Mia
Nema više firme, nema obaveza, nema ničeg. Advokati su juče zvanično zaključili posao, Artur se pobrinuo da sve protekne glatko i moja ćerka je obezbeđena. Nemam posao, što znači da imam jako puno vremena za razmišljanje, pisanje mi nešto ne ide jer nemam inspiraciju a moja majka smatra da je vreme da upišem Noru u vrtić. Moja ćerka želi prijatelje, decu za igranje, i dosadno joj je da po ceo dan bude sa mnom i mojom majkom. Milton i Klara su otišli kod Rajli jer je i ona počela da radi i potrebna im je pomoć oko dece. Ja se nalazim u fazi života kada ne znam gde dalje. Osećam se usamljeno i Luka mi nedostaje ali nedostaje mi i Artur, ironično ali taj čovek je uneo neku radnju u moj monoton život, razmrdao me je.
Upisala sam Noru u vrtić, moja majka se učlanila u Klub penzionera i ima više aktivnosti nego ja zato sam odustala od pisanja, trenutno, i rešila da potražim posao.
Ispalo je da je lako pronaći posao, kako mi novac nije važan jer ga imam dovoljno prihvatila sam posao u jednoj maloj investicionoj firmi, radno vreme mi je odgovaralo i blizu je mog stana.
Život teče, neprekidno i baš ga briga za probleme ljudi. Sve dođe i prođe, ostaju samo uspomne. Odložim moj plan da kupim malu kućicu u nekom selu do daljnjeg i uhvatim se u koštac sa životom, dovoljno sam spavala.
Artur
- Mi smo loši ljudi – Markus mi priža ugovor.
- Dobre ljude život gazi. Sve je završeno?
- Da, firma je zakonski tvoja, vlasnik se složio da nastavi da radio kao do sad i da te obaveštava o svemu.
- Odlično – pogledam kroz prozor auta u Noru koja je upravo pala. Erika je podigla a mala je ponovo nastavila da trči. To je moja curica.
- A ugovor Mie Mateus?
- Potpisala je ugovor na dve godine a Martin kaže da se lepo uklopila za ove dve nedelje.
- I njen ugovor je sada moj?
- Da, ugovori svih zapošljenih su sada pod tvojom firmom.
- Odlično. U toku ove nedelje prebaćeš poslovanje firme „Lit" u moju zgradu. Koliko prostorija ti je potrebno?
- To je mala firma koja ima samo šest radnika, imali su tri kancelarije.
- To znači da je Mia sa nekim delila kancelariju. Sa kim?
- Nisam zapamtio ime ali znam da je bila žena u pitanju.
- Odvoji ih, želim da svako ima svoju kancelariju, nastaviće da rade kao i do sad, dopadaju mi se rezultati.
- Arture?
Mia je došla sa kokicama i poljubila Noru, onda su se smestile pored Erike i smejale se nečemu.
- Arture?
- Molim? – okrenem se ka njemu.
- Opsednut si tom ženom.
- Znam.
- To nije dobro, uhodiš je.
- Ona to ne zna dakle . . . u redu je.
- Kako hoćeš ali kažem ti . . . Preteruješ.
- Znam da preterujem ali ti to ne razumeš. Idemo – obavestim vozača i udahnem duboko.
. . .
Ponekad ne prepoznajem sebe. Pretvorio sam se u čoveka koga u životu zanima samo jedna stvar. Kako da osvojim Miu Mateus? Moj život se vrti oko nje i znam da to nije normalno. Pomatram je iz prikrajka, ne mogu da dišem normalno dok ne vidim njen osmeh i tako već dva meseca. Ne mogu da jebem druge žene, ispravka, ne želim da jebem druge žene. Da je bilo koja druga žena u pitanju znao bih šta da radim ali pošto je to žena koja je bila verana za tipa zbog čijeg srca ja živim, radim sve što mi je novo. Šta da radim? Srce želi samo nju, očigledno je da je ona jedina ljubav ovog srca u mojim grudima. Polako, ona ne reaguje dobro na pritisak zato moram postepeno da je osvojim, naravno to ne znači da ću čekati priliku da mi padne sa neba, sam ću stvoriti jebenu priliku.
