Nepomnično gledam kako Stefan odvaja Olivera od onesvešćenog tipa koga odmah druga dvojica hvataju za ruke i vuku kroz masu ljudi.
Oliver se besno okrene ka meni i u sekundi me zgrabi za ruku i odvlači nekud. Jedva se održavam na nogama, slomiću vrat. Otvara neka vrata i bukvalno me ubaci unutra.
- Jesi li ti normalna? - viče na mene.
- Ja?
- Da koji kurac tražiš s tim tipom?! - još glasnije viče.
- Ti nisu tvoja jebena posla! - proderem se najglasnije što mogu.
- Moja su posla.
- Ne tiče te se šta ja radim. Ako hoću da se kresnem sa tipom na sred podijuma kresnuću se.
- Samo preko mene mrtvog - uneo mi se u facu.
- Odjebi iz mog života. Ne želim da te gledam, ne želim glas da ti čujem, ne želim da delim isti vazduh sa tobom. Ti više ne postojiš za mene - okrenem se i besno krenem prema vratima.
- Kuda misliš da si krenula? - stigne me i naglo okrene ka sebi.
- Pusti me - otrgnem ruku iz njegove.
- Da me viši nisi dodirnuo jel ti jasno? - zapretim mu.
- E vidiš nije mi jasno i dodirnuću te svaki jebeni put kad poželim.
- Ostavi me na miru, gubi se iz mog života.
- Neću te ostaviti, moramo da razgovaramo - dodao je tiše.
- Mi nemamo o čemu da razgovaramo.
- Naravno da imamo ne možeš da nestaneš na mesec dana bez reči.
- Nestaću kad god poželim i na koliko god želim.
- Gde si bila?
- Koliko puta treba da ti kažem da to nisu tvoja posla?
- A koliko puta ja tebi treba da kažem da moramo da razgovaramo. Moraš da shvatiš neke stvari, nije onako kako je izgledalo.
- Ma nemoj? Meni je izgledalo da se ljubiš sa bivšom i da ti radnica izvodi striptiz - otrovno ga pogledam.
- Nije bilo tako.
- Ljubili ste se, ljubili. A druga je stajala skoro gola ispred tebe. Šta tu ima nejasno? - prodrala sam se.
- Mona je mene poljubila a Daria se skinula dok sam listao dokumentaciju - pravdao se.
- Ma da sigurno ću da ti poverujem. Ti umeš samo da me lažeš, ništa drugo. Ja sam prošao sve u životu, volim samo tebe - podrugnula sam se.
- Kako te nije sramota? Stojiš ovde ispred mene i zahtevaš neka prava. Na osnovu čega? Za koga ti mene smatraš?
- Valentina, molim te smiri se.
- Neću da se smirim, napravio si me budalom. Uveo si me u svoj odvratan svet a ja te pratila kao zaljubljeno štene. Završila sam kao devojka nekog makroa koji drži striptiz bar i sve to zašto? Da bi me lagao i varao dok ja spavam?
- Valentina nikad te ne bih namerno povredio.
- Nisi me samo povredio, slomio si me, ubio si me - prokleta suza mi je potekla iz oka. Obrisala sam je.
- Zato me jednostavno ostavi na miru, dovoljno si me sjebao, od ovog ne možeš više - povređeno se okrenem i izađem napolje.
Lijem suze dok vozim ka svom stanu. Mešaju mi se emocije povređenost, ljutnja, bol, bes, sve te promene ubrzavaju moju vožnju. Suze mi mute vid zato ih stalno brišem.
- O Bože - pritisnem kočnicu ali kasno.
Pokušavam da podignem glavu ali mi je preteška. Hvatam se za čelo i polako otvaram oči. Gde sam? Je li ovo bolnica? Pokušam da ustanem ali me preseče jak bol u predelu ramena i rebra na suprotnoj strani. Sranje, udarila sam u neki auto, ali bila sam vezana, to objašnjava moje bolove. I ovu čvorugu na glavi, napipavam izbočinu na svom čelu.
- Nije velika.
Trgnem se na poznat zvuk glasa.
- Kako se osećaš? - pita me Oliver dok ustaje iz drugog kreveta. Je li on spavao ovde?
- Ugruvano - priznajem.
- Boleće te rame i rebra nekoliko dana ali trebalo bi da budeš u redu. Pojas te je spasio.
