'AVERY'
Pogledala sam Michaela. Vjerojatno je i on mene prepoznao, iako nije htio ništa priznati. Pogledala sam Noaha koji je zbunjeno gledao u nas. On još uvijek nije shvatio što se dešava, no bude.
"Nikada ti nisam rekla svoje prezime." Tiho sam rekla. Još uvijek je stajao iznad mene. Rukama se pridržavao za moj stolac. Nije me htio pogledati, ali natjerat ću ga. Nije me htio prije gledati, ali sada bude. Mora!
"Hanson!" Viknula sam. "Zar ti ne zvuči poznato? Pogledaj me. Kako se prije nisam sjetila tog lica? Tih očiju koje su me kao malu godinama proganjale."
Tužno me je pogledao, a onda se odmaknuo od mene. "Ne." Viknuo je. Primio se za glavu, a onda je otišao do Noaha. Pao je na pod iza njega. Rukom je prošao kroz kosu, a onda me je uplašeno pogledao.
"Ne, ti nisi moja kćer." Prošaputao je. "Moje kćeri su umrle. Rekli su mi da su mrtve."
"E pa tata, ja sam živa." Viknula sam. Ljutito sam ga pogledala. "Za tebe smo bili godinama mrtvi. Nikada nisi nazvao, nikada nas nisi došao vidjeti. Ponašao si se kao da ne postojimo."
Primio se za Noahov stolac, a onda se ustao. Ovo ga je potreslo više nego što sam mislila.
"Avery..." Počeo je, no ja sam ga prekinula. Sada ja govorim! On je propustio svoju priliku za objašnjavanje.
"Godinama sam maštala o ocu koji me voli. Svaku noć sam zamišljala kako se vraćaš doma, meni, mami i Mary. Ona te se nije ni sjećala. Ja sam bila mala, no ona se tek rodila kada si otišao. Kao mala, nisam te mogla mrziti, no sada te prezirem."
Ljutito sam rekla. Suze su mi tekle niz obraze. Pokušala sam se suzdržati, no nisam mogla. Ovo je previše za mene. Bilo mi je lakše misliti kako je mrtav, jer bi to značilo da ga više nikada ne moram vidjeti, no on je sada tu pred nama. Ne mogu ga ni gledati.
"Avery, ti ne razumiješ zašto sam vas morao ostaviti." Tiho je rekao. Čvrsto sam zatvorila oči. "Tvoju sam majku volio više od ičega. Bilo mi je jako teško, no morao sam vas ostaviti, ali to sada nije bitno. Prošlost ne možemo mijenjati. Vi ste za mene neprijatelji i toga se moramo držati. Najbolje da nastavimo sa igrom i da se pravimo kao da se ništa od ovoga nije dogodilo."
Izgleda da sam pogriješila, kada sam mislila da me kod njega više ništa ne može iznenaditi. Ne mogu vjerovati! Prvo govori kako je volio moju majku, mene i Mary i da nas nije htio ostaviti, a onda kaže da je najbolje da to zaboravimo i da nastavimo sa igrom. Koji je on licemjer! Ne mogu vjerovati.
Pogledala sam Noaha. Zbunjeno je gledao čas u mene, čas u njega. Izgleda da ni on ne može vjerovati u to. Možda i bolje da moja mama sada nije tu. Ovo bi ju užasno povrijedilo. Godinama je plakala zato što ju je gad ostavio. Mislim da se uvijek potajno nadala da će se jednoga dana vratiti.
"Kako možeš biti takav?" Ljutito sam ga upitala. "Nadala sam se da će ti biti barem malo žao, zbog svega što si nam napravio, no ti samo želiš nastaviti sa onom prokletom igrom kao da je to najbitnija stvar u životu. Svakim trenutkom te sve više mrzim, iako sam mislila da to nije moguće. Da te barem nikada nisam vidjela. Da si barem i ti mrtav."
Tužno me je pogledao, zatvorio je oči, uzdahnuo je, a onda je sjeo na stolac kraj nas.
"Ako ste spremni, ja bih nastavio sa igrom. Previše smo vremena potrošili na ove gluposti. Ti nisi moja kćer!"
Promrmljao je, a ja sam ga ljutito pogledala. "Ako ti ne prestaneš pričati, mogao bi se uskoro pridružiti mojoj mami i Mary. Mislim da bi mama jedva dočekala da te vidi. I sam znaš kakva je bila kad ju naljutiš."
Začuđeno je gledao u mene. U rukama je još uvijek držao onu tacnu. Izgleda da ga je ovo jako iznenadilo.
