■ROBERTO POV■
Danas je taj dan,sve će se promeniti. Na ovaj ili na onaj način.
Sve u svemu na pole ljubavi će sve biti isto.
Pravilo broj jedan za ženskaroša glasi: "Nema zaljubljivanje!"
Ustao sam iz krevata i obavio higienu, zatim sam se istuširao i obukao sive trenerice i belu majicu.
Sišao sam u dnevni boravak i ugledao haos,trčanje i gužvu.
'Oo gospodine Roberto rešili ste da nas počastite svojim prisustvom.'- rekao je tata,a ja sam se nasmešio.
'Šta se smeješ magarčino jedna, rešio čovek da se oženi,a još uvek ustaje u podne. Još na dan veridbe.'
Namrštio sam se.
'Mrš u sobi da se spremiš! Moraš da odvezeš Emmu,kod frizere i šminkera, zatim kući da se spremi i da dođete ovde. Polazi!'- uzviknuo je.
'Ali zar ne može njen brat?'- mrzovoljno sam pitao.
'Je'l treba da ponovim još jednom?'- strogo je rekao,a ja sam samo odmahnuo glavom.
'Idem onda.'- nevoljno sam rekao.
'Upristoji se prvo!'
Uzdahnuo sam i odmarširao nazad do svoju sobu.
Gde mi se navukla ova nevolja na glavi.
Obukao sam belu košulju i sive pantalone, namestio sam kosu i stavio parfem.
'Ajde Roberto,možeš ti ovo.'- rekao sam sebi dok sam se gledao u ogledalu, uzeo sam ključeve od auta i krenuo.
■EMMA POV■
Od jutros u kuću vlada haos. Svi nešto jure,svi žure, katastrofa.
Čula sam zvono telefona koje me je vratilo u stvarnost.
'Halo.'-rekla sam.
'Kćeri Roberto dolazi da te odveze gde treba danas, spremi se.'- čula sam čika Ninov glas.
'Ali nema potrebe,sredila bih ja.'- rekla sam stidljivo.
'Ne brini,spremi se. Ajde vidimo se.'- rekao je i spustio slušalicu.
Uzdahnula sam.
'Šta je curo!? Oraspoloži se malo,ajde osmeh!'- rekla je snajka jureći okolo.
Nasmešila sam se kiselo i otišla u svoju sobu.
'Samo da preguramo ovaj dan.'- rekla sam u sebi.
Obukla sam usku crnu haljinu do ispod kolena i salonke. Stavila sam parfem i uzela tašnicu i naočare za sunce.
Izašla sam u dnevni boravak gde se ceo komšiluk skupio.
'Gde ćeš Emma?'- pitala je mama.
'Roberto će doći. Idemo kod frizera i šminkera.'- rekla sam.
'Je'l vidite? Naš zet je zlatan,zlatan je!'- rekla je snajka.
Osećam kako mi se glavobolja povećava.
Čula sam trubenje,te sam krenula da izlazim.
Čula sam korake i kad sam se okrenula ceo komšiluk je bio na prozorima.
'Oh vidi ga zet! Kao med je.'- rekla je pristarija žena.
Gde su ga videli kad je u auto Bože?
Pomislila sam u sebe.
Okrenula sam se i napravila grimasu, a onda sam ugledala njega kako naslonjen na približni zid stoji i posmatra okolo.
Skupa odeća je krasila njegovo izvajano telo. Ne mogu da kažem da nije zgodan. ⬇️
Cupkao je nogom nervozno,dok sam ga ja posmatrala.
'Zete! '- čula sam snajkin glas,te sam videla njega kako je pozdravlja.
Hodala sam prema njemu i namrštila sam se.
Privukao me je kraj sebe i ostavio poljubac na moj obraz.
'Šta to misliš da radiš?'- kroz zube sam rekla.
'Publika nas posmatra.'- rekao je i otvorio mi vrata.
'Džentlmen! Gospodin!'- čulo se snajkino deranje,a ja sam samo sklopila oči i uzdahula.
'Ajde i ti šta hodaš tu kao maneken na pisti,polazi.'- nervozno sam rekla,a on se nasmešio i upalio auto.
'Ova žena će me dovesti do ludila. Kad-tad.'- promrmljala sam više za sebe.
'Sad te razumem zašto hoćeš da ih se rešiš.'- rekao i nasmešio se široko.
Cinički sam se nasmešila.
'Curo ne tako! Lepo se nasmeši hajde.'- rekao je i rukom mi je uhvatio usta i razvukao uz nadu da se nasmajem.
Udarila sam mu ruku.
'Gledaj na put!'
'Divljak.'- uzvratio mi je.
'Bezobraznik.'- nastavila sam.
'Čekaj,čekaj da se venčamo,onda će sve biti stvarno.'- rekao je,a ja sam ga pogledala.
Spustito je naočare i bezobrazno podigao obrve.
'Mislim stvarno,stvarno.'- nastavio je,a ja sam ga lupila rukom.
'Bezobraznik!'
'Idiot!'
'Dobro,dobro! Ubićeš nas!'- uzviknuo je i nastavio da se cereći bez razloga.
'Nerviraš me! Prestani da se smeješ!'
Čekamo da se promeni svetlo na semaforu,dok ja ludim,a ova budala se ne zamara.
Prolazile su dve devojke u kratkim suknjama,a ova budala ih je pogledom pratila.
Otvorio je prozor i spustio naočare.
Devojke su se okrenule i smeškale.
Udarila sam ga po glavi,a on se okrenuo.
'Šta radiš divljakušo!?'
'Kad si sam radi šta hoćeš,ali kad imamo posao za završtiti ne želim da kasnim i pogršam stvari,zato kreni i nemoj da me nerviraš!'- rekla sam mu strogo.
'A ti si možda ljubomorna,ha?'- smeškao se zadvoljno.
'Ako ti lupim jednu šamarčinu videćeš ko je ljubomoran,polazi!'
Napokon stigli smo u frizerski salon.
Već petnaesetak minuta objašnjavam ovoj ženi da želim običnu frizuru, znači branovidne lokne!
'Jao poludeću.'- rekla sam.
'Ali gospođa Lucija...'
'Ne zanima me šta je gospođa Lucija rekla,želim jednostavnu frizuru i možeš da staviš neki detalj,okej?'- nervozno sam rekla i gledala kako se ova budala iza mene smeje.
'Dobro gospođo Emma.'- rekla je i napokon krenula sa radom.
Trideset minuta kasnije,platila sam i ustala iz stolice.
'Hvalim te Bože.'- rekla sam ćim sam izašla iz salona.
'Kako ste vi žene samo problematične.'- smoreno je rekao Roberto.
'Je'l ti smeta nešto?'- upitala sam ga.
'Jeste,previše dugo traje sve ovo.'- nervozno je rekao.
'Pa ti idi.'- uzvratila sam mu.
'Neka hvala,ne bih da se raspravljam sa Ninom danas.'- rekao je i podigao ruke u vazduh.
'Onda trpi i ćuti.'
'Nevoljo!'- rekao mi je.
Tu je nastavak!
Kako ste mi danas?
Šta vi mislite o priči? 👋💋