Osmesi sa njihovih lica ne silaze dok leže nagi i zagrljeni, isprepletanih nogu. Njena glava leži na njegovim grudima koje se ujednačeno podižu i spuštaju.
Kada podigne glavu kako bi ga videla, vidi samo to da mu oči sijaju dok gleda u plafon i da se kezi. Nasmeši se i ona.
„Šta je bilo?", upita ga. On je pogleda, a onda je poljubi u čelo.
„Ništa. Samo sam srećan.", prizna joj.
Zašto joj i ne bi rekao? Pa čitavu večnost je čekao na ovo. Za nju se čuvao, narušio tradiciju koja kaže da devojke moraju da budu te koje će čuvati nevinost za svog momka. Znao je da će joj se ovo dopasti i da će joj tako staviti do zananja da je ona jedina s kojom želi da bude.
„Niall.", pozove ga i malčice se pridigne kako bi ga bolje videla. „Kada si shvatio da ti se sviđam?", upita ga. Dok njoj srce ubrzo kuca, njemu na trenutak zastane, baš kao i disanje. Zbog toga što je vreme užasno da se da odgovor na ovo pitanje.
No, on ipak to čini.
„Kada si videla školske novine i kada si se slomila.", izdahne. Ona se seti tog trenutka zbog kog joj telom prođe neka jeza. „Nakon što si vrisnula moje ime da prekine da udaram onog skota, okrenuo sam se i video te slomljenu. Istog trena se i moje srce slomilo i osetio sam krivicu jer sam te ostavio samu na sred hodnika i jer nisam bio tu da te zagrlim i sklonim od svih.", kaže dok mu se srce steže od pomisli da su njegove reči upropastile sve ovo.
„Oh, Niall...", ona izdahne i ponovo vrati glavu na njegove grudi, te za zagrli jako. „Bio si uz mene. U najgorim trenucima jesi. I toliko sam ti zahvalna na tome.", prošapuće mu, a on oseti olakšanje.
„Uvek ću biti uz tebe. Čak i kada me ne budeš želala. Uvek ću biti u blizini i čuvaću te. Uvek. To ti obećavam."
S.
Tužna sam. Moj predivan san je prekinut. Ovoga puta, konačno je senka muškarca pored mene postala jasna. Videla sam Nialla kako me drži za ruku i osmehuje se gledajući u moj veliki stomak.
Dobro, srećna sam. Jednog dana ću i to dočekati. A imam osećaj da je taj dan sve bliži.
Sa osmehom na licu ustajem polako pazeći da ne probudim Nialla. Ipak, on oseti moj pomeranje i snažno udahne.
„Leen?", glas mu je tako seksi hrapav ujutru. Neki elektricitet prođe mojim telom. Okrenem se i malo se nagnem ga njemu. Poljubim ga u obraz.
„Spavaj. Probudiću te kada spremim doručak.", šapnem mu. On zatvorenih očiju klimne glavom, a potom se okrene na bok i nastavi da spava.
Ustanem iz kreveta i odmah odem u kupatilo. Brzo se sredim jer bih prvo trebala da odem do prodavnice, pa tek onda da se bacim na spremanje doručka.
Niall tek za 2 sata treba da krene na posao. Ja sam zamolila gospodina Horana koji je upućen u celu situaciju da me oslobodi posla. Nakon onog što se dogodilo, odlučila sam da se sklonim od svega. Ove nedelje nisam radila, a ne planiram ni sledeće.
Niall obavlja sve sam. Ima moje beleške. Međutim, ne znam ni koliko mu je to potrebno s obzirom da smo kroz sve zajedno prošli. Uostalom, ako mu zatreba pomoć, uvek me pozove.
Ipak danas neće moći. Nakon što ode na posao, nalazim se sa Leom u jednom parku. Tamo gde me je zaprosio. Na istom mestu gde smo započeli ovu katastrofu, tu ćemo je i okončati pošto ću mu konačno zatražiti razvod.
I zbog toga sam pomalo nervozna. Krivo mi je jer mi ta nervoza polako ubija raspoloženje koje je bilo u savršeno dobrom redu prethodnih dana.
U ponedeljak, Niall je celog dana bio sa mnom. Zatvorili smo se u kuću i uživali. Dan je bio savršen. Uopšte nisam mislila na svoje probleme. I za to je najvećim delom Niall zaslužan.
Međutim, već narednog dana, postalo je gore jer je anonimac poslao poruku i rekao da nam vreme ističe u nedelju u ponoć. A potom je i Leo zvao. Rekla mu da mi treba nekoliko dana samoće da razmislim o svemu.
