LAURA
Iz kuhinje je dopirao neverovatan miris, nisam znala da Daniel zna ovako dobro da kuva.
Ali ja sam izgubila apetit, nema veze sto nisam jela dva dana, sada ne mogu pojesti ni par zalogaja.
Smiri se, on se verivatno i ne seca sta si tada rekla, a i ako se seca to si samo rekla zato sto si bila uplasena da ces umreti.
Ali duboko u sebi, u mom srcu, pitala sam se da li je to zaista istina.
Da li ga zaista volim?
Dok je bio na misiji, sve me je podsecalo na njega, nedostajale su mi njegove oci, njegov zavodljivi i decacki osmeh, njegov humor, cak i njegovi rigorozni treninzi.
Ali on verovatno ima i svoju grupu fanova i neku devojku koja verovatno moze da parira i mis sveta.
Verovatno samo lazem samu sebe i dajem sebi laznu nadu, ja kod njega nemam nikakve sanse.
On mi je mentor, sta nije u redu sa mnom?
"Da li si dobro?", ponovo sam videla zabrinutost u Davidovim ocima:"Zelis li da ti napravim nesto drugo da jedes?"
"Ne, ovo je veoma ukusno, samo sam se izgubila u vlastitim mislima", rekla sam i uzela par zalogaja.
"Da li si sigurna da si dobro?",pitao me je Daniel:"Jedva da si pojela par zalogaja, a uz to si i jako bleda"
"Da, sigurna sam, zaista sam dobro", rekla sam i osmehnula se.
"Mozda da joj damo jos jednu infuziju, samo da budemo sigurni da je dobro", Daniel se okrenuo ka Davidu.
"Samo mi je potrebna hladna kupka i posle toga sigurna sam da cu biti kao nova"
"Ako tako kazes", rekao je Daniel i ubrzo napustio kucu i otisao na trcanje.
"Davide, mislim da treba da razgovaramo"
"O cemu?", pitao me je sa onim njegovim zavodljivim osmehom.
"O onome sta se dogodilo"
Njegova opustenost je nestala i on je postao ozbiljan.
"Zao mu je, sve je to moja krivica, da sam bio pazljiviji ti ne bi bila povredjena", prekinula sam ga.
"Nisam na to mislila"
"Onda o cemu je rec?"
"Kada sam pogodjena rekla sam ti nesto"
Pogledao je u mene kao da ne zna o cemu pricam.
Njemu zaista uopste nije stalo do mene.
"...Rekla sam ti...rekla sam ti da te volim",rekla sam i osetila kako crvenim.
"Oh,to, vec sam zaboravio na to, ne moras da brines o tome, to nece promeniti nas odnos mentora i regruta, bila si uplasena da ces umreti i to je sasvim razumljivo"
"Hvala Bogu", rekla sam i uputila se ka mojoj sobi.
Ali osetila sam snazan bol u grudima, bol koji je mnogo gori od bilo koje fizicke rane.
A sta sam ocekivala, da me mozda voli? Trebala sam da budem svesna od pocetka da nemam nikakve sanse, ovako sam samo sebi davala laznu nadu.
Zakljucala sam vrata svoje sobe i ubrzo osetila suze na obrazima.
Sta nije u redu sa mnom?
Da li sam se zaista zaljubila u mentora?
Ovde sam da bih postala agent, a ne da bih pronasta srodnu dusu.
Uputila sam se ka kupatilu, nadam se da ce mi hladna kupka pomoci sa mojim suludim mislima.
_____________________________
Jos jednom vam svima hvala sto citate ovu pricu.
Ako vam se svidelo ostavide ⭐ i komentar.
Sta vi mislite o Lauri i Davidu kao paru? Da li imaju sanse da uspeju zajedno? :-)
Volela bih da cujem vase odgovore :-)