bi rekao da su svetice u stanju tako nešto da pomisle?
- Nisi ni malo duhovita.
- Maro, oko moje lepo, pakuje se, uskoro napuštaš svoj raj jer te vodim pravo u pakao.
Pokušava da izgleda kao da je ljuta na mene, ali joj ni malo ne polazi za rukom. Znam da me obožava, ali ponekad bi trebalo manje da priča, a više da se smeje i uživa. Treba da živi život punim plućima, a ne da pazi i vodi računa o svakom svom koraku. Ne vredi, mora djavo umešati svoje prste i malo pokvariti našu lepu sveticu.
- Još nisam rekla Djordju da idem sa tobom na more. Mislim da neće biti oduševljen zbog toga.
- Što se njega tiče, briga me. On je totalno nebitan u ovoj priči. (ježim se na samo početno slovo njegovog imena).
- Hej, kako možeš tako da kažeš? On je moj dečko!
- Pa ako je normalan dečko onda mu neće smetati to što ideš na more sa najboljom drugaricom koja ti je kao sestra, ako si zaboravila..
- Ali idem bez njega i..
- I šta? Jel treba i njega da povedemo sa nama? Možeš li bar jednom da uživaš u nečemu, a ne da brineš šta drugi žele?
- Dobro, idem na more sa tobom i neću više da se raspravljamo. Vidim da si ustala na levu nogu.
Ne znam na koju sam nogu ustala, ali znam da ne podnosim Djordja. Od samog početka mislim da je kreten i da će se poigrati sa Marijom, muškarac kao muškarac. Ona je ubedjena da je on dobar dečko i da sam samo paranoična. Stalno ponavlja da on nije kao Dušan i da ne treba da brinem za nju, već da sredim svoj život. Očigledno da je zaslepljena, a najviše od svega me nervira što trči na svaki njegov poziv i ne može ništa da uradi bez njegovog znanja i dozvole. Muka mi je od njih i stvarno izbegavam da budem u njegovom društvu. Znam da ponekad ispadam ljubomorna kučka, ali samo želim da je zaštitim. Ne bih volela da bude povredjena. Iako kojim slučajem bude nastao problem što ide na more bez njega, tačno ću ga ubiti bez imalo ustručavanja. Od samog početka imam želju da ga ubijem i mnogo puta sam smišljala scenario hladnokrvnog ubistva bez trunke kajanja. Može samo da pokuša da nam stane na put. Govno muško. Nakon svega što sam doživela sa Dušanom shvatila sam da muškarcima nikad ne treba verovati i da ih samo treba gaziti, jer na drugačiji način ne znaju da nas cene. Što si bolji prema njima,oni su gori prema nama. Iskorišćavaju tu našu ljubav i zajebavaju nas, igraju se sa našim osećanjima. Ali kad si ti djubre prema njima, e tad te cene i bukvalno puze za tobom. Moje iskustvo me je tome naučilo i kad sam sve to prošla i shvatila kako treba sa njima igrati i na koju kartu niko nije uspeo da me povredi. Možda nisam baš srećna i ispunjena, ali ne dozvoljavam na sebe. Dosta su se igrali sa mojim osećanjima. Dosta sam ja bila naivna i budala. Sad je vreme da vratim za sve one moje suze, moju patnju, bol. Došlo je i mojih 5 minuta, ali ovoga puta potrajaće malo više.