Da li ste imali onaj osećaj kada mislite da nikada nećete naći najveću ljubav?! Ljudi, nikada nemojte o tome razmišljati, desiće se iznenada.
Mislila sam da sam mnogo drugačija od ostalih devojaka. Da nikada neću naći onu prvu i najveću ljubav, koju ću pamtiti do kraja svog života.
Trudila sam se da budem približno slična kao one, one koje su imale prvu ljubav i prvi poljubac.
Svakoga dana sam se šminkala i stavljala svakojake preparate koje su mi uništavale lice, ali nisam htela da se odvajam.
Oblačila sam ono što mi nije udobno! Odrekla se onoga što zaista volim, a to je sport, iskreni prijatelji i slatkiši.
Sedela sam kući, čačkala telefon koji mi je kvario vid. Prosto rečeno, pretvorila sam se u nešto što nisam ja!
Samo da bi se drugim ljudima svidela.
Jednoga dana, sela sam u svojoj sobi u jednom ćošku sa ogledalom u ruci i gledala se veoma dugo. Počela sam sa skidam šminku, lice mi je bilo crveno.
Skinula sam neudobnu odeću,obukla helanke i široku majicu.
I shvatila sam jednu stvar, NE MENJAJ SE NI ZBOG KOGA! U toj sekundi sam se vratila baš stara ja, izašla sam i počela da trčim, da se oblačim u onome što se osećam lepo.
Uopšte me nije zanimalo kako će me drugi gledati, jer sam počela da cenim i volim sebe, onakvu kakva jesam!