Ovo je tako užasno.
Ne samo da mi je kondicija, kako se ispostavlja , ispod nule pa se sad lipsalo kotrljam po podu pokušavajući da nađem svoja pluća;
Ne samo da retard broj 2, Nik, non stop zivka da se žali na Dimitria dok ovaj ili urla iz pozadine ili sablasno ćuti a Dora se dere na njega sa uputstvima ;
Već i ona i Teo nisu Božju rec progovorili međusobno sve vreme. Ali ni 'Ćao'.
"Ajde,diži se."-govori Manijak Trener stojeći iznad mene pošto završi još jednu turu 'nabi mu ga onda u dupe' razgovora sa Nikom.
"Ajde ne.Pusti me da umrem. "-mumlam i dalje dahćući iako ležim ovde bar pet minuta.
"Ne seri, nisi dva kruga otrčala. "-
"Da, jer sam milion. "-gunđam.
"10 je približnija cifra, Džo"-dobacuje Teo protrčavajući pored nas.
"Reci mu da se ne proserava već da trči. "-naređuje mi Dora dok me vuče da ustanem.
"Reci mu sama, neće te ujesti. "-mrmljam za šta, kao nagradu, dobijem udarac laktom među rebra.
"Štagod. Trči. "-okreće se i pojuri brzinom munje skoro obarajući jadnog Tea kad ga zaobilazi, ili bolje reći pokuša da prođe kroz njega.
"Hajde"-govori mi on iako pomalo smoreno kad me stigne, što nije nimalo teško jer hodam praveći se da trčim "Praviću ti društvo. "
"Hvala ali ne hvala. Samo ti trči. Ja ne mogu držati tvoj tempo. A i bolje je da si što dalje od mene jer se ovaj jastreb ustremio pa ne ostavlja na miru. "-
"Čula sam to!"-viče ona sa druge strane sale.
"Ne,nisi!"-vičem poslednjim dahom spremna da se opet srušim na pod.
"Hajde, hajde možeš ti to. Sećaš se plana? Biće ponosna na nas i moći ćemo da joj kažemo da je volimo. "-sad se Teo smeška pomalo stidljivo.
Nacerim se.
"Za ljubav ima da pretrčim planetu koliko puta treba, pa makar crkla!"-kažem a onda potražim Doru pogledom, ona definitivno sve vreme pokušava da bude što dalje od nas "KAKO ONO MALO PRE NISI ČULA, A!?"-derem se.
"Savetujem ti da ćutiš i trčiš. "-šapuce mi Teo kad me ova pogleda kao da ce da me rastrga. A i njega zajedno sa mnom.
Ma nema šanse. Mislim da umirem.
"Ko još ovo može voleti? Crkavam. "-gunđam ali se ne dam.
"Reci Teu da ubrza inače ću ga ja ubrzati. "-dobacuje Dora protrčavajući pored nas ,koji jedva da džogiramo a ja dahćem baš k'o neka kera.
Mrzim pse.Balave i laju i jure macke.
Mrzim sportske aktivnosti. Mrzim prokletu kondiciju.
Hoću sladoled.
*
"Živa li si?"-čujem Teov glas i dižem glavu.
"Vo-de! "-jedva procedim "Požuri, već mi se svetlost približava. "
"Ne sviraj.Ustaj. "-dobacuje Dora.
Otkotrljam se na drugu stranu odmahujući glavom.
"Dobro mi je ovde. Kotrljaju ću se do kuce ,a onda i do posla narednih godinu dana. "-
Teo se nasmeje glasno, a onda cikne jer ga Dora udara .
Mislim, tako zvuči.
"Zvučiš kao neka devojcica! "-kaže ona.
"Ja jesam devojcica. "-mumlam.
"Ne govorim tebi. Već ovom što se valja pored tebe. "-
"I ja sam upravo postao devojčica. "-skiči Teo piskavo.