- To im je i namena. Šta se dogodilo sa drugim autom? Jesu li putnici u redu?
- Dobro je, tip je izgubio kontrolu nad autom i prešao u tvoju stranu puta.
- Znači ništa ozbiljno?
- Kako je moglo da bude odlično je - malo se namrštio.
- Koliko sam dugo bila u nesvesti?
- Dva sata.
- To objašnjava mrak napolju. Odakle ti ovde?
- Crni te je pratio. Nakon nesreće izvukao te iz auta i nazvao me.
- Ko sve zna da sam ovde? - hvala Stefanu.
- Samo ja.
- Dobro želim na tome da ostane - ne želim da sekiram nikoga.
- Žao mi je, da se nismo posvađali ti ne bi izašla onako besna i . . .
- Upravo si rekao da je drugi tip kriv.
- Svejedno nije trebalo da voziš.
- Olivere umorna sam. Hvala ti što si se pobrinuo za mene ali to ne menja činjenicu da te ne želim u svom životu.
- Neću te ostaviti samu u bolnici.
- Samo izađi i pozovi mi doktora.
Pogledao me jedan dugi trenutak
- Tvoje oči - tiho je progovorio.
- Napolje - ignorišem prazninu u grudima.
- Pozvaću doktora.
Nakon brzog pregleda saznala sam da ću biti dobro, ali moraću da provedem noć ovde, saznala sam i da je ovo privatna klinika kao i to da je Oliver veoma zabrinut za mene po rečima doktorke. Dobila sam lekove za bolove što sam radosno prihvatila.
Nakon što je doktorka izašla Oliver je ušao. Nisam htela ništa da govorim moj pogled mu je bio sasvim dovoljan.
Seo je u podnožju kreveta podigavši jednu nogu gore.
- Svi ljudi na ovom svetu mogu da misle da moja bol nije prava, svi oni mogu da sumnjaju, mogu da pričaju, nije me briga, nije mi stalo ali ti ... Tvoje sumnje su ono sto mi ne da mira, tvoje nepoverenje me boli a hladnoća u tvojim očima mi ledi srce - jebote. Je li on postao pesnik u međuvremenu? Nije me briga, odlučila sam. Neću progovoriti ni jednu jedinu reč dok on ne ode.
- Moja majka je bila striptizeta i narkomanka, tako je upoznala mog oca, za šipkom. On je bio izbacivač. Spetljali su se, venčali i dobili mene. Odrastao sam po striptiz klubovima u kojima je radila i u klubu u kom je moj otac radio. Niko nije bio oduševljen što se motam tu osim očevog gazde. Posle majčine smrti kažu da se otac malo pogubio, zato nije primećivao da sam konstantno bio u nekim problemima. Godine su prolazile a meni se smešio život na ulici. Kada su ga ubili njegov šef je od mene napravio čvrstu osobu. U početku sam samo učio u trenirao, kada sam postao snažan počeo sam da uterujem dugove za njega i da štitim njegove devojke. On je bio makro. Nije bio najbolji čovek na svetu ali nikada nije dozvoljavao da mu neko bije devojke, kurve, što bi ti rekla - pogledao me. I dalje sam ćutala i slušala.
- Pre njegove smrti naučio sam sve o poslu zato mi je savetovao da sam otvorim klub. Poslušao sam ga i otvorio striptiz klub, iako mlad uradio sam dobar posao što je njega veoma usrećilo. Bio je ponosan na mene, bio mi je bolji otac nego što je to bio moj otac. Kada jer umro prepisao mi je svu svoju imovinu, tu je spadao i posao sa prostitucijom. Nisam mogao tek tako da prestanem sa tim. Trebalo mi je tri godine da ugasim posao, tri duge godine. Video sam svašta, morao sam da se nosim sa ljigavim tipovima, ženama koje prodaju telo za jedan fiks, nasilnicima . . .
Jednom si me pitala da li idem u teretanu. Ne idem godinama, tuče su me održavale u formi. Trebalo mi je mnogo živaca da se izvučem iz prostitucije i kad tad nisam zamrzeo žensko nikad neću.
Moj poočim mi je usadio neka verovanja koja su mi držala glavu hladnom. Nikad nisam spavao sa devojkama koje su se prostituisale i nikad nisam spavao sa svojim radnicama, jer ne jebem tamo gde jedem.