Pitao me je da se nađemo i razgovaramo i rekla sam mu da ćemo to da učinimo u petak. Malo mi je laknulo kada je pristao i nije odložio za kasnije. To je dva dana pre isteka roka. Ako pristane da mi da razvod, anonimac će saznati za to. Baš kao što je saznao za svaki naš korak u prethodih...mesec dana?
Gospode, imam osećaj kao da je mnogo duže. A zaprvo, sve ovo traje jako kratko. Moja afera sa Niallom... Mislim da smo zajedno oko 4 meseca.
Je li to dovoljno da oboje znamo da volimo jedno drugo toliko da uskoro planiramo i da se venčamo i započnemo zajednički život?
Zapravo, kada malo bolje razmislim, odavno smo priznali da volimo jedno drugo. I već živimo zajedno. A i kroz nekoliko meseci ćemo se venčati.
Poprličino brzo, ha? Huh. Samo se nadam da moje srce ne greši. Zapravo, poprilično sam sigurna u to. Jedino što se bojim da ovo sve nije prebrzo. Opet, svesno se upuštam u to. Neću da trošim svoje vreme ispitujući da li sam donela dobru odluku ili ne.
***
„Gde si bila?", Niall sav pospan upita kada siđe niz stepenice u isto vreme kada ja uđem u kuću. Duboko udahnem kada ga vidim samo u boksericama.
„U prodavnici.", odgovorim kroz izdah. Vruće mi je. Napolju je pakleno, a tek što je prošlo 8 sati.
„Daj da ti pomognem.", kaže kada me presretne na pola puta do kuhinje. Uzme mi kese iz ruku i odnese ih u kuhinju dok ja odlazim u dnevnu sobu i na kauč spustim tašnu. Odmah se tu i izujem. Noge me bole od ovih neudobnih cipela.
„Moram da se istuširam.", obavestim ga već na pola puta ka stepenicama.
„Mogao bih i ja!", vikne i kada se okrenem, vidim da trčkara ka meni sa ogromnim kezom na licu. Nasmešim se.
„Ako si planirao seks sa mnom, moram da te razočaram. Jutros sam dobila.", kažem mu. Frkne, ali slegne ramenima.
„Nema veze. I dalje mogu da te ljubim.", kaže stavljajući mi ruku na bok. Privuče me sebi i tako se zagrljeni oboje popnemo na sprat gde me on odmah uvede u kupatilo.
S obzirom da imam haljinicu na sebi, brzo mi je svuče. Sama otkopčam brus, ali kada on krene da mi skine gaćice, zaustavim ga. Samo podigne obrve.
„Moraš da se okreneš.", kažem mu i on napravi zbunjenu facu.
„Ali video sam te već..."
„Ne stidim se, Niall.", prekinem ga smejući se. „Moram da se rešim tampona i neprijatno mi je da to gledaš.", kažem ovoga puta pomalo postiđena.
„Ne bi trebalo da ti bude neprijatno preda mnom.", glas mu je ozbiljan. Nasmešim se pre nego što mu se približim i poljubim mu usne.
„I nije. Samo su to neke stvari koje muškarci ne treba da gledaju.", kažem i on uzdahne, ali klimne.
„Okej. Poštujem to.", skine svoje bokserice, a onda se okrene i uđe u tuš-kabinu. Kada zatvori vrata, skinem gaćice, izvadim tampon, zavijem ga i bacim. A onda i sama uđem u tuš-kabinu.
Naravno, njegov pogled je svuda po mom telu. Zbog toga se ne stidim. Osećam samo uzbuđenje i leptiriće u stomaku.
„Planiraš li namestiš tu vodu do kraja ove godine?", upitam podižući obrve. Nasmeje se i odmahne glavom, a onda u sekundi postavi da teče mlaka voda.
Ne stignem ni da reagujem, uhvati mi zglobove i podigne moje ruke iznad naših glava, a potom obruši svoje usne na moje dajući mi strastven poljubac. Gorovo da ne stižem da dišem, a mlaka voda mi samo pogoršava.
Tek kada mu se neumorne usne spuste na kožu mog vrata, do mojih pluća dospe preko potreban vazduh. Zažmurim od osećaja koji mi prolazi telom. A onda glasno uzdahnem. Osetim vibracije na koži. Smeje se.
Pribije još malo svoje telo uz moje, zapravo skroz ih spoji. Osećam koliko mu je čvrst na mojoj butini. Mislim da se još više digne kada krenem kukovima ka njemu i on se protlja o mene.
