Ostrvo Palion beše jedno od mnogih ostrva Antičke Grčke, međutim ovo ostrvo beše posebno. More oko njega skoro nikada nije bilo mirno. U blizini ostrva duvali su čudni vetrovi koji nisu dozvoljavali brodovima da pristanu u luku, već bi vetrovi navodili brodove i čamce na stene potpuno ih uništivši. Vrlo retko se dešavalo da brodovi mirno pristanu u luku, a kada bi se to i desilo, stanovnici ostrva bi slavili boga mora Posejdona u njegovom hramu jer su uspeli da ga umilostive. Ali to ne beše i jedini hram na ostrvu. Drugi je pripadao boginji porodičnog ognjišta Hestiji.
Svaki stanovnik ostrva zna zbog čega je na to ostrvo bačeno prokletstvo od strane Posejdona.
Nekoliko generacija ranije to je bilo ostrvo kao i svako drugo. Stanovnici su se bavili trgovinom jer je ostrvo bilo na dobrom strateškom položaju. More oko njega beše bogato ribom, te je ribolov bio glavni izvor hrane, i ljudi su zbog toga mnogo poštovali Posejdona. Sve dok jednog dana ne dođe žena po imenu Atheis. Ona beše proročica boginje Hestije, i na tom ostrvu uz pomoć još par ljudi poče da gradi hram posvećen toj boginji. Hestija beše Zevsova starija sestra i jednom ona reče Zevsu da ne želi da živi na Olimpu, već da želi da se više poveže sa ljudima, te da želi da živi na Zemlji. Zevs, koji ju je mnogo poštovao, ispuni tu želju i ponudi joj da bira mesto gde želi da sagradi svoj hram. Ona odabra ostrvo Palion zbog svog položaja. Međutim to ostrvo beše na teritoriji boga Posejdona gde je ovaj već imao hram. Posejdon se pobuni, ali je Zevsova odluka bila konačna. Zbog toga bog mora omrznu Hestiju i sve u vezi sa njom, pa čak i ostrvo na kome je sam imao hram. Prokle ga večno nemirnim morem, pa stanovnici više nisu mogli da se bave trgovinom ni ribolovom. Nakon toga Posejdon je nekoliko puta posećivao Palion, i beše mu žao ljudi te se njegova srdžba malo umiri, i on poče da dozvoljava ponekim brodovima i čamcima da pristaju u luku. Čak se i prikazao stanovnicima par puta, dok se boginja Hestija nije pojavila ni jednom, ali su je stanovnici ipak poštovali jer je bila boginja koja je štitila porodice.
Stanovnici Paleona počeše da se bave poljoprivredom i uzgajanjem životinja da bi preživeli. Ribe su se proredile morem, te je od svakodnevne hrane postala luksuz jer su samo najbogatiji na ostrvu mogli da je jedu, a zbog nemirnog mora se retko ko usuđivao da ide na pučinu i da je lovi. Vremenom su ljudi odustajali od ribolova, sve dok ne osta samo jedan čovek koji se time bavi.
Ribar Mikon je često ostajao bez ulova iako je provodio ceo dan na pučini. On, jer je postajao sve slabiji i nije više mogao sam da vadi mrežu iz mora, poče da vodi svog šesnaestogodišnjeg sina Pandiona sa sobom. Želeo je da i njegov sin nastavi da se bavi ribolovom. Međutim Pandion iako je voleo more, nije gajio entuzijazam prema ribolovu. Više ga je privlačilo ronjenje i podvodni svet.
Jednog dana Mikon odluči da ode malo dalje nego inače. More beše mirno ,a more vedro. Idealni uslovi pomisli on. Već je ulovio mnogo više nego prethodnih par dana.
„Bog mora Posejdon nas dugo nije ovako darovao. Mora da je posebno raspoložen danas" - reče on svom sinu koji gledaše mirno more bez talasa.
„Ulovili smo dovoljno za sledećih nedelju dana, vreme ja da izvučemo mrežu i krenemo kući."
Očekivao je da mu njegov sin priskoči u pomoć, međutim on je i dalje zamišljeno posmatrao horizont.
„Vreme je!" - podvuknu Mikon ovaj put, i tek tad uspe da privuče pažnju mladom ribolovcu.
„Oče, nešto je sa neba palo u more" - reče začuđeno dok je pokazivao prstom prema moru.
„Pravac u kome pokazuješ je još dalje od ostrva, a već smo dovoljno daleko. Sigurno ti se učinilo", reče Mikon zabrinuto.
„Oče, siguran sam. Želim da vidim šta je to palo. Možda je neki dar od bogova Olimpljana", sin beše ushićen.
„Pomozi mi da ubacim mrežu. Ako ne krenemo odmah, a vetar se pojača, nećemo moći da pristanemo na ostrvo. Vetar će nas navesti na stene, uništiće nam čamac i propašće sav današnji trud. Moraćemo da veslamo brže kako bismo to izbegli. Požuri!" - otac je postajao sve nervozniji.
