Najviše sam volela one večeri
gde sam dugo sedela u sobi
gledajući svoju omiljenu seriju
i pijući vruć čaj,
dok se u pozarini čulo šuškanje lišća
na suvim granama breza
oko kojih se nalazilo šareno cveće.
Volela sam i one dane
u kojima bih šetala svojom ulicom
i razgledala kućice.
Bile su male, lepo ukrašene.
Volela sam i sedeti u svom omiljenom kafiću,
ispijajući čaj i gledajući u daljunu kroz prozor.
Svi ti mali detalji su me činilo srećnom
i ne meogu zamisliti dan
kada ću morati da odem odavde.
Odem dalek
i više se nikada ne vratim.
Odem i više nikada ne čujem
taj isti predivan zvuk.
Više nikada ne vidim šarenoliko cveće.
Ne želim zamisliti jednostavno.
Univerzum
By _nasi_snovi
Zvali su me psihopatom, ali nisu znali da u meni, i ako možda bila psihopata, ima više ljudskosti nego što su... More