Napokon su ispiti prošli i mogu se vratiti pisanju i prevođenju. :)
Nadam se da ste vi već počeli uživati u ljetu. Kako provodite slobodne dane ?
xoxo, Ema. :)
Dva sata kasnije sjedili smo na plaži i igrali Una. Obrazi su me boljeli od smijanja, a pogled mi je stalno bježao na prelijepog momka pored mene. Kristijan. Čak mu i ime lijepo.
Dok smo bili u našem najdražem baru ispričao mi je dosta o sebi. Živi u Srbiji, u Novom Sadu. Studira na Pravnom fakultetu, baš kao i ja. Trenira košarku od sedme godine i izgleda bogovski. To naravno nije on rekao, ja sam. Ne mogu lagati sebe da nije prokleto zgodan. Bože, oči su me boljele od tih mišića. Od samog pogleda na njegovo tijelo mogao si zaključiti da mora imati još neki hobi. Majka priroda nekada posebno voli neke ljude, ali ovo čak ni ona nije mogla uraditi.
Dok smo nas dvoje razgovarali o predmetima koje imamo na fakultetima i o onome što najviše volimo, odnosno mrzimo, Una se poprilično dobro slagala sa njegovim prijateljima.
"Je li vi samo jedete na fakultetu?" čula sam Stefana kako postavlja pitanje i morala sam se okrenuti da čujem šta će mu Una odgovoriti. Ovo pitanje ju je tako nerviralo.
"Naravno da ne. Zašto svi to mislite?" mislim da joj je para počela izlaziti iz ušiju.
Milan i Stefan su se pogledali i nasmijali "pa Prehrambeni fakultet, prehrana .. logično, jedete tamo hranu" na ovo sam se i ja morala nasmijati
Una ih je mrko pogledala, znala sam se samo pravi ljuta. Bila je tako ponosna na sebe kada su je primili na Poljoprivredno-prehrambeni fakultet, ali je odmah nakon toga dobijala tonu sličnih pitanja kao što je ovo.
"Oprosti im, malo su glupi" Kristijan je progovorio, izgleda da je i njega zanimalo kako će se ovaj razgovor završiti. Pogledala sam u njega, rupice na obrazima su mu se ukazale od smijanja, ali se jako trudio ostati ozbiljan.
"Evo ga, naš advokat, uvek tu da nas odbrani" Milan je ponosno rekao.
Sva trojica su izgledali božanski. Trenirali su zajedno košarku i po njihovim pričama shvatila sam da su prijatelji čitav život. Zezali su jedan drugoga dok su nam prepričavali neke događaje iz prošlosti. Prisjećali su se sramotnih trenutaka i ponekad bi onako iz čista mira udarili jedan drugoga jer ih je bilo sramota tih priča.
"Nije fer, neću da povučem 4 karte" Una je cvilila kada joj je Stefan bacio onu najgoru +4 kartu. Svi smo se nasmijali jer je u rukama imala više karti nego što ih je bilo na peškiru. Sunce je užasno pržilo, ali sam uživala u njihovom društvu, bilo mi je svejedno što ću vjerovatno izgoriti kao rak.
Milan se nagnuo i šapnuo joj na uho nešto od čega se momentalno zacrvenila i sa malenim osmijehom je bez problema povukla te 4 karte. Odavno nisam vidjela Unu ovako sretnu. U zadnje vrijeme je izbjegavala društvo, najviše je voljela biti kući, ali pošto sam znala šta je razlog tome nisam je tjerala na izlaske. A sada sa sigurnošću mogu reći da se napokon opustila. Nijednom nisam vidjela onu tugu u njenim očima koja je bila prisutna zadnjih 11 mjeseci.
"U kojoj kući odsedate?" iz misli me prekinuo Kristijanov glas
Pokazala sam prstom na kuću "Ona bijela, velika" klimnuo je glavom "onaj balkon na drugom spratu"
Maleni osmijeh se pojavio na njegovom licu "dobro je da znam, mislim ako budem morao baš na taj ulaz ući" pogledao je u moje oči.
Par sekundi je prošlo, a nijedno od nas nije skrenulo pogled "misliš da ćeš imati priliku uopće ući u našu sobu?" tiho sam ga upitala
"Pa ako me ne budeš htela pustiti na vrata morat ću kroz ova druga" pogledao je u kuću
"Neće biti potrebe za tim" odgovorila sam. Šta on misli ko sam ja ?
"Molit ćeš me da dođem, videt ćeš." nacerio se
Tamam sam krenula odbrusiti mu nešto kada se Una proderala "Pustii me, Milane mrtav sii!!"
Kristijan i ja smo momentalno okrenuli glave prema njima, Milan je nosio Unu preko ramena dok je trčao prema moru. Ona je vrištala i udarala ga po leđima, ali joj osmijeh nije silazio sa lica.
Za samo par sekundi oboje su bili mokri od glave do pete. Nakon što je Una izronila iz mora počela je plivati za njim kako bi ga udarila. Milan se toliko smijao da je jedva plivao, ali je i dalje bio brži od nje.
