Deca se razvrište na zvuk zvona poslednjeg dana u ovoj školskoj godini, samo što sam krenula da predajem a već sam na odmoru. Kao da sam juče krenula sa radom, setim se prvog radnog dana i misli mi odmah odlete ka njemu. Dva meseca, skoro dva jebeno duga meseca pokušavam da ga zaboravim. Osećam se kao da hodam sa ogromnom rupom u grudima. Pokušavam da je popunim poslom, radim u školi, idem u jedan kafić, zatim u drugi i tako svakog dana. Smršala sam, sva odeća mi je velika bar za dva broja, ali ne jedem, toliko se trudim da ostanem zaposlena da zaboravljam na hranu. Roditelji mi stalno zvocaju što me tera na razmišljanje da se iselim iz kuće. Zato otvaram novine koje sam kupila da pogledam stanove za iznajmljivanje, jer svaki trenutak koji provedem sama sa svojim mislima, je usmeren ka njemu.
- Dopada mi se - Eva, Katarina i je se nalazimo u stanu u istoj zgradi gde se nalazi i Katarinin stan, samo sprat više, čula je da se izdaje i obavestila me.
- I meni se dopada, stan je dvosoban, mogla bih da uzmem i cimerku - iako želim da se preselim i dalje mi se ne dopada ideja da živim sama. Kukavica.
- Ili cimera.
- Bez muškaraca u mom životu do daljnjeg, očigledno ne umem da ih izaberem - kažem više za sebe.
- Sestro ne sekiraj se nisi jedina - moja porodica i prijateljice znaju zašto sam ostavila Olivera, sve osim za ono da je bio makro, to im neću reći i mene je stid.
- Uzeću ga - naprasno donesem odluku.
- Dobro onda, idemo da potpišeš ugovor.
I tek tako promenim načisto svoj život.
Prolazi i treći mesec i moram priznati da me kriza sve više i više hvata. Spavam sa jebenim satom, doduše on stoji na noćnom stočiću ali buljim u njega svako veče pre nego što zaspim. Razbijam se od posla, ne stajem i kao da to nije dovoljno idem u teretanu sa Evom, ona ređe od mene ali ja svakog drugog dana, ubijem na onim spravama sav višak energije, toliko se istrošim da se nakon tuširanja komiram, sve samo da ne mislim o njemu i da ne okrenem njegov broj. Počela sam da ostavljam telefon u stanu, jer se bojim da bih ga u nekim trenucima slabosti mogla nazvati.
Vraćam se sa treninga i zatičem korpu sa crvenim ružama pred vratima. Srce mi lupa kao ludo dok grozničavo razmišljam da li je od njega. Polako kao da pipam bombu otvaram mali koverat.
Srećno useljenje, Marko.
- Šta? - ma odakle mu hrabrosti? Zgrabim cveće i upitim se sprat naniže.
- Evo. Valentina, nisi trebala - Katarina mi se smeši.
- Nisu za tebe, za mene su, od Marka - pružim joj korpu sa ružama.
- Zašto? - zbunjeno zatvara vrata iza mene.
- Ne znam, samo piše srećno useljenje i njegovo ime - premoreno i besno se srušim u fotelju. Tučem, treba mi tuš.
- Možda treba da kažeš tati?
- On bi me sigurno odvukao nazad kući a njega bi poslao u bolnicu, ili bi Marko njega poslao u bolnicu. Nećemo reći tati.
- Možda treba da vidiš šta želi.
- Bila sam jasno kada smo prekinuli, i dan nakon toga.
- Možda želi da mu se vratiš - slegnula je ramenima.
- Pre će se pakao smrznuti, ali za jedno si u pravu. Moraću ovo da rešim.
- Reši sutra, jesi li gladna?
- Ne.
- Valentina osušila si se, da ne spominjem koliko su mama i tata zabrinuti i još ti tvoji treninzi u teretani, preteruješ. Znam da te boli ali moraš prestati pre nego što sama sebe uništiš - Katarina je bila besna na mene.
- Ne mogu da prestanem, čini mi se da ako zastanem na minut slomiću se, ili ću otići da ga molim da me primi nazad, a ni jedno ni drugo nije dobra opcija za mene.
- Pa zato nabijaš mišićnu masu?
- A pa trudim se, mišići mi se poznaju zar ne? - pokušam da se osmehnem.
- Vidi se da treniraš ali više ti se poznaju kosti - namrštila se.
- Ne mršti se, idem ja , moram pod tuš.
- Dobro, javi mi da znam kako je prošlo sa Markom, i jedi molim te.
- Važi, ćao - mahnem joj i izađem.
I evo me, povnovo ovde. Stojim pred Markovom kućom i znam da je unutra, tu mu je auto. Moraću ovo da obavim pre ili kasnije. Hrabro zazvonim.
- Valentina - Marko mi iznenađeno otvara vrata sa peškirom oko struka. Kosa mu je mokra od tuširanja, zaboravila sam da je lep. Ima tu slatku lepotu kao Ken.
- Marko. Mogu li da uđem?
- Naravno izvoli - skloni se u stranu i ja uđem.
- Sedi, želiš li nešto da popiješ?