"Vi ste oboje prave ....ribice. "-
Nasmejem se ali me sve jedan deo tela zaboli pa ućutim kotrljajući se sad ka Teu, koji se kotrlja u mestu.
"Dobro si? "-
"Od sad me zovi 'Tea', ne 'Teo', eto koliko sam dobro. "-
"Dobra vest je da ti sve ovo prija. "-kažem posle nekoliko trenutaka pokušavajući da zvučim vedro ali sam sigurna da više zvučim kao da govorim 'spasavaj se, ostavi mene, ovo je smrt.'
"Odakle ti to? "-mumla on pošto pridiže glavu ka meni.
"Tako izgledaš, nekako. ..više kao ti . Pristaje ti."-
Nasmeje mi se zahvalno a ja ustajem sa poda ne znam ni sama kako i pružam mu ruku.
"Ajde, dečko, dajmo joj nešto na šta će biti ponosna."-govorim sigurna ali zbog njegovog izraza lica slažem ramenima i dodajem:-" Pa, bar na kraju , za nekoliko godina. "-
"Ala je to motivaciono, užas. "-govori Dora stvarajući se između nas.
Grabi nas oboje za ramena snažno pa gura unapred.
"Sad trči ili ćeš umreti veoma sporom i veoma bolnom smrcu. "-
"E ,to je motivacija. "-mrmljam trčeći sa dušom u nosu.
"Hajde, curice moje dve. Ovo je tek zagrevanje. Pravi trening tek sledi. "-
"Nadam se da ću umreti pre toga. "-nastavljam.
"Ja molim Boga da cu moći da imam naslednike. "-mrmlja Teo.
"Da ćutiš il ću se pobrinuti da nemaš. "-
"Znaci, ne želiš decu? "-dobacuje joj ovaj preko ramena a onda sleti pravo na nos jer ga ona sapliće.
Ovo definitivno ne ide po planu.
*
"Izvini! "-ponavljam po osamdeset i četvrti put dodajući Teu kesicu sa ledom.
"Prestani da se izvinjavaš"-mrmlja on kroz otečene usnu "Trebao sam očekivati tako nešto."
"Nije htela da te povredi. Bar ne ozbiljno. "-mumlam "Izvini"
"Prestani! Kao debil sam se ujeo za usnu, koja sramota. A mogao sam i da se dočekam na ruke, samo sam bio zauzet retardirano zureći u nju."-
Ne znam šta da kažem na to. Osim 'izvini', naravno.
"Debil je bolje, hvala kurcu."-izjavljuje Dora pojavljujući se odnekud.
Mislim,alo, rečnik.
"Nije bolje! Da li si mu videla usnu? "-usprotivim se ja pokazujući na Tea koji mislim da pokušava da propadne u zemlju.
"Ne taj debil, drugi debil. Uostalom, ovom ništa ni ne fali. "-
Oh, Dimitri.
"Svejedno cu otići tamo posle, za svaki slučaj "-smeška se pomalo jezivo.
"Nemoj da i njega ubogaljiš."-kažem.
"Lepši si tako, Teo, veruj mi. "-kaže ona,ignorišući moju izjavu pa pomislim da će definitivno da ga slomi.
"To sam i hteo. "-mrmlja Teo dižuci pogled na šta da Dora šuta u cevanicu.
Šta on, ludak, to radi? I ona, kad smo već kod toga, ponaša se kao divljakuša.
"Promašila? "-sad Teo diže obrvu, a Isidori će po svim izgledima krenuti para na uši.
Iskreno, volela bih da se ubacim ali se previše plašim da cu ja tu najviše nadrljati.
"Ustani pa cu te ozbiljno promašiti! "-viče Dora besna kao ris.
"Džo, pridrži mi led. "-govori Teo pri čemu mu usna ponovo prokrvari, dodajući mi kesicu.
"Bolje mu idi kupi neka jaja."-govori Dora kroz zube.