"Mrtav si, mrtav" Una se toliko derala da su se svi ljudi sa plaže okretali kako bi vidjeli šta se dešava. Nas troje smo umirali od smijeha.
Milan se napokon zaustavio i okrenuo prema Uni, raširio je svoje ruke i povukao je u svoj zagrljaj. Čula sam da joj nešto govori, na što se ona široko osmjehnula i opustila u njegovim rukama.
"Ko su ovi momci? Zašto nas gledaju ?" Stefan je upitao
Okenula sam se i ugledala Ivana i Sašu kako stoje na par metara od nas i netremice gledaju. Saša je zbunjeno gledao u mene, dok je Ivanov pogled bio uperen prema moru. Znala sam da gleda u Unu i Milana. Stiskao je šake i ljutnja mu se mogla pročitati u očima. Imamo problem.
Pogledala sam u Unu koja je izlazila iz mora i činilo mi se kao da nije ni primjetila Ivana. Ustala sam kako bih se pozdravila sa njima.
Prije nego sam im i prišla Saša je progovorio "ko su ovi?"
"Upoznale smo ih danas, momci iz Srbije. Jedan od njih mi je sinoć prolio vino, sjećaš se?" Odgovorila sam Saši. Ivan me još uvijek nije ni pogledao. Nije sklonio pogled sa Une.
"Hoćete s nama na mol?" Upitao me Saša
"Neće, odlično im je ovdje" Ivan je ljutito odgovorio i okrenuo se.
"Doći ćemo" dobacila sam za njima, dok ga je Saša pokušavao sustići.
Znala sam zašto je Ivan ljut. Vidio je djevojku koju voli kako se sa drugim momkom smije i kupa. Bila je sretna bez njega. Znam koliko mu je to smetalo, ali on nije uradio ništa kako bi Unu vratio. Nije uradio ništa za njihovu vezu.
Prošle godine kada su napokon priznali jedno drugome da se vole, Ivan je htio da se Una preseli u Zadar i da ide tamo na fakultet. Una je čak o tome i razmišljala, ona bi uradila sve za njega, ali njeni roditelji nisu htjeli ni čuti za to. Već je bila primljena na Univerzitet u Sarajevu i odbijali su bilo kakav razgovor koji se ticao Zadra. Ivan je znao za to, ali se ipak ljutio na Unu i poslije našeg odlaska s mora nije joj se nikada javio. Kreten.
"Šta je to bilo?" Kristijan me trgnuo iz misli
"To su naši prijatelji, mislim da nas dvije moramo ići" rekla sam malo glasnije kako bi me i Una čula. Podigla je glavu i klimnula prije nego je počela stavljati naše stvari u torbu.
Sva trojica su bili zbunjeni, ali nisu ništa pitali. "Okej, vidimo se večeras" Kristijan je doviknuo za nama
Nije mi se odlazilo od njih, ali sam znala da moramo. Prijatelji prije momaka.
"Misliš da se Ivan puno ljuti?" Una me zabrinuto upitala
"A zašto tebe to treba zanimati? Je li on zaslužio da se brineš ? Smije li se on uopće ljutiti na tebe? Nakon svega ?!!" Gotovo sam vikala na nju.
"Da znam .. upravu si" tiho je rekla.
Nisam ništa odgovorila, pa je ona ponovo progovorila "Milan nije normalan pa sva mi je odjeća mokra"
Nasmijala sam se "da, stvarno je blesav."
"Kada sam došla do njega u moru raširio je ruke i rekao mi 'dođi odmori se, malene sirene kao ti nisu navikle na toliko plivanja' " počela se smijati kao luda "ko još djevojku naziva malom sirenom?" odmahivala je glavom
Bila sam tako sretna što joj se raspoloženje popravilo zbog njega. A onda smo ih ugledale. Ivan je crven kao papira i udarao je nogom u svetionik dok je sjedio na molu. Saša nam se nasmiješio kada smo bile samo par metara udaljene od njih.
"Šta mislite da večeras idemo na parti kod Mate?" upitao nas je Saša
"Sigurno imaju planova" Ivan je promrmljao
Pokušala sam ga ignorisati "Može super, u koliko?" obratila sam se Saši
"Samo vas dvije trebate doći" Ivan je ponovo rekao
"Koji je tvoj problem?" Una je napokon progovorila
Nije je ni pogledao "Nemam ja problema, samo kažem vama da slučajno ne bi povele još nekoga"
"A koga?"
Pogledao je prema trojici naših novih prijatelja koji su u ovom trenutku kupili svoje stvari sa plaže. Gdje li će ? Možda se idu naći sa nekim djevojkama ? Da li znaju još nekoga ovdje ?
Marija Bože, zašto razmišljaš o tome ?
Oni su ti samo prijatelji. Da, da.
Ali Kristijan je tako lijeep ..
smiri se.
Uni je zazvonio mobitel. Otišla je par trenutaka od nas, a zatim mi saopštila vijesti na koje nikako nisam bila spremna.
"Moji roditelji dolaze sutra, a s njima i moj glupi brat"
Vedran.
Bože, zašto me ne voliš ?