„Usne lako govore
kad im diktira srce."
Kada sam se probudila, ugledala sam medicinsku sestru.
- Sestro. - pozvala sam je tiho.
Sestra se okrenula. - Probudili ste se. - rekla je oduševljeno.
- Jesam. Kako su moje bebe?
- Ovo je pravo čudo, gospođice. Nismo imali skoro takav slučaj. Obično bude komplikacija oko blizanačkih trudnoća.
- Hvala Bogu. - laknulo mi je.
- Gospodin Donato će uskoro doći.
Osmehnula sam se. - Super.
- Mislim da je dobro, proveriću pa ću vam javiti.
- Šta mu se desilo? - uplašeno sam je pogledala.
Sestra se nasmejala. - Samo je pao u nesvest kada je čuo da je postao otac.
- Oh...
- Ispred je bila i neka žena. Mislim da se zove Jasmina, nisam sigurna. Nisam mogla da je pustim, spavali ste.
- Da, Jasmina se zove. Moja sestra.
- Ne ličite...
- Ma ja sam navikla da je tako zovem. Znate, volim je kao sestru.
- Razumem.
Vrata su se otvorila i Donato je ušao polako.
- Kako ste, gospodine Karmona? - upitala ga je sestra.
- Odlično. - rekao je, prošao pored nje i stao kraj mog kreveta. - Ljubavi moja! Živote moj! - nagnuo se nada mnom i poljubio me. - Hvala ti.
- Volim te. - prošaputala sam.
- Ja tebe obožavam. Prelepi su.
- Ne sumnjam u to.
- Moja hrabra ženica. - miluje mi ruku. - Obožavam te. - poljubio me je.
- Jesi li rekao Steli?
- Jesam.
- Gde je ona sada?
- Kod Džastina i Jasmine. - osmehnuo se. - Izlazite iz prodolišta za tri dana jer je sve prošlo kako treba.
- Iscrpljena sam.
- Znam. - ljubi me u čelo. - Ajde odmaraj, idem ja da vidim Stelu i da ih vodim na ručak.
- Ne ostavljaj me. Ostani još malo.
U tom trenutku je ušla medicinska sestra sa mojim anđelima.
Bože, koliko su lepi.
- Ja sam ih video pre tebe. - smeje se Donato.
- Nisi.
- Jesam, ljubavi. Video sam ih čim sam došao k sebi.
- Gospodin Karmona je u pravu. Vi ste se onesvestili čim je druga beba izašla. - dodala je sestra.
Osmehnula sam se. - Dobro, neka vam bude.
- Mogu li da uzmem jagodicu, sestro? - upitao je Donato.
- Molim?
- Oprostite, mislio sam na devojčicu.
- Aha. Naravno.
Donato je polako uzeo jagodicu.
- Mogu li da ja uzmem manga? - upitala sam sestru.
- Manga? - namrštila se sestra. - Zašto ih tako zovete?
- To je naša tajna. - rekao je Donato.
- Uzmite vašeg manga. - nasmejala se sestra i polako mi pružila dečkića. Uzela sam ga i osmehnula mu se.
- Dobro došao, mili. - poljubila sam mu malenu ručicu.
- Jagodica već liči na tebe. - rekao je Donato.
- A mango je definitivno tvoja kopija.
- Džordž i Keti. - uzdahnuo je Donato.
- Prelepa imena. - rekla je sestra. - Izvinite, moram da odnesem bebice.
- Još samo pet minuta. - zamolio je Donato.
- Ne smem...
- Molimo vas, sestro. - osmehnula sam se. - Još samo malo.
Uveče su došle Jasmina i Stela u posetu.
- Draga! - vrisnula je Jasmina. - Presrećna sam. - grli me.
- I ja sam. - osmehnula sam se.
- Mama, videla sam Džordža i Keti. - poskočila je Stela. - Mnogo su mali. Manji su od moje omiljene lutke Lile.
- Sve bebe su takve. I ti si bila tolika, ljubavi.
- Kada izlazite? Donato i ja smo vam sprem...
Jasmina je prekinula. - Stela, izdajice.
- Izvini. Izletelo mi je.
- A, ne, ne, ne. Nastavi. - rekla sam.
- Ne smem. Obećala sam Donatu da ću ćutati.
- Dobro, neka ti bude.
- Samo možeš da znaš da je iznenađenje u pitanju. - rekla je Jasmina.
Namrštila sam se. - Dobro.