„Sranje, Leen.", prošapuće mi u uvo. „Ako nećeš to da središ, ne radi mi ovo. Jebeno je...", opusuje. Zagrizem usnu.
Pod tušem smo, tako da će voda da počisti sav nered. Mogu da budem njegova. Ko zna koliko će ovo čudo da traje.
„Uzmi me.", prošapućem kada podignem jednu nogu na njegov bok. Odvoji se od mene i pogleda me. „Hajde.", sudarim se svojim kukovima i istog trena osetim njegov ud na svom ulazu.
„Nemam kondom.", kaže. I ja se nasmejem glasno.
„Niall, dobila sam, tako da... Ah!", uzviknem kada uđe u mene i tako me prekine u sred objašnjena zašto ne mora da koristi kondom.
Pusti moje ruke koje odmah padnu na njegova ramena. Podigne me na pločice, nogama ga obuhvatim oko struka dopuštajući mu da me ispunjava koliko želi. Rukama mi stiska zadnjicu i to me dodatno ubuđuje.
Stenje mi na uvo dok pokušava da ljubi vrat, vilicu, pa usne. Oboma nam je teško da to činimo zbog užitka koje dobijamo oboje jedno od drugog.
Posle nepuna tri minuta, voda postane za nijansu hladnija. Međutim, Niall ubrza tako da osećam samo vrućinu. Disanje mi je jako otežano.
„Hajde, ljubavi.", zareži mi u uvo. Jednu ruku podigne do mojih grudi. Treba mi svega nekoliko trenutaka i nekoliko njegovih dodira da se oslobodim. „Tako je.", izdahne kada svrši zajedno sa mnom.
Oboma nam se tela opuste. Nežno se izvuče iz mene i spusti me na pod. Noge mi drhte, a rekla bih i njemu. Zato držimo jedno drugo neko vreme.
„Leen.", pozove me tiho posle par trenutaka tišine. Podignem glavu.
„Hm?"
„Volim te.", šapne mi. Iskezim se kao tinejdžerka.
„Volim i ja tebe.", kažem tiho dok mi srce luduje u grudima. Popnem se na prste i spojim nam usne. Njegove ruke su na mojim kukovima, stiska me nežno i približava sebi.
„Moramo da požurimo. Imam gomilu posla. A i ti, rekao bih.", kaže i nasmeje se.
Ovoga puta, raduje se što ću otići da se nađem sa Leom. Zato što ću mu zatražiti razvod koji će mi sigurno dati. A u to sam sigurna jer mi je tokom razgovora rekao da je primetio da nam već neko vreme loše ide.
„Imam neki osećaj da će ovaj dan biti fenomenalan.", prošapućem. Osećam nešto u grudima, nešto lepo, neko uzbuđenje...ne znam ni sama. Ali je nešto lepo, to je sigurno.
„Osećaj te ne vara. Biće ovo dan za pamćenje."
***
Lagana muzika dopire iz mog telefona dok se oblačim. Osećam leptiriće u stomaku, uzbuđenje je ogromno. Ovako lepo i poletno se nisam osećala ni dok sam se spremala za sopsteno venčanje.
Gospode, koliko sam uvrnuta!
Bacam pogled na sat i vidim da je skoro 10. Opasno kasnim. Brzo zakopčam košulju i sednem na krevet kako bih se obula. Ovoga puta biram ravne sandale. Ne mogu da lomim noge u štiklama. A i nezgodno je voziti u tome.
Stavim ručni sat, narukvicu i uzmem torbu i telefon te siđem niz stepenice. Sa stola uzmem novčanik, ključeve, naočare, fasciklu sa papirima za razvod, a onda flašicu vode iz frižidera i mislim da je to to.
Osvrnem se oko sebe da vidim da li je sve isključeno i kada se uverim da jeste, izađem iz kuće i zaključam za sobom.
Treba mi svega 10 minuta da dođem autom do parka gde sam rekla Leu da ćemo se naći i još dva minuta do klupice na kojoj me on već čeka. Sedi u svom odelu, pretpostavljam da je izašao sa posla. A možda će tek i da ode.
Kada me vidi da mu idem u susret, ustane i svoj pogled zaključa za mene. Ni u jednom trenutku ga ne skrene i to mi izazove blagu neprijatnost. Ne sviđa mi se što tako bulji u mene.
„Darleena. Zdravo.", kaže kada mu priđem.
Situacija je malo uvrnuta jer ne pozdravljamo jedno drugo ni zagrljajem ni poljupcem, pa čak ni rukovanjem. Bar ne u prvom trenutku. U sledećem se on već savije i poljubi me u obraz.