Sin pomognu ocu da ubaci mrežu i sklopi je. Mikon sede za jedno veslo i čekaše sina da sedne za drugo. Međutim primeti da Pandion i dalje gleda prema određenom mestu.
„Moramo da krenemo. Odmah!", reče otac.
Nebo naglo poče da se oblači sivim oblacima, i vetar postajaše sve nepovoljniji.
„Sine, ako ostanemo samo još malo ili će nas vetar nanesti na stene ili na pučinu. I sam znaš za Posejdonovu kletvu, ne moram da ti je ponavljam opet. Danas nas je darovao, nemojmo ga srditi. Krenimo odmah."
„Ne!" - okrenu se Pandion prema ocu.
Mikon je znao da je Pandion tvrdoglav, da neće odustati od svoje namere i da će svakako želeti da proveri svoju tvrdnju bez obzira šta mu on bude rekao. Te mu samo klimnu glavom u znak odobravanja.
Pandion skoči sa čamca u otvoreno more i poče da pliva brzo prema mestu gde je video da je nešto palo u more. Iako mlad, vešt je plivač, i u kondiciji, te mu čak ni par kilometara plivanja nije predstavljalo problem. Voli more, i nema strah od njega, što dokazuje i činjenica da može da zadrži dah ispod vode veoma dugo.
Njegovom sinu je trebalo svega par minuta da dođe do tog mesta. Otac je pratio sina pogledom jer nije mogao dovoljno brzo da vesla da bi ga sustigao čamcem. Odjednom primeti da je njegov sin nestao sa površine.
„Zaronio je" - reče on naglas, pokušavajući da ubedi samog sebe da nema razloga za brigu dok je i dalje veslao prema mestu gde je poslednji put video sina. Međutim sin se nakon par minuta i dalje nije pojavljivao.
Mikon je već stigao na mesto gde je Pandion zaronio.
„Nemam razloga za brigu, pričao mi je kako može da zadrži dah baš dugo" - pomislio je uveravajući sebe da je sve u redu.
Počinju da se pojavljuju mali mehurići na par metara od čamca, i Mikon kroz čisto more vidi da se nešto približava površini. Da, bio je to njegov sin. Izronio je duboko udišući vazduh. U ruci iznad glave je držao komad platna u koje je nešto bilo uvijeno.
„Oče, to je beba. Beba je u platnu. Bilo je i neko kamenje u platnu, ali sam ga izbacio dok sam bio pod vodom.", reče Pandion iznenađeno. Mikon preuze platno, a zatim mu pomogne da se ovaj popne na čamac. U platnu je bila umotana beba. Dečak sa krupnim zelenim očima i kosom boje zlata. Mikon stavi uho na bebin stomak.
„Ne diše", reče Mikon prestravljeno, i poče da masira bebin stomak.
Već nakon nekoliko sekundi beba je počela da izbacuje vodu iz usta.
„Preživeće", reče Mikon uz dubok uzdah, i okrenu se oko sebe.
Nebo je postalo mračno. Tamni oblaci su se spojili.
„Uskoro će oluja, brzo!", reče sin.
Otac beše ponosan na sina zbog današnjeg podviga, i zbog toga obojca veslaše brže nego inače. Ali im vetar i talasi nisu dozvoljavali da priđu bliže ostrvu, već su ih terali dalje, na pučinu. Uzalud je bio sav njihov trud, sva njihova želja. Pustili su vesla, i voda ih je odnela.
More je previše nemirno i talasi postaju sve veći i jači. I jedan i drugi počinju da gube svaku nadu. Čamac se ljulja sve više. Pandion jednom rukom drži bebu, a drugom se drži za čamac da ne bi ispao, dok Mikoni počinje da se moli Posejdonu.
U tom trenutku nešto iskoči iz mora. Kapljice vode se razleteše svuda naokolo, i sve što otac i sin uspeše da vide pre nego što su sklopili oči je silueta žene.
„Nemoj se moliti, on te neće spasti", reče silueta dok ribari brisaše oči od vode.
„Sreća pa sam stigla ovde pre njega, bila sam bliža. Slušajte pažljivo šta ću vam reći."
Pred njima je stajala jedna od najpoznatijih morskih nimfi Tetida.
„To dete. U njemu osećam Apolonovo prisustvo. Pojma nemam kako, ni zašto, ali to nikako nije dobro. Posejdon mrzi Apolona još od podele sveta. Ali to sad nije bitno. Pomoći ću vam da se vratite na Palion. Kad stignete tamo nemojte gubiti vreme na vezivanje čamca, već odmah nosite bebu u hram boginje Hestije. Posejdon će sigurno doći na ostrvo da traži Apolonovo prisustvo, ali se vi pravite da se ništa od ovoga danas nije desilo. Jeste razumeli?"
Tetida je brzo pričala dok se čamac nošen nekom silom približavao ostrvu. Otac i sin tada videše da delfini vuku čamac. Tada su ih videli prvi put. Obojca klimnuše glavom.