- Ne hvala. Ovde sam zato što želim da me ostaviš na miru - odmah sam prešla na stvar, direktno.
- Želim da pokušamo, ponovo.
- Prevario si me, sa mojom rođenom sestrom. Spavao si sa njom, kako dođavola da prerđem preko toga?
- Pogrešili smo.
- Ne jednom, varali ste me.
- Kao što sam rekao to je bila greška, Katarina je bila . . . Ti si ona prava, ti si žena za porodicu, brak, decu ona nije. Samo mi je trebalo malo više vremena da to shvatim.
- Ona je moja sestra - ne mogu preći preko toga.
- Valentina ti si ta - ponovio je.
- Ali ti nisi taj za mene. Promenila sam se, ti si uticao na tu promenu, kada si me slomio, trebalo mi je dugo vremena da se sastavim, zapravo neko drugi me je sastavio - sa tugom u srcu sam to zaključila.
- Shvatam, čuo sam da ste raskinuli.
- To se tebe ne tiče.
- On nije za tebe, on živi u sasvim drugačijem svetu, totalno ste različiti, on je crno a ti ljubičasto - istakao je važno.
- Kao što sam rekla to nisu tvoja posla - ustala sam besno. Ne treba mi podsetnik koliko smo Oliver i ja različiti.
- Nemoj da me zoveš, nemoj da me tražiš i nemoj više da mi šalješ cveće, ozbiljna sam.
- Ne možeš me sprečiti da pokušavam, podsetiću te koliko smo bili dobar par.
- Mi nismo čak ni spavali.
- Čekaću, tada nisam umeo to da cenim ali sada umem - on i dalje misli da sam nevina.
- Onda ćeš čekati jako dugo - prođem pored njega i izađem napolje. To je to, završila sam sa ovom kućom.
- Šta želiš za rođendan? - Teodora me ozbiljno pita po deseti put.
- Da se napijem i zaboravim svoj komplikovan život, o da i da zaboravim Olivera.
- Onda ćemo se napiti, ja za mog idiota a ti za tvog - predložila je.
- Hajde da slavimo večeras - predložila sam.
- Ali tu uvek slaviš rođendan u subotu.
- Znam ali danas mi je pravi rođendan, otići ću kući da pojedem tortu koji je moja majka naručila, pokupiću poklone, tata će mi kao i uvek dati lovu, onda idem kući da se obučem kao kurva, javiću Maji da nazove sestru pevačicu i napićemo se - to je to. Dosta mi je finog ponašanja, kad ne mogu da ga zaboravim milom zaboraviću silom, i sa mnogo alkohola.
- Mogu li da zatvorim ranije?
- Zatvori ja ću da pozovem devojke.
- Onda može.
Pozvala sam Katarinu i Evu, zatim moje radnice Maju, Helenu, Jovanu i Milicu, Teodora već zna. Zatim dve drugarice sa fakulteta koje obavezno dolaze na moj rođendan, i devojke iz drugog kafica. Jedini problem bila je muzika Majina sestra ne može da peva večeras ali nam je preporučila kolegu. Oberučke sam prihvatila. Zatim sam proslavila sa roditeljima i bližom familijom, zadržali su me tri sata. Pokupila sam poklone i odnela ih u stan. Kako sam vidno smršala rešila sam da opustošim sestrin orman. Katarina mi je odabrala crvenu kurvinsku haljinu, kunem se da je jedva pokrivala moju zadnjicu, njoj je bila duža zato što ima manju zadnjicu od mene, malo sam se dvoumila ali biću sa devojkama niko neće balaviti po meni. Uz to imam crvene štikle koje se savršeno slažu sa ovom haljinom, Katarina je odabrala crnu, takođe prekratku haljinu. Kosu sam sakupila u visoki rep da mi ne smeta, planiram da igram i sigurno ću se oznojiti. Naravno stavila sam i crveni karmin čisto da upotpunim sliku. Ma boli me uvo što izgledam ko prostitutka jer ruku na srce ne osećam se nimalo vredno.
Pevač je bio mlad dečko, veoma prijatnog izgleda i glasa, večerao je sa nama, kao i njegov bend. Objasnili smo im da se ne obaziru na nas i da kasnije moj otac da nas odveze kućama. Onda su oni krenuli da sviraju i atmosfera se promenila.
Ređala sam čašu za čašom, Teodora me pratila jer je Ognjen ponovo u gradu.
Dečko ne da je pevao nego je ubijao, naročiti ove pesme od različitih bendova. Kod treće pesme već sam bila na stolu.
Ispijam svaku čašu koju dobijem, Katarina mi govori da usporim ali se ne obazirem.
Sve su bile pijane pre mene, ponovo. Navaljene su na stolovima dok sam ja i dalje na nogama. Jedva ali držim se. Kada je krenula pesma od Tropico banda - Ako ti je do mene, uzela sam nečiju praznu vinsku čašu koja mi je poslužula kao mikrofon i zapevala.
Ako to je do mene
ne daj da me promene
da me protiv tebe
život okrene
Uzmi ili ostavi
voli il zaboravi
pa neka se duša
s telom pozdravi
Pevam u zanosu refren pesme sa dušom. Gde me nađe? Odjednom muzika prestane. Šta? Otvorim oči i ugledam Olivera.