„Zdravo, Leonarde.", ton mi je ravan. Poljubac mu uopšte ne uzvratim. Samo sednem na klupicu. A i on odmah za mnom. „Vidi...", uzdahnem. Ne znam kako da počnem ovo. Možda sam trebala da smislim to pre nego što sam pošla. Imala sam dovoljno vremena od kada sam se sa njim dogovorila da se nađemo ovde.
„Pre nego što počneš...", ubaci se. Okrenem se ka njemu i pogledam ga. „Moram da znam jesi li dobro.", kaže. Dođe mi da podignem obrve i da se nasmejem, ali ipak to ne učinim.
Da li sam dobro? Odlično sam, jebote! Događa se sve ono što ide meni u korist i za šta se poslednja dva, tri meseca borim.
„Jesam.", udzdahnem i klimnem glavom. „Dobro sam.", kažem čvrsto.
„Jesi li kod Enole sada?", upita me. Stomak mi se prevrne.
Dođavola, ne. Sa svojim ljubavnikom sam i našoj novoj kući.
„Ne. Pronašla sam kuću, neko je iznajmljuje, pa sam tu.", slegnem ramenima nakon tako lagano izgovorene laži. On klimne glavom.
Bože, koliko mi samo veruje!
„Žao mi je.", spusti glavu.
„Znam. Ali to ne menja ništa.", kažem i on klimne, te uzdahe. „Ovako ne ide, Leo.", kažem, a on podigne pogled ka meni.
„Molim?", prošapuće.
„Već neko vreme nam ide loše. Ovaj brak nije ono što sam očekivala. Pretpostavljam da se oboje nismo dovoljno potrudili da uspe. I možda nas je to dovelo ovde.", kažem. Improvizovani uvod i nije toliko loše zvučao.
„Leen, nemoj.", kaže tiho kada se skroz okrene ka meni i uhvati mi ruke. Pokušam da ih izvučem, ali ne uspem jer me čvrsto stegne. „Nemoj to da tražiš od mene. Potrudićemo se oboje više. Obećavam. Možemo da uspemo. Još uvek nije toliko kasno.", kaže.
Dah gotovo da mi zastane, a telo mi se blago ukoči. Nailazim na opiranje. Znala sam da će do toga doći, ali sada se plašim kako ću da ga ubedim.
„Leo, ja ne mogu. I neću da se trudim nakon onoga. Prevara mi samo govori da me ne voliš dovoljno."
„Nije...", prekine me.
„Da sam sigurna da me voliš, pa da i pokušamo. Ali nisam. Ovo između nas je suviše slabo da bi smo se trudili i gubili vreme.", nastavim. „Mislim da nije dobro da nastavimo.", kažem tiho. Njegove usne se blago rastave, a pogled kojim me gleda pun je bola.
Dođavola, Leo!
„Leen, nemoj to da mi radiš. Uzmi još vremena. I pusti me da ti dokažem da te stvarno volim.", kaže. Nasmeši se, ali onako sa mukom. „Molim te.", prošapuće. Ne mogu to da gledam, pa samo oborim pogled i odmahnem glavom. Ne mogu da ga gledam u oči.
„Nije problem samo u tebi, Leo. Posle onoga...nisam sigurna da te volim dovoljno da pokušam. Nema šta da mi da snagu da nastavim sa tobom.", kažem.
Mene u grudima nešto steže jer moram da govorim ove stvari koje ga sigurno bole. Ne volim da mu nanosim bol. Iako sam to činila mesecima. Dovoljno se užasno osećam zbog toga, ne treba i još i ovo sada.
„Bože...", izdahne i sada mi pusti ruke, a onda pokrije svoje lice.
„Leo...donela sam papire za razvod.", izgovorim to jako tiho i sporo. On odmahne glavom. „Moj advokat je na osnovu predbračnog ugovora lepo podelio sve. Nije uzeo u obzir prevaru.", nastavim. On se ispravi, a ovoga puta me pogleda sa suzama u očima.
„Preklinjem te, razmisli još malo. Daj sebi vremena. Pokušaj da pređeš preko toga.", šapuće. Imam osećaj da bi zaplakao ako bi pustio glas.
„Ne mogu.", odmahnem glavom. Osećam da teže dišem kako se ovo sve približava kraju. „Molim te. Samo potpiši ovo.", kažem tiho.
„Gospode...", pusti suzu. Zastane i gleda me tim uplakanim očima kao da čeka da kažem da ipak to ne čini, da ne mora da potpiše ovo, da ne tražim razvod.