„I da, ovo vam neće trebati jer niste ni bili na pučini danas, kao ni ja, zar ne?" - uze Tetida svu ulovljenu ribu i vrati je u more. Ocu beše žao uloženog truda, ali ipak je razumeo zašto je Tetida to uradila.
„Nismo bili na pučini", rekoše otac i sin u glas nasmejavši se jer će biti spašeni.
Ubrzo su bili blizu obale, Tetida odveza delfine, i potom sama nasuka čamac na obalu, a zatim ih napusti. Obojca brzo odoše do hrama boginje Hestije, i nađoše vrhovnu sveštenicu Atheis. Ona uze bebu, i reče Mikonu i Pandionu da nikome ne pričaju gde su bili danas, već da kažu da su ceo dan proveli kući, što obojca vrlo dobro razumeše.
Posejdon već sutradan poseti ostrvo Palion, i ukaza se pred stanovnicima. Zajedno su išli su od kuće do kuće tražeći Apolonovo prisustvo. Bili su čak i u hram boginje Hestije, međutim ne nađoše ništa. Posejdon beše ljut, i ubrzo iz razgovora sa stanovnicima shvati da niko osim Mikona nije imao hrabrosti da ide toliko daleko od ostrva. Posejdon se vrati do Mikonove kuće gde su živeli on, njegova žena Meriopa i sin Pandion.
„Da li si bio juče na pučini?" strašnim glasom sa namrštenim obrvama pita Posejdon iskusnog ribara
Mikon beše hrabar, ali se ipak uplaši strašnog boga mora kada ga vide.
„Nisam", jedva izusti Mikon. Posejdon je shvatio da ga ovaj laže, te stvori trozubac u rukama. Spremao se da ubije Mikona, i to bi i uradio da Pandion nije viknuo nešto.
„Jesmo"
Posejdon se malo smiri, i trozubac nestade iz njegovih ruku. Okrenu se prema Pandionu.
„Da li ste videli Apolona?", upita znatiželjno Posejdon
„Nismo, ali videli smo nešto što mu pripada", reče Pandion
„Šta to? I kako ste uopšte pored oluje uspeli da se vratite na ostrvo?"
Pandion je ćutao. Shvatio je da je pogrešio. Boginja Tetida se žrtvovala za njih da bi im pomogla. Nije mogao tako da joj vrati uslugu.
Posejdon je ponovio pitanje ovaj put povisivši ton, međutim mladić je stajao pored oca i dalje ćuteći. Ponovo se stvori trozubac u Posejdonovim rukama. On zamahnu trozupcem prema njima, ali ni jedan od njih nije uzmakao.
„Neću vas ubiti sada. Pretpostavljam da je Apolonu ispalo nešto vrlo važno. Možda njegov luk ili tako nešto. Ipak on vozi Sunce. A vi ste našli njegov luk koji je pao sa neba, i požurili ste nazad da ga predate u hram boginje Hestije? Takođe znam da ti Pandione često ideš tamo, i da je to verovatno bila tvoja ideja. Jesam u pravu?"
Pandion tada shvati da Posejdon ustvari ne zna šta je palo u vodu, te je ustanovio da Posejdon može da oseti Apolonovo prisustvo samo ako je ono u vodi.
„U pravu si, izvinjavam se što taj luk nisam predao tebi o veliki Posejdone" reče Pandeon.
Posejdon se razgnevi i prenese svoju poruku celom ostrvu
„Ovo ostrvo će biti prokleto sve dok neko ne bude bez straha skočio sa najviše tačke ovog ostrva u more."
A potom na jednom kraju ostrva stvori liticu visoku stotinu metara, a na dnu litice umesto plaže stvori šiljate stene od po par metara.
Od tada se brodovi koji su pristizali na ostrvo još više prorediše. Prolazilo je i po par meseci da ne pristane ni jedan brod u luku.
Mikon nakon svega ode do Hestijinog hrama, i pita vrhovnu sveštenicu Atheis šta je bilo sa bebom koju su našli. Ona mu otkri da je ispod hrama pećina u kojoj je sakrila bebu koju su čuvale dve sveštenice. Shvatila je da će Posejdon verovatno još koji put doći u Hestijin hram da traži luk, te da će verovatno naći ulaz u pećinu. Zbog toga dade bebu Mikonu i reče mu da nikako ne uči tu bebu da pliva, jer ako uđe u vodu, Posejdon će to osetiti. Mikon se zahvali na savetu i od tada je podizao još jednog dečaka. To dete je imalo zlatnu kosu, i zbog toga mu Mikon nametnu ime Krisos što znači zlato.
Međutim ono što Mikon nije znao je da je Posejdon bacio kletvu na njegovu porodicu. Svi će poginuti teškom smrću, a uzrok svega biće upravo ta beba.
................................................................................................................................................................
Ovo je samo prvi deo priče koju spremam. Sledeći deo neće biti uskoro jer želim da napišem duži deo knjige pa tek onda da počnem sa objavljivanjem. Takođe ako neko želi da uradi cover može slobodno da se javi u chat, bio bih veoma zahvalan.
Nadam se da sam vas makar zainteresovao 😊