Svako jednom u zivotu,pomisli sta bi se desilo da zivomo negde drugde,da imamo drugu porodicu,a neshvataju da to zapravo moze biti istina.
Pa da pocnemo.Ja se zovem Stasa Petrovic,zivim u Nisu sa svojom porodicom.Pre samo pet dana sam zavrsila srednju skolu i moram priznati da sam malo tuzna,ali neka ide zivot ja se nezurim,kao sto kaze jedan dio pesme od Alegro benda. A sada da se vratim na moju porodicu.Naime moja porodica je sasvim normalna.....Ma koga ja lazem od moje porodice sigurno nema ludje.Svako u moju porodicu ima odredjenu dozu ludila,a posebno moja braca.Seste tu i tamo,ali nisu lude kao braca.Ali posle nekog vremena naviknes se na to.
"Stasa dizi to dupe i silazi dole",kaze moj "dragi" brat Nenad on je jedan od najirantantnijih osoba koje ja znam.Polako sidjem jer nemam volje nizacim
"Sta se deres moronu",pitam ga,a on se nasmije,pa mi vesto pokaze srednji prst,a ja mu uzvratim uz kez,a on prevrne ocima
"Moramo do Beograda",kaze mi,a ja ga upitno pogledam
"Moramo?",vise je bila cinjenica nego pitanje
"Pa da sta ti tu nije jasno",nastavlja on mene da jebe u zdrav mozak
"Pod moramo,na koga tacno mislis",pitam krajnje smireno
"Pa na tebe oblacicu",odgovara mi.Nenad me je uvek zvao oblacicu jos od kada sam bila mala,ali nikad nisam znala zasto,ali moram priznati da mi se to uvek svidjalo,cak iako nemam vise pet godina.
"Zasto ja",pitam tuzno,jer stvarno ne volim da putujem,pa cak iako je tako malo razdaljina
"Nemoj tu da mi se prenemazes,ne pali to kod mene",kaze uz kez,a ja prevrnem ocima
"Ali zasto?",pitam ga,a on me pogleda
"Videces kad dodjemo",odgovara mi,a ja bez daljih pitanja krenem prema kuhinji,gde je vec bila cela njena porodica
"Dobro jutro spavalice",kaze mama,moja mama je uvek bila nasmijana,ali sada je bila tuzna ali nisam znala sta joj se desava.
"Mama sto si tuzna",pitam je,a ona me pogleda kao i svi
"Nista duso,samo sam navukla neku alergiju",odgovara mi
"Alergiju na pocetku leta",pitam,a znala sam da laze
"Pa da zar ti kao doktor,ne znas za nijednu alergiju",kaze moja starija sestra Smilja.Cudno ime,ali i jako lepo,ona se zove kao i moja baka,koju nisam upoznala,tacnije nisam upoznala ni dedu,ali nema veze.
"Kao prvo ja nisam doktor,vec sam zavrsila za farmaceuta,a kao drugo,znam vecinu alergija,jer kako bi ti inace znala dati neki lek",odgovaram joj podrgljivo,a ona me postrelji pogledom,a ja se isplazim
"Sveznalica",moj brat Marko,a ja mu se nasmesim
"Da ja sam sveznalica",kazem mu,a znam koliko to mrzi, sednem za sto i pocnem jesti moje zitarice.Imala sam osecaj da me svi gledaju,a kada sam digla glavu bila sam u pravu
"Zasto me svi tako gledate?",upitam,a oni me idalje gledaju tuzno
"Sta vam je,sve vas uhvatila alergija",pitam kroz salu,ali oni se ne smiju,a ja se pitam zasto.Odlozim kasiku i pogledam ih
"Sad stvarno,sta se desava,i da li to ima veze sto ja idem sa Nenadom u Beograd?",pitam,a oni su ucutali,a ja sam shvatila da je to
"To je,recite mi sta vas muci",pitam ponovo,ali oni mi ne daju,a ja se razbesnim,inace mi ne treba puno
"Sta se desava?!",pitam glasno,a oni se trznu,ali nista ne govore,a ja ustanem sa stola i krenem u sobu
"Stasa stani",govori moja mama,ali ja je ne slusam
Dodjem u sobu i zakljucam vrata i bacim se na krevet.Nikad se nisam toliko nervirala,ali sada sam bas pukla.I samo jedna misao mi je prosla kroz glavu Volela bih da sam rodjena u drugoj porodici.Razmisljala sam mozda i previse o tome kada sam zacula,kucanje na vratima.
"Odlazi ko god da je",kazem
"Necu da odem,otvori vrata",cujem Smilju,ali ne otvaram
"Stasa,otvori vrata",besno mi kaze,a ja ustanem i otvorim ih i vratim se na krevet.