"Necu ništa da pridržavam, niti da kupujem"-gunđam držeci Tea jer je krenuo da ustaje "Prestanite sa glupiranjem. "
"Ja sam ozbiljan. "-govori Teo ne skidajući pogled sa Dore.
Ovo je ludo.
"Onda ustani devojčice i dođi ovamo"-ona se odaljava nekoliko koraka pokazujući mu da dođe ako sme.
"Neće da dođe, zar ne, Teo? "-govorim brzo sad sa obe ruke držeci debila.
On se okrece ka meni i nasmeje mi se opušteno.
"Ne brini ,neću je povrediti."-govori sklanjajuci moje ruke, obriše ostatke krvi sa usne i ustaje.
Ne brinem ja za nju uopšte, ne kažem to glasno naravno ne bih da mu povredim iovako povređeni ponos.
Ne mogu ovo da gledam.
*
"Šta hoceš? "-čujem.
"Da vidim kako si."-kažem ignorišući vrištanje ono dvoje iza mene.
"Dobro sam. Ćao. "-prekida vezu.
Jeste debil. Reci cu Dori da ga slobodno slomi.
"Šta je?"-
"Daj mi Nika. "-naređujem.
"Otišao je po prokletu supu. Zovi njega. Kakva je to dođavola buka?"-
"Teo i Dora pokušavaju da se pobiju međusobno. I uspeva im kako se čini. A i nemam Nikov broj."-
"Pobiju? "-ponavlja "Ozbiljno pobiju?"
"Aha, Dora mu se sveti što je otišao. U svakom slučaju, kolika ti je temperatura?"
"Ne znam. Odakle taj Teo? "-
"On ti je zaposleni, mozgu. Gde je taj Nik više? Hocu od njega da čujem. "-
"Postala si stvarno bezobrazna..."
"Tuži me.I ne seri, titram ti jajca ceo dan. "-mrštim se na sopstveni izbor reci. "Reci Nikolasu da me nazove kad se vrati."
Prekidam vezu i buduci da vlada tišina, pomalo uplašeno se okrećem oko sebe.
*
"Trebao je da me pusti da ga pobedim. "-mrmlja Dora trljajući rame.
Ispostavilo se da je Teo oborio na pod posle samo sekunde i nije joj dao da ustane ostatak vremena dok je ona urlala i otimala se dok se nije umorila.
"To tako nije fer. On je muško! "-brani se jer se ja nasmejem.
"Osecaš li se sad bolje? "-dobacuje Teo a ona ga ošine pogledom kratko.
"Nimalo. Da si džentlmen pustio bi me..."-
"Zar nisam devojcica? "-prekida je smeškajući se.
"Začepi. "-mumla ona.
"Crkla sam. "-ubacujem se pre nego što je Teo opet izazove. "Hoćemo li kući? "-
"Da, misim da danas više ništa nećemo uraditi. A moram i da obiđem. ..tvog momka. "-
"U redu je, Dora, on zna. "-kažem umorno.
"Zna?"-
"Znam. "- ubacuje Teo.
"Ne znaš ti ništa. " -govori Dora pa se okreće demonstrativno od njega -"I niko te ništa nije pitao. "
"Znam pre tebe. " -mumla ovaj kobajagi tiho.
"Seronjo. "
"Pitaj Džo ako mi ne veruješ. "-ovaj sad pokazuje na mene a ja se skupljam na svom mestu.
Ne mešaj mene u ovo!
"Pa?"-i Dora me gleda sad streljajuci me pogledom,tako da se čudim što sam i dalje živa. - "Da li zna pre mene! ?"-
"Ovaj...Čuo je taj jedan razgovor..."-
"Ne mogu da verujem! "
"Nisam mu ja rekla, sam je shvatio! "
"Eto, vidiš. I pametniji sam od tebe. "-govori Teo značajno.
"Ćuti, idiote. "-mrmljam tiho ali on me ignoriše.
Sam si kriv. Ja ni za šta nisam kriva, hoću da to naglasim sada i ovde. Da se zna kad neko pogine.