Erker u našoj sobi zamaglio se od hladnog vazduha dok sam nervozno stajala pred njim i trudila se da gledam napolje.Svakog trenutka Rendijev volvo karavan stići će prilaznom stazom.Otišao je na aerodrom Логан po svog sina Eleka,koji će živeti s nama narednih godinu dana dok njegova majka zbog posla bude u inostranstvu.
Rendi i moja majka Sara u braku su svega nekoliko godina.Moj očuh i ja slagali smo se prilično dobro,ali ne bih rekla da smo bili bliski.Ono malo što znam o Rendijevom prethodnom životu svodi se na sledeće:njegova bivša žena Pilar je ekvadorska umetnica koja živi u Zalivskoj oblasti San Franciska,a njegov sin je tetovirana protuva kome je,po Rendijevim rečima,bilo dozvoljeno da radi šta god želi.
Svog polubrata nikad ranije nisam srela.Videla sam ga samo na fotografiji snimljenoj nekoliko godina ranije,nedugo pre no što se Rendi oženio mojom majku.Na fotografiji sam videla da je tamnu kosu nasledio verovatno od majke Južnoamerikanke,kao i preplanulu kožu,ali je imao Rendijeve svetle oči i lepe crte lica.Tada je bio uredno ošišan,ali je Rendi kazao da je Elek odnedavno ušao u fazu buntovništva.To je podrazumevalo i da se istetovirao kad mu je bilo svega petnaest godina i da je zapadao u nevolje jer je,kao maloletnik,pio alkohol i pušio marihuanu.Rendi je prebacivao Pilar da je lakomislena i previše usredsređena na umetničku karijeru,te bi Eleku oprostila i ubistvo.
Rendi je tvrdio da je podsticao Pilar da prihvati privremeni posao na Zapadnoj obali,nije bio tamo stalno da bi Eleka doveo u red.To ga je mučilo i govorio je da se raduje što će imati priliku da to učini u narednih godinu dana.
Želudac mi je poigravao dok sam piljila u prljavi sneg što se nakupio u mojoj ulici.Ledena bostonska zima neće prijati mom polubratu,odraslom u Kaliforniji.
Imala sam polubrata.
Bila je to čudna pomisao.Nadala sam se da ćemo se dobro slagati.Budući da sam bila jedinica,oduvek sam želela brata ili sestru.Smejala sam se pomislivši koliko sam glupa što zamišljam da će ovo biti nekakav bajkoviti odnos koji će nastati preko noći,nešto poput Donija i Meri Ozmond ili Džejka i Megi Džilenhol.Jutros sam čula grupu Koldplej i njihovu staru pesmu Braća i sestre,za koju nisam ni znala da postoji.Nije baš o braći i sestrama,ali sam sebe uverila da je to dobar predznak.Biće ovo dobro.Nemam čega da se plašim.
Moja majka je,činilo se,bila podjenako nervozna kao i ja jer je neprestano trčala gore-dole stepenicama da Eleku pripremi sobu.Radnu sobu je pretvorila u spavaću.Mama i ja smo otišle u Volmart da kupimo posteljinu i ostale potrepštine.Bilo je čudno odabirati stvari za nekog kog ne poznajemo.Odlučile smo se za tamnoplavu posteljinu.
Mrmljala sam za sebe razmišljajući šta ću mu reći,o čemu ćemo razgovarati,šta mu mogu pokazati ovde.Bilo je to uzbudljivo,ali je ujedno i kidalo nerve.
Vrata automobila su se zalupila,na šta sam skočila sa sofe i zagladila izgužvanu košulju.
Smiri se Greta.
Začuo se ključ u bravi.Rendi je ušao sam i ostavio odškrinuta vrata puštajući da ledeni vazduh dopre u sobu.Posle nekoliko minuta čula sa korake pod kojima je krckao led na stazi,ali Eleka još nije bilo.Mora da je zastao napolju pre no što će ući.Rendi je promolio glavu kroz vrata."Vuci se ovamo,Elek."
Osetila sam knedlu u grlu kad se pojavio na dovratku.Progutala sam je i nekoliko sekundi ga posmatrala dok mi je srce tuklo sve jače jer sam shvatila da on uopšte ne izgleda kao na onoj fotografiji.
Elek je bio viši od Rendija,a ona kratka kosa koju sam videla na fotografiji sada je bila raščupana,crna kao mastilo,i bezmalo mu je padala preko očiju.Mirisao je na cigarete ili možda duvan za lulu jer je miris bio slatkastiji.Iz farmerki mu je visio lanac.Nije me gledao,pa sam iskoristila priliku da ga zagledam dok je spuštao torbu na pod.
Tup.
Je li to udarac mog srca ili torbe?
Pogledao je Rendija i rekao promuklim glasom:"Gde je moja soba?"
"Na spratu ali ne ides nikud dok se ne pozdraviš sa svojom sestrom."
Svaki mišić u mom telu zapeo se kad sam se trgnula na tu reč.Ovome nikako ne želim da budem sestra.Pre svega,kad se okrenuo ka meni,izgledao je kao da želi da me ubije.A onda,kada sam mu ugledala isklesano lice,bilo mi je savršeno jasno da je,premda mi je um nalagao da budem oprezna prema njemu,moje telo smesta podleglo njegovim činima,a dala bih sve da ih skinem sa sebe.