"Tata, valjda ćeš nam dati tu hranu. Budi tako drag, kao što si i inače, pa nam daj da napokon jedemo."
Rekla sam mu sa osmijehom na licu. Pogledao me je, klimnuo je glavom, te mi je odvezao ruke. Dao mi je jedan tanjur, dok je Noahu dao drugi.
"Čim pojedete, nastavljamo sa igrom." Promrmljao je. "Nemamo puno vremena."
Preokrenula sam očima. Noah me je pogledao. Znam taj njegov pogled. Pogledao je Michaela.
"Oprosti, jel bi nam mogao donesti malo vode?" Tiho je rekao. "Žedni smo.
Michael ga je neko vrijeme sumnjičavo gledao, ali je na kraju klimnuo glavom.
"Dobro." Rekao je. "Donest ću vam vode, ali zaključat ću vas i nemojte ni slučajno pokušati pobjeći."
Izašao je van, te je zaključao vrata. Zabrinuto sam pogledala Noaha.
"Što ćemo sada, Noah?" Tiho sam ga upitala. "Zaključao nas je i nema šanse da sada pobjegnemo."
Klimnuo je glavom, te se nasmiješio. Tanjur je ostavio na podu, a onda me je pogledao.
"Imam plan." Govorio je dok je odvezivao konop, kako bi oslobodio noge. "Na podu sam našao jednu spajalicu, a onaj kreten nam je ostavio nož."
Podignuo je nož sa tanjura, te me je pogledao. "Puno puta sam provaljivao u stan, jer sam zaboravio ključ, pa već imam iskustva s tim."
"Da, provaljivao si u stan, jer nisi imao svoj." Rekla sam sa osmijehom na licu. "Poznavajući tebe, prije bih rekla da si pokušavao ući u stan neke cure, a nisi htio da ona to zna."
Ljutito me je pogledao, ustao se, te je došao do mene. "Znaš da nisam takav, Avy." Tiho je rekao. Sagnuo se, te mi je skinio konop sa noge. "Obećao sam ti da ću te spasiti i to ću i ispuniti."
Ustala sam se, a onda smo otišli do vrata. Naslonila sam se na zid, dok je on pokušavao otvoriti vrata.
"Znaš, nikada nisam mislila da ću ga ponovno sresti." Tiho sam rekla. Prekrižila sam ruke, te sam ga pogledala. "Ne mogu vjerovati da sam ga nakon toliko godina napokon srela, a ne bi ga nikada ni vidjela, da me nije oteo. Koja je to ironija!"
Nasmiješio se. "Barem si ga vidjela." Šapnuo je. Još uvijek je pokušavao otvoriti vrata.
"Da, sada mi je dao još jedan razlog da ga mrzim. Ne mogu vjerovati da se moja mama zaljubila u takvog kretena."
"Ti si dobro izabrala." Rekao je sa osmijehom na licu. Udarila sam ga u rame.
"Budalo." Tiho sam rekla. "Ne glupiraj se. Moramo što prije izaći iz ovog podruma. Ne mogu više biti ovdje. Želim udariti onog Tobya."
'TOBY'
"Što ćemo sada?" Zabrinuto sam upitao Owena i Audrey, iako me nije baš bilo briga za njih. Samo se nadam da se Lydia neće probuditi, jer će mi onda uništiti cijeli plan.
"Moramo ih spasiti, Toby." Tiho je rekao Owen. Pogledao sam Audrey. Držala je Grace, te joj je pjevala neku pjesmicu.
Moram ih što prije maknuti odavde. Ne smiju vidjeti Lydiu.
"Onda moramo odmah krenuti." Rekao sam mu. "Mogu ih držati jedino u nekom podrumu. Trebali bi se podijeliti, jer ćemo ih tako prije naći. Ja ću otići u Crkvu, a vi idite po kućama i pretražite sve trgovine. Nađemo se ovdje za sat vremena."
Owen je klimnuo glavom, a onda je pogledao Audrey. "Moramo ostaviti Grace. Ona ne smije ići s nama. Nađi Williama i Damiana. Oni su vjerojatno u podrumu."
Audrey je klimnula glavom, te je otišla prema podrumu. Owen je pričekao da ode, a onda mi se približio. Uplašio sam se da me je možda otkrio, no onda me je zabrinuto pogledao.
"Bojim se Toby." Šapnuo je. "Što ako su Noah i Avery mrtvi? I sam si rekao da nas veritosi žele ubiti."
Odmahnuo sam glavom. Primio sam ga za ramena, te sam ga pogledao. "Owen, živi su." Rekao sam. "Siguran sam u to. Oni žele nešto od nas, ali još uvijek nisam otkrio što."