"Hej,da li si dobro",pita me blago,a ja se okrenem prema njoj
"Znas li kako je to kada ti niko ne odgovara na pitanja,a znas da nesto kriju",pitam
"Iskreno osecala bi se iznevereno i posrano",odgovori mi a ja klimnem glavom
"Eto sad znas kako je meni",kazem joj,a ona me blago pogleda
"To sto ne zelimo da ti kazemo ima razlog",kaze mi
"Pa zelim da znam razlog",kazem,a ona me gleda kao da se premislja
"Razlog je taj....da....ne znam......vidi saznaces sve sutra kada odes u Beograd i bice ti mnogo jasnije.Ali zelis da te mi svi volimo iako nas nerviras svaki dan",kaze,a ja se nasmijem
"Znaci ne postoji razlog",pitam,a ona klimne glavom
"I zasto mi sve to govoris",pitam je
"Onako,samo zelim da znas",kaze mi,a ja klimnem glavom
SUTRADAN
Jutarnji zraci sunaca su me docekali kada sam se probudila. Kada sam ustala,otisla sam do kupatila i dovela sebe u red. Sto je bilo malo reci jadno,ali sto se mora nije tesko.Silazim u dnevni boravak i tamo zaticem moju porodicu,kako veselo prica.
"Dobro jutro",kazem,a oni me pogledaju uz smesak i uzvrate pozdrav
"Pa sta to radite",pitam veselo,a oni se nasmese
"Nista sto bi tebe zanimalo",kaze uz osmeh moja sestra Bojana,a ja joj se isplazim
"Kozo",kaze mi a ja se nasmesim.Sasvim obicno jutro u mojoj porodici
"Guzata sta radis to",pitam moju sestru Maju,ona se inace zove Marijana ali joj svi tepamo sa Majo,a ona se na to navikla,i bukvalno misli da se ona tako pravo zove
"Mama,ova ovde doticna mi je rekla da sam guzata,a nisam",zali se Maja mami,uvek je bila takva,a ja joj odgovorim sa srednjim prstom,a ona se isplazi.
"Pa oblacicu jesi spremna",pita me Nenad,a ja rasirim oci
"U jebote,zaboravila sam",kazem,a oni se svi nasmiju,a moja starija sestra stavi ispred mene kofer sa mojim stvarima
"Najbolja si",kaze i zagrlim je
"Dobro,hajde jedi pa da ides",kaze mama,a ja klimne glavom i odem da doruckujem
SAT VREMENA KASNIJE
"Koliko nam je jos ostalo",pitam Nenada,a on me pogleda
"Jos jednom me pitaj i kunem ti se ostavicu te ovde",kaze vec iznervirano,a ja se nasmijem,pa se udubim u sediste
*******
"Stasa budi se,dosli smo",Nenad me budi,a ja se samo udobnije nasmesim
"Stasa probudi se video sam Nevena iz In Viva",kaze,a ja odmah izadjem iz auta gledajuci levo desno,ali Nevena nema,pa onad shvatim
"Majmune jedan prevario si me",kazem besno,a on se kreten smeska,a ja ga samo postreljim pogledom
"Ma daj oblacicu,nemoj da se ljutis",kaze i ustipi me za obraz a zna da to mrzim,opet ga postreljm pogledom,a on se ponovo nasmije
"Hajde,hajde oblacicu,moramo da idemo",kaze,a ja klimnem glavom i krenemo prema nekom kaficu,a kada ga udjemo,ja pogledam oko sebe
"Sta cemo ovde",pitam Nenada,a on me toplo pogleda
"Ovde smo da nesto razresimo",odgovara,a ga upitno pogledam,ali nista ne kazem.Kada dodjemo do jednog stola gde sedi neki muskarac,ne puno stariji od mene i samo me gleda,a ja pogledam prema bratu,a on prema meni i pokaze mi da sednem.Tako smo cutali neko vreme,dok ja nisam odlucila da prekinem tisinu
"Ja sam Stasa Petrovic,a ti si",pitam ga a on me pogleda uz smesak
"Drago mi je Stasa,ja sam Nikola Aleksic",odgovra mi,a ja se toplo nasmesim
"Pa hoce li mi neko od vas dvojice,da mi kaze zasto smo ovde,jer se ocigledno poznajete",kazem,a obadvjica me pogledaju
"Vidi Stasa,ono sto imam da ti kazem ne mora da znaci da je istina,ali bi voleo da me saslusas bez histerisanja i necega slicnog moze",pita Nenad,a ja klimnem glavom
"Vidi postoji mogucnost,da ti zapravo nisi moja sestra",kaze a ja ga gledam kao da je pamet izgubio,polako ustanem,pa pogledam u obadvojicu,a onda mi se zacrni pred ocima,a u pozadini cujem kako me Nenad doziva.