- Ne ljuti se na nas. Ne smem da izneverim zeta.
- Zeta. - imitirala sam je.
Gde god da se okrenem, osećam Donata. Tu je, tako blizu...
Osećam njegov pogled, njegov parfem od kašmira, mošusa i ledenog limuna.
Osećam...
Osećam njegove dodire...
Tihe uzdahe nežnosti, koje samo on može da mi pruži.
On je deo mene, mojih želja, nadanja i misli...
Osećam ga...
Volim ga...
Da, volim Donata Karmonu, jer sa njim je sve tako posebno. Posebne su noći, jutra su svetlija, dani su nasmejaniji. Iz dana u dan želja za njim je sve veća, a strast uzavrelija. Ne mora ništa da kaže da bi me osvojio. Dovoljno je da me pogleda tim sjajnim plavim očima, jer naša tela pričaju umesto nas.
Probudila sam se tog jutra posle Donata. U sobi sam osetila miris njegovog parfema, ali on nije tu. Nema ga. Polako sam ustala iz kreveta i ugledala papir na njegovoj strani kreveta. Naježila sam se dok sam ga uzimala jer sam se prisetila dana kada sam ja njemu isto to uradila - ostavila mu oproštajno pismo.
Otvorila sam presavijeni papir i počela da čitam:
„Toliko toga želim da ti kažem, draga moja... U životu sam hteo mnogo toga. Želeo sam više nego što sam zapravo mogao. A onda, kada si se ti pojavila, shvatio sam da želim samo tebe, ljubavi moja jedina i večna.
Srećan rođendan, najdraža moja.
Voli te tvoj Donato."
O, moj Bože.
Danas je moj rođendan.
- Mama! - upala je Stela u sobu. - Budna si! - poskočila je, dotrčala do mene i zagrlila me.
- Srećan ti rođendan, mama. Donato mi je naredio da te ne budim, ali ja sam samo...
Osmehnula sam se. - U redu je, ljubavi. Hvala ti. Gde je Donato?
- U dnevnoj sobi sa blizancima. - promrmljala je. - A i Jasmina je zvala malopre.
Pogledala sam na sat. Pola deset. Baš sam dugo spavala.
- Doručak te čeka. Donato i ja smo ga zajedno spremali. - rekla je Stela dok sam se oblačila.
- Divni ste.
- Mama, moram nešto da ti kažem.
- Naravno.
- Donato mi je rekao da danas idemo na ručak jer ti je rođendan. Rezervisao je.
- Super. - široko sam se osmehnula. - Ali ja častim jer je danas moj rođendan.
- Naravno. - zagrlila me je čvrsto. - Jedva čekam da idemo. Biće nam super. A Donato mi je rekao da će biti i uživo muzika.
- Verovatno.
- Jedva čekam! - poskočila je. - Idem ja dole da im kažem da si se probudila. - odjurila je iz sobe.
Čim sam se umila i oprala zube sišla sam dole do dnevne sobe.
- Dobro jutro. - rekla sam tiho.
Donato i Stela su se okrenuli kada su me čuli.
- Dobro jutro, lepotice. - široko mi se osmehnuo Donato, ustao i prišao mi.
- Srećan rođendan, draga. - grli me čvrsto.
- Hvala ti. I hvala ti za one divne reči. - prošaputala sam.
- To je najmanje što sam mogao da uradim, draga. - rekao je. - Pogledaj. - pokazao je pogledom ka blizancima. - Podarila si mi ova dva anđela i učinila me najsrećnijim čovekom na svetu.
- Voleo bi me i da nemamo dece?
- Naravno da bih te voleo. Obožavao bih te istom merom. - ljubi me. - Volim te.
- Volim i ja tebe.
- Ja sam gladna. - čuli smo Stelin glas.
Osmehnuli smo se.
- I ja sam gladan. - promrmljao je Donato. - U pola tri idemo do jednog predivnog restorana. Naručio sam i muziku.
- Idemo sami? - upitala sam ga.
- Sami. - osmehnuo se. - I imam jednu molbicu za tebe.
- Molbicu?
- Mhm. Malenu molbicu.
- Koju?
- Da... - promucao je. - Da... obučeš... - uzeo je sa komode veliku, ljubičastu, kartonsku kesu i pružio mi je. - Hoću da obučeš ovu haljinu.
Osmehnula sam se i uzela kesu. - Zašto baš nju?
- Pa... recimo zato što je to poklon od Stele, Džordža, Keti i mene.