Planiram već duže vreme da izađem iz posla sa striptiz klubom. Zapravo ono veče u Londonu kada sam te upoznao. Pitala si me šta radim sam popodne u baru? Ja sam ti odgovorio da treba da donesem važnu odluku. Poželela si mi sreću - nasmejao se.
- Tada sam odlučio da izađem iz striptiz posla. Prodao sam klub u Londonu a Senku, klub ovde, sam zatvorio pre dve nedelje. A kako ja ne umem da sedim besposlen otvorio sam novi klub, običan klub u kome si ti večeras bila.
- Ou - izletelo mi je.
- Da, to je moj novi klub.
- Drago mi je zbog tebe i zbog kluba.
- Zove se V.
- Znam rekla mi je Eva.
- V kao Valentina.
- Nazvao si klub po meni? - iznenadila sam se.
- Naravno, ti si moj život.
Namrštila sam se.
- Što se tiče Mone, platila je jednoj mojoj konobarici da nas slika kad me je poljubila na brzinu. Ona mi ništa više ne znači, odavno sam završio sa njom. A što se tiče Crne škorpije, kako je ti zoveš, ona se samo skinula i ponudila mi svoje telo. Želela je seks, ali ja nisam, ne krešem osoblje. Mogu da ti pokažem snimke iz kluba koji će dokazati ovo što ti govorim. Nikad te ne bih prevario.
- Imaš snimak na kom se Crna škorpija skinula u tvojoj kancelariji? - javlja mi se glas za uzbunu u glavi.
- Naravno - potvrdio je.
- Ja sam se skinula veče pre nje i imali smo seks - rekla sam malo glasnije.
- Sećam se - počešao se za bradu.
- Snimao si nas? - zarežim.
- Da - zavodljivo se nasmeje.
- O moj Bože, imaš snimak na kom sam gola? Ko ga je sve video? - ubiću ga.
- Samo ja.
- Imaš još jednu sobu za nadzor, tvoji radnici su me gledali dok sam se skidala i dok smo vodili ljubav - izgovorila sam zgroženo.
- Ne, kamere u mojoj kancelariji su instalirane samo na moj privatni lap top i samo ja imam pristup. Sarađivao sam sa svakakvim ljudima, one su nekakva vrsta zaštite, osim toga u toj kancelariji sam imao sef.
- Znači niko ga nije video osim tebe?
- Ne, niti će. Ne želim da niko slini po tebi.
- Hvala Bogu - odahnula sam smirno.
- Ne mogu da verujem da imam snimak seksa, moraš da ga uništiš - naredila sam mu.
- Zašto? To je odličan snimak. Moraš da ga vidiš - smeška se.
- Koliko puta si ga odgledao?
- Gledam ga svakog dana od kada si nestala.
- Perzveznjaku - nasmešila sam se
- Želim taj snimak - ne želim da ga zadrži.
- Možeš da dobiješ samo kopiju.
- Ne želim da imaš moj seks snimak - može svašta da uradi s njim.
- Zašto ne? Koliko se sećam i ja sam na njemu. I neću ga zloupotrebiti ako si to pomislila - pročitao me je.
- Mi više nismo zajedno, nije u redu da imaš moj snimak.
- Zašto mi ne veruješ? Rekao sam ti istinu.
- Prošlo je mnogo vode ispod tog mosta - zaključila sam bolno.
- Ne možeš odustati, obećala si da ćeš saslušati.
- I jesam, žao mi je što si morao tako a živiš i ne smeta mi. Mogu da se nosim sa tvojim prošlošću. Čak što više ona je iza tebe, sada imaš drugačiji život, bezbedniji i bolji.
- Ali . . . - naučio je dobro da me čita.
- Ne želim da ti se vratim. Pokušala sam, stvarno jesam ali svaki put naletim na neku pakost, ne možemo da budemo mirni, ako nije ona onda je ova, ako nije nešto iz sadašnjosti onda je prošlost. Ne mogu da se nosim sa tim.
- Misliš da je meni lakše?
- Verujem da nije, i meni je teško zaista jesta ali bolje se nosim sa situacijom bez tebe nego sa situacijama u kome me neko povređuje, stalno su tu neke spletke. Žao mi je - nisam mogla da izdržim zaplakala sam.
- Dođi, u redu je - zagrlio me.
- Neću te forsirati, samo nemoj da plačeš molim te.
Opustila sam se u njegovo naručje i nastavila da plačem.