Plač žutih Suncokreta

13.

Zato se nadam,
da ću možda,
makar još malo uživati
u tvojim snažnim rukama.
I ova patnja,
ova bol i suze;
sve se trudim da zapamtim.
I kad plačem,
pamtim svaku suzu.
Poštujem i volim svoju bol,
zato što ona dokazuje da sam živa,
da nisam ravnodušna,
da sam čovek,
da imam osećanja.
A najgore je kada čovek prestane da oseća.
Tada postaje karikatura,
jedno veliko ništa.
Samo silueta svega ružnog
što ga je dovelo do toga.