Njegov pogled se poput bodeža zabadao u moji oči;nije rekao ništa.Zakoračila sam napred,progutala ponos i pružila ruku."Ja sam Greta,drago mi je."
Ćutao je.Prošlo je nekoliko trenutaka pre no što je nerado prihvatio moju ruku.Stisak mu je bio neprijatno jak,bezmalo bolan,a onda mi je ubrzo pustio ruku.
Nakašljala sam se i kazala:"Izgledaš drugačije...nego što sam zamišljala."
Škiljeći me je pogledao."A ti izledaš prilično...neugledno."
Imala sam osećaj da će mi se grlo sasvim zatvoriti.Načas sam pomislila da mi upućuje kompliment dok nije izgovorio reč "neugledno".Tužno je što bih,da ste me pitali kako se osećam stojeći naspram njega,i sama upotrebila reč "neugledno".
Odmeravao me je ledenim pogledom.Uprkos činjenici da sam se gnušala njegovog karaktera,i dalje sam bila zadivljena njegovim fizičkim izgledom,a to mi se gadilo.Usne su mu bile savršene-isuviše savršene-za gadosti koje su izgovarale.U fizičkom pogledu,Elek je bio moj san,u svakom drugom - moj košmar.Ipak,nisam htela da dozvolim da vidi kako njegove reči utiču na mene.
"Hoćeš li da te odvedem u tvoju sobu?",upitala sam,
Ignorisao me je,podigao svoje torbe,i krenuo ka stepenicama.
Super ovo ide baš dobro.
Moja majka je sišla niz stepenice i smesta zagrlila Eleka.
"Drago mi je što te najzad vidim,dušo."
Telo mu se ukočilo kad joj se istrgao iz zagrljaja."Voleo bih da mogu uzvratiti na isti način."
Rendi je pojurio ka stepeništu preteći prstom."Prekini,Elek.Pristojno pozravi Saru."
"Pristojno pozdravljam Saru",ponovio je ravnodušnim glasom penjući se uz stepenice.
Moja majka je spustila dlan na Rendijevo rame."U redu je.Opustiće se on.Nije lako preseliti se s kraja na kraj zemlje.Još me ne poznaje.Naprosto je malo uplašen."
"Mali neučtivi drkadžija,eto šta je on."
Auu..Moram reći da me je iznenadilo što Rendi tako govori o svom sinu bez obzira na to koliko se loše Elek vladao.Moj očuh se meni nikad nije obratio takvim rečima iako ja nikad i nisam učinila nešto čime bih to i zaslužila.Ali Elek jeste bio neučtivi drkadžija.
Te noći Elek je ostao iza zatvorenih vrata.Rendi je u jednom trenutku otišao u njegovu sobu i čula sam kako se prepiru,ali mama i ja smo odlučile da ih pustimo da se rasprave i da se ne mešamo u to ma šta da je posredi.
Kad sam krenula na spavanje,zastala sam zagledana u zatvorena vrata Elekove sobe.Pitala sam se ukazuje li njegov pokušaj da nas odvrati od sebe na to kako će teći čitava godina i da li će ovde uopšte izdržati toliko.
Nameravajući da operem zube,otvorila sam vrata kupatila i poskočila ugledavši Eleka,koji se brisao posle tuširanja.Para i miris muškog tela ispunjavali su kupatilo.Iz nekog,bogzna kojeg razloga,umesto da pobegnem,ukopala sam se u mestu.Što je još gore,umesto da se pokrije,nehajno je pustio da mu peškir padne na pod.
Zinula sam.
Pogled mi se zalepio za njegovu kitu,a zatim odlutao do dva lista deteline istetovirana na trbušnjacima i najzad do tetovaže koja mu se pružala čitavom levom rukom.S grudi su mu se cedile kapi vode.Na levoj bradavici imao je pirsing.Kad mi se pogled zaustavio na njegovom licu,ugledala sam zao i podrugljiv osmeh.Pokušavala sam da progovorim,ali reči naprosto nisu izlazile.
Najzad sam okrenula glavu i rekla:"Uhh...o,moj bože...ja...tako mi je...bolje da odem."
Kad sam se okrenula da izadjem,njegov glas me zaustavio."Ponašaš se kao da nikad ranije nisi videla golog muškarca."
"Zapravo...i nisam."
"Kakvo razočaranje za tebe.Zaista ćeš taško pronaći još jednog koji izgleda ovako."
"Veoma samouvereno?"
"Ti mi kaži.Zar ne zaslužujem da budem?"
"Bože...ponašaš se kao..."
"Pravi mlatikurac?"
Izgledalo je to kao strašna saobraćajna nesreća s koje ne možeš da skreneš pogled.Ponovo sam ga gledala.Šta je samnom?Stajao je go-golcat preda mnom,a ja nisam mogla da se pomerim.
Dodjavola...Ima pirsing i na glaviću.Kakav način da ga prvi put uživo vidim.
Prekinuo me je u piljenju."Ovde više ne možemo učiniti ništa,pa ukoliko nisi plamirala nešto da radiš,verovatno bi trebalo da odeš i pustiš me da se obučem."
Odmahnula sam glavom u neverici i zalupila vrata za sobom.Noge su me jedva držale dok sam bežala u svoju sobu.
Šta se ovde dogodilo?