Klimnuo je glavom. "Dobro." Tiho je rekao. "Moram otići u kuću po jaknu."
Krenuo je prema kući, no ja sam ga primio za ruku. Ne smije otići unutra! Lydia bi se mogla uskoro probuditi. Owen se okrenuo prema meni, te me je zbunjeno pogledao.
"Toby?" Zbunjeno me je upitao. "Što je bilo?"
Rukom sam nervozno prošao kroz kosu, a onda sam se nasmiješio. "Nemamo vremena. Moramo odmah krenuti. Vani nije toliko hladno."
Još uvijek je gledao u mene, no klimnuo je glavom. "Dobro." Rekao je, a onda je uzdahnuo. Ovo je bilo blizu!
Audrey se ubrzo vratila. Zaključao sam vrata, kako Lydia ne bi mogla pobjeći, a onda sam krenuo prema Crkvi. Moram provjeriti kako su Noah i Avery. Nadam se da ih Michael nije jako ozlijedio. Audrey i Owen su otišli na drugu stranu. Riješio sam ih se na neko vrijeme.
Došao sam do Crkve. Vani nije bilo nikoga. Michael je trebao postaviti veritose ispred Crkve, no ostalim čuvarima bi to bilo sumnjivo, pa smo se predomislili.
Otvorio sam vrata, te sam ušao unutra. Unutra je vladao kaos. Svi veritosi su užurbano hodali oko mene. Nisam mislio da ih je toliko došlo.
'AVERY'
Noah se još neko vrijeme mučio sa bravom, no na kraju je uspio otvoriti vrata. Izašli smo van, te smo se nasmiješili.
"Ti si genije." Promrmljala sam. "Ne znam kako si uspio otvoriti ta vrata, no drago mi je što si uspio."
Čvrsto sam ga zagrlila. Nasmiješio mi se, a onda me je poljubio u čelo. Odmaknuo se od mene, te me je pogledao.
"Moramo ići." Šapnuo je. Klimnula sam glavom, a onda sam ga primila za ruku.
"Michael, kako napreduje ispitivanje? Nadam se da ćeš uspjeti izvući nešto od njih. Znam da skrivaju još ljudi u onom podrumu."
Čuli smo nečiji glas iza nas. "Toby." Noah je šapnuo. Klimnula sam glavom. Moramo se sakriti. Bit će ljuti kada vide da smo pobjegli.
"Dođi." Tiho je rekao Noah. Čvrsto me je primio za ruku, a onda smo pobjegli u drugu prostoriju.
Zabrinuto me je pogledao. "Čim uđu u prostoriju, pobjeći ćemo van. Ako me slučajno uhvate, nemoj stati. Trči sve dok ne dođeš do kuće."
Odmahnula sam glavom. Rukom sam mu prešla preko obraza. "Ne idem nikud bez tebe." Šapnula sam.
Pogledao me je, no nije ništa rekao. Nije stigao, zato što su do nas došli Michael i Toby. Michael je u rukama držao dvije čaše vode. Bili su samo par metara od nas.
"Jesi li znao da je Avery moja kćer?" Michael je upitao Tobya. Ljutito ga je gledao.
"Nisam znao, šefe." Začuđeno je rekao Toby. "Nikad ne bih pomislio da je Avery povezana s vama. Ona je tako krhka i slaba. Vjerojatno bi bila drugačija da ste ju vi odgajali."
Toby je otvorio vrata, te je ušao unutra. Michael je zatvorio vrata. "Sad." Viknuo je Noah.
Istrčali smo iz podruma. Vani nije bilo nikoga. Nismo htjeli ići kroz Crkvu, zato što su unutra sigurno veritosi.
"Nađite ih!" Čuli smo Michaelov ljutiti glas. "Dovedite ih ovdje."
Nasmiješili smo se, a onda smo otrčali do kuće. "Nikada nas neće naći." Veselo je rekao Noah. "Napokon smo im pobjegli."
Čvrsto me je primio, a onda me je zavrtio par puta. Nasmiješila sam se. "Noah, prestani." Viknula sam. "Nije mi dobro."
Spustio me je na pod, a onda se nasmiješio.
"Avery." Čuli smo Williamov glas iza nas. Okrenuli smo se. William, Damian, Ethan i James su trčali prema nama. "Noah. Tako mi je drago što ste živi."
--------------------------------------
Stigao je i 26. dio. Hvala svima koji čitaju i oprostite ako ima grešaka. Ako vam se nastavak svidio, stisnite vote i ostavite komentar.
Volim vas:)