Miltona su otpustili iz bolnice i svratila sam pre posla da ga obiđem, kao što sam i mislila Klara ga je smestila u krevet i pripretila mu.
- Molim te reci joj da preteruje – kaže mi.
- Ne smem.
- Nećeš ustati bar do rođendana.
- O da uskoro ti je rođendan. U sredu? – setim se.
- Tako je, i želim poklon.
- Dobićeš.
- I pozvaću puno prijatelja – kaže Klari.
- Aha.
- Bar one koju su živi – nasmejao se.
Nasmejem se na ovo.
- Pozvaću i Artura.
- Artura? – iznenadim se.
- Da . . . to je u redu? – pita me.
- To je tvoj rođendan.
- Mia . . .
- Samo . . . kad sam te posetila u bolnicu sa Norom?
- Da.
- Nazvala ga je "tata".
Klara je ućutala a Milton je izdahnuo.
- Ona ne zna šta to znači – ubeđuje me.
- Znam ali . . . nemam ništa protiv njega samo . . .
- Hej – Milton me prekida.
- Pruži mu šansu, verujem da je dobar čovek.
- Ne kažem da je loš, zapravo stvarno deluje dobro ali . . . znaš.
- Mia ne možeš tako živeti. Deluje kao da imaš neku vrstu odbojnosti prema muškarcima.
- Šta?
- U pravu je – Klara kaže.
- Lukini prijatelji se pitaju zašto im se ne javljaš, tu je i onaj advokat . . .
- Bio je bezobrazan.
- Samo ti je udelio kompliment – Klara mi kaže.
- Znamo koliko ste se voleli Luka i ti i niko ti neće zameriti da nastaviš svoj život.
- Nagovarate me da izlazim? – šokirana sam.
- Samo pokušavamo da ti kažemo da ne moraš ostati sama, voleo bih da budeš ponovo srećna i da Nora ima oca.
- Miltone . . .
- Milton je u pravu, Lukin život se ugasio, tvoj nije.
- Moram da idem – lupaju gluposti.
- Mia . . .
- Kasnim.
Ne želim da razmišljam o tome.
. . .
Raspravljam se sa sobom u glavi svo vreme, toliko toga mi je na umu da ne gledam kuda idem i naravno udarim u nekog.
- Izvinite – promrmljam i nastavim dalje.
Znam da me Artur čeka zato krenem direktno u njegovu kancelariju i zatvaram vrata.
- Izvini što kasnim . . . – podignem glavu i ugledam ga kako se okreće prema meni, skidao je košulju. Prvo što sam zapazila jeste ožiljak na sredini grudi. Rez . . . dokaz transplatacije. Nisam mogla da prestanem da buljim.
- U redu je i ja kasnim – skinuo je košulju i videla sam crvenilo.
- Šta se dogodilo? – krenem ka njemu.
- Neka glupača me je u liftu polila vrelom kafom – namrštio se.
- To je opekotina, treba da namažeš nešto – pogled mi opet ka beži onom rezu. Artur ima jako dobro telo, kao izvajano je, vidi se da je u formi samo ga ožijak ruži. Nesvesno podignem ruku i prođem prstom po ožiljku. Prava linija, zarasla, tako . . . prijatna. Tu je dom Lukinom srcu.
Podignem glavu i zagledam se u njegove oči. Tako su mračne, mistične . . .
- Boli li? – pitam.
- Ne.
Nisam mislila na Luku, mislila sam na Artura. Na njegovu bol.
- Mia . . . – izgovorio je moje ime nežno.
Neko je pokucao na vrata i poskočila sam.
- Gospodine stigla vam je košulja – viknula je sekretarica.
- Ostaviću te da se obučeš – okrenem se i krenem ka vratima. Nije mi dobro.
Artur
Pomislio sam da odbijem Miltonov poziv za njegov rođendan ali kako sam siguran da će tamo biti Mia rešio sam da ipak prihvatim. Nešto se dešava među nama, znam šta je sa moje strane ali nisam siguran za nju, međutim poznajem žene i znam da nije imuna na mene, pitanje je samo da li sam u pitanju ja ili srce njenog verenika.
- Arture uđi – Klara mi se nasmešila.
- Dobro veče Klara, kako si?
- Umorno od naređivanja, Milton me ne sluša.
- Mogu li da pomognem nekako?
- Možeš da ga vežeš.
- Prilično sam siguran da je to zabranjeno.
- Milton će se obradovati kad te vidi, stalno se žali da je okružen ženama.
- Da li je?
- Nažalost jeste.
- Tata! – prepoznam Norin glas i okrenem se u njenom pravcu. Potrčala je ka meni nespretno i uzeo sam je u naručje.
- Vidi ti ovog anđela – poljubim je u obraz.
- Da li si ti to porasla? – pitam je ozbilljno.
- Da – nasmešila se ponovo. Krajičkom oka spazim Miu kako se povlači, napustila je prostoriju.
- Miltone znaš Eriku, ona je Miina majka – Klara mi se obraća.
- Naravno, kako ste gospođo? – pružim joj ruku dok u drugoj držim Noru.
- Zovi me Erika. Rakomoti se uzeću Noru – pružila je ruke ka njoj a Nora me jače zagrlila, moje srce kao da je momentalno preplavila neka toplina. Moja.
- Neka je kod mene – podignem je više i ona zatrepće nevinim očima. Zar postoji išta slađe na svetu?
- Onda da te upoznam sa ostalim ženama.
Upoznao sam Miltonovu sestru kao i dve Klarine, naravno tu je bila Rajli bez supruga sa decom i neka Klarina komšinica, žene su bile prijatne bakice ali nije bilo muškaraca, da se Nora nije odvajala od mene umro bih od dosade. Ono što me mučilo jeste gde je Mia.
. . .
- Idem u kuhinju da vidim treba li Mii pomoć – Erika ustaje.
- Izbegava me – pogledam u Klaru.
- Mia je divna osoba samo je potrebno vreme da nekog pusti u svoj život, ali imam pitanje.
- Slušam.
- Zašto je tebi toliko stalo do njenog mišljenja i odobravanja? – pogledala je u Noru koja se igrala mojom kravatom.
- Teško je to objasniti, zapravo mislim da ima veze sa Lukinim srcem.
- To više nije Lukino srce, sada je tvoje tako da ima veze sa tvojim srcem – podigla je obrve i pomazila Noru.
- Čudni su putevi Gospodnji, nikad ne znaš kuda će te odvesti i kome ali kad neko dobije novu priliku za život treba da je iskoristi jer koliko često nam se na putu nađu osobe koje nam oduzimaju dah? Verujem da je srce mog sina u grudima dobrog čoveka.
- Šta ako taj čovek zapravo nije dobar? – znam da nisam dobar.
- Čovek koji pokušava da spase tuđu firmu i koji dozvoljava da ga tuđe dete zove ocem ne može biti loš. Gledaš u Noru kao da je nešto najdragocenije što si u životu video, ti sinko, nisi loš čovek samo te muči krivica. Ne dozvoli joj da te pojede.
- Hvala na savetu.