- Onda ću je obući. - izvadila sam haljinu iz kese i oduševila sam se. Prelepa je, elegantna i bela.
- Kako ti se čini, mama? - upitala me je Stela.
- Prelepa je, ljubavi. Zašto ste mi uzeli baš belu?
- Ne znam. - slegnuo je Donato ramenima. - Stela je birala.
- Hvala vam.
- Mama. - pogledala me je Stela lukavo. - I ovo je za tebe. - uzela je jednu kutiju sa kreveta i pružila mi je.
- Otvori. - zažmurila je dok sam uzimala kutiju.
- Njih je birao Donato.
Osmehnula sam i otvorila kutiju. Ugledala sam prelepe, bele cipele.
- Prelepe... su. - promucala sam. - Hvala vam. - zagrlila sam prvo Stelu pa Donata.
- Obući ćeš onda ovu haljinu i te cipele? - upitao me je Donato.
- Hoću. - poljubila sam ga. - Hvala.
- Ne zahvaljuj mi se. Doručak nam se hladi.
Božanstveno sam izgledala u beloj, dugoj haljini, belim cipelama i savršenim loknama, sa diskretnom šminkom.
- Prelepa si. - čula sam Donatov glas dok sam stavljala svoj omiljeni parfem. - Najlepša si. - prišao mi je otpozadi i obgrlio me svojim snažnim rukama. - Jedina moja. - ljubi mi vrat.
Okrenula sam se i pogledala ga. SAVRŠEN JE u crnom odelu, beloj košulji sa crnom leptir mašnom.
- Kakav lepotan! - uzviknula sam.
- Ti si lepša od mene. - privukao me je sebi. - Voleo bih da se... slikamo. Pozvao sam neke novinare i fotografe, pa ako si... raspoložena.
- Stvarno si to uradio? Ali zašto si se mučio? Pa danas je samo moj rođendan.
- To nije samo, Katarina. Danas je poseban dan.
Osmehnula sam se. - Dobro, slikaćemo se.
- Blizanci su iz dana u dan sve lepši, srećo. - šapuće mi. - Imaju tek šest meseci, a pravi su lepotani.
- Zato što im je Donato Karmona otac.
- Keti liči na tebe.
- A Džordž na tebe.
Iznenada me je poljubio. - Bićeš najlepša... - zaustavio se.
- Nastavi, ljubavi. - osmehnula sam se.
- Idemo. - uhvatio me je za ruku. - Taj parfem obožavam.
- I ja tvoj obožavam.
Kada smo se slikali i dali jedan intervju novinarima, otišli smo do restorana zajedno sa blizancima i Stelom. Dočekao nas je nepoznati mladić. Mislim da je šef restorana.
- Dobar dan, gospodine Karmona, gospođice Stanojević. - rekao je.
- Dobar dan. - odgovorio mu je Donato.
- Dobar dan. - osmehnula sam se.
- Sve je spremno? - upitao je Donato.
- Šta je spremno? - namrštila sam se.
Donato je izvadio crni povez iz sakoa. - Zatvori oči.
- Donato...
- Zatvori oči.
Poslušala sam ga i osetila kako mi stavlja povez preko očiju.
- Šta si sada smislio? - promrmljala sam.
Uhvatio me je za ruku i uveo unutra.
- Polako. E, stani sada ovde. Tako, tako. Ne mrdaj.
- Skini mi povez. - zarežala sam.
- Vrlo rado, gospođice. - skida mi povez i ja otvaram oči.
O, moj Bože!
Ugledala sam poznate i nepoznate ljude. Tu su i Jasmina i Džastin.
- Zašto mi nisi rekao?
- Šta da ti kažem?
- Pa da nećemo biti sami.
- Draga... - začuđeno me je pogledao. - Danas je naše venčanje.
Venčanje?
Polako sam se okrenula i ugledala matičara, koji nas strpljivo i nasmejano čeka.
- Donato. - zacvilela sam. - Kako si mogao to da uradiš bez mog znanja?
- Nisi se valjda predomislila?
- Nisam. - poljubila sam ga pred svima. - Samo sam... iznenađena i zatečena.
- Moj plan je uspeo! - rekao je Donato glasno.
- Jasmina je znala?
- Znala je. Pa mesec dana mi je pomagala da organizujemo ovo sve.
- Ubiću je. - zakikotala sam se.
- Idemo, lepotice, matičar nas čeka.