Prica 'Alone' je na wattpadu vec nekih 2-3 sedmice a nije bilo nastavka.Zasto?
Vjerujte mi da sam loše,umorna sam od svih ovih padova,ne stajem, svakima danom sve više i više umora imam.Kad padne mrak samo moj jastuk zna sta mi je.Jecam i grlim ga,šta ću kad nemam nikog.Nikog da mi da snagu da nastavim,svi ti prijatelji.Sada ce mnogo rec' : 'nisi ni trebala počet pisat..' , da mozda ste u pravu ali nisam ocekivala ovakvu bol i usamljenost,među hiljadama prijatelja.Nisam.Žao mi je same sebe,stidim se vas,oprosite.Ali nikod od vas nije svjestan sta proživljavam.Ne znam sta je gore: ljubav,skola,prijatljstva još se sve skupilo i ubilo me.Bol me svaki danom vuce sve vis prema dnu,sve više,više.Ponavljam se,znam al šta ću.Nemam nikom drugom otic osim ovdje da se ispisem.:)
Hvala sto ste citali,ovakvi tekstovi ce dolazit svaki put kad mi bude došla inspiracija,želja i neka nova nada.Volim vas sve ❤.