. . .
- Mama, možeš li da odvedeš Noru u vrtić? – pitam je dok se spremam.
- Naravno ali . . . – pogledala je u sat.
- Poranila si.
- Nisam, rekla sam ti da je moja firma preseljena u drugu zgradu, sad mi je malo dalje od stana.
- O da, odvešću je ja ne brini.
- Hvala ti mama.
- Hej i ja ću je sakupiti, moje nove drugarice i ja vodimo unučiće u šetnju.
Nasmešim se od srca.
- Važi mama.
Moja majka voli da se prvi važna unukom i to mi uvek izmami osmeh.
. . .
Kronos zgrada je moram priznati impresivna, nisam znala da moj šef može priuštiti prostorije ovde. Ali to nije moja briga, ja samo radim svoj posao.
- Ćao Mia.
- Hej Leti – pozdravim na ulazu moju kolegenicu sa kojom delim kancelariju.
- Vaše isprave - obrati nam se obezbeđenje.
Nakonj što smo predale lične karti dobile smo propusnice i kartice za vrata.
- Peti sprat i dobrodošle – nasmešio nam se.
- Hvala.
- Hvala.
- Osećam se važno – Leti se smeška. Šta da joj kažem? Radila sam u sličnoj firmi, bez obezbeđenja ali . . .
- Idemo.
Bila sam zadovoljna svojom kancelarijom, generalno zadovoljna sam poslom koji obavljam, nije kao u Goldenu, tamo je bilo previše posla sa svih strana a ovde sam fokusirana samo na jednu oblast, druge me ne intertesuju i ne visi mi nad glavom činjenica da moje greške mogu nekog koštati posla. Osim toga u Goldenu sam osećala Luku a to je bilo teško za mene.
. . .
- Mia jesi li se snašla?
- Jesam gospodine Medis – nasmešim se mom šefu, on je prijatan čovek.
- Dopada ti se kancelarija?
- Veoma.
- Odlično, pre nego što odeš pošalji mi izveštaje.
- Hoću.
- Prijatno.
- Prijatno.
. . .
Nakon što sve obavim izađem iz kancelarije i krenem kući. Pozovem lift i izvadim telefon jer mi zvoni. Rajli.
- Hej stranče – javim se.
- Hej i tebi, čuj tvoj je red da trpiš Miltona i Klaru – odmah je prešla na stvar i nasmejala me.
- Zar već?
- Izluđuju me, dva meseca je previše.
- Videću šta mogu da učinim – lift staje i ulazim u njega.
- Mia?
Podignem glavu i ugledam Artura.
- Čujemo se kasnije Rajli.
- Važi, ljubi mi Noricu.
- Hoću – prekinem vezi u pogledam iznenađeno u Artura.
- Am . . . ćao. Odkud ti?
- Odkud ja? – nasmešio se.
- Ovo je moja zgrada. Odkud ti ovde?
- Ja radim ovde . . . mislim radim za Lit i preseljene su kancelarije . . . čekaj malo ovo je tvoja zgrada?
- Da, moje kancelarije su na poslednjem spratu.
- Ha! Kakva slučajnost.
- Ili sudbina?
- Veruješ u sudbinu? – iznenadim se.
- Naravno da ne – odgovara samouvereno.
- Kako je Nora?
- Odlično, upisala sam je u vrtić, oduševljena je.
- Tvoja majka, Milton i Klara?
- Moja majka je član nekog Udruženja penzionera a Milton i Klara su otišli da posete Rajli i decu.
- Lepo.
- Kako si ti?
- Radim, uglavnom. Kao i ti.
- Da, nisam planirala samo sam imala previše slobodnog vremena.
- Da li ti se dopada Lit?
- Da, malo obaveza, prijatni ljudi – lift staje i izlazimo.
- Žuriš li? – staje ispred mene.
- Zapravo ne, moja majka je sakupila Noru, želi da se pravi važna sa njom.
- Šta kažeš da odemo nešto da pojedemo? Gladan sam.
- Zašto da ne? I ja sam gladna - i oduševljena što ga vidim.
- Znam odličan restoran u blizini.
- Onda idemo.