„Molim te...", nečuno to izgovorim, ali on vrlo dobro vidi kako usnama oblikujem te reči.
Proguta knedlu, rukama obriše oči, obraze, a onda pogled spusti na fasciklu u mojim rukama. Uzme je i otvori. Samo baci pogled pre nego što je ponovo zaklopi.
„Mogu li da ponesem ovo sa sobom i konsultujem se sa svojim advokatom?", upita, a moje srce samo što ne iskoči iz grudi. Ovo znači pristanak. Daće mi razvod!
Klimnem glavom polako pazeći da ne pokažem radost koju krijem u sebi. Želim da skačem i vrištim na sav glas! Želim da odem pravo kod Nialla u kancelariju, da ga zagrlim i kažem mu da ću...
„U ponedeljak...", prekine moje misli. „Ne, u utorak dođi u moju firmu sa svojim advokatom, potpisaćemo ovo. Može?", upita.
...da ću u utorak zvanično biti slobodna.
Završim svoju misao, ali usne skupim što više mogu. Klimnem glavom ponovo, a onda se nakašljem.
„Morala bih da dođem po svoje stvari.", kažem mu.
„Dobro. Dođi u ponedeljak. Dok sam na poslu. Imaš i nešto od nameštaja..."
„Ne treba mi nameštaj.", prekinem ga. Polovinu toga sam ja kupila, tako da bu po ugovoru trebalo da ide meni. Ali odrekla sam se svega toga.
Jedino što sam zadržala je auto. Mada ga je Leo kupio, ali opet je u mom vlasništvu. Ipak, platiću mu. Sve troškove oko kuće je podmirivao Leo, tako da je meni puno novca ostalo na računu. Polovinu ću mu uplatiti odmah u ponedeljak.
„Kako želiš. Znaš šta je tvoje.", kaže. A onda ustane. Učinim isto. „Moram da se vratim u firmu. Pozvaću te kada tačno da dođeš u utorak.", obavesti me.
„U redu."
„Zdravo, Leen.", kaže i napravi korak unazad. Bez ikakvog drugog pozdrava. I još bolje je tako.
„Zdravo, Leo.", uzvratim, a onda se brzo okrenem i bez osvrtaja krenem ka izlazu iz parka.
***
Kada sam došla kući, nisam mogla da obuzdam svoju sreću. Poput deteta sam trčakrala po kući, smejala se naglas sama sa sobom, a malo se i valjala po kauču.
Pustila sam i muziku i igrala i pevala ili je možda bolje da kažem da sam uralala. Ali bila sam presrećna. I dalje sam.
Od uzbuđenja nisam mogla da ručam, ali sam ogladnela kada sam se malo smirila. Niallu ništa nisam ni javila. Nisam mu odgovorila ni na pozive.
Otišla sam do prodavnice kako bih kupila potrebne sastoje za piletinu sa testeninom koju sam napravila, ali i vino. Jer ovde u ovoj kući uopšte nema alkohola. Sigurna sam da je Niall imao neko vinu u svom starom stanu, ali gde je to sada zaista ne znam.
No, to nije ni bitno. Kupila sam dobro vino. I namestila sto, ugasila sva svetla i upalila sveće. Pre toga sam se okupala, sredila kosu, našminkala se malčice i izabrala kratku letnju haljinu, ne previše svečanu. Ipak smo u kući.
Dok završavam sa aranžiranjem naše večere, začujem automobil. Niallov je. Srce mi zauca brže nego ikada u životu. Moram par puta duboko da udahnem i izdahnem kako bih se barem malo primirila.
Prljavo posuđe gurnem u mašinu za pranje sudova. I koliko zatvorim vratanca, toliko Niall uđe u kuću. Izađem u hodnik da ga dočekam.
Njegov pogled odmah završi na meni, mojoj haljini, licu... Nasmeje se nakon što spusti svoje ključeve i telefon na komodu.
„Zbog čega si se spremila? Idemo nekuda?", upita. Kez mi igra na licu.
„Leo će mi dati razvod u utorak!", vrisnem i pre nego što stignem da izdržim malčice poskočim, a onda potrčim ka njemu gledajući u njegov ogroman osmeh na licu.
Gotovo da skočim na njega. Zapravo mu obesim ruke oko vrata, a on me stegne oko struka i podigne i zavrti dok mi se glasno smeje u kosu.
Zagnjurim glavu u njegov vrat i još čvršće ga uhvatim. Plače mi se od sreće. Konačno će sve biti gotovo, dobiću razvod i moći ću da uživam u životu sa Niallom i što je najbitnije od svega, neću više morati to da krijem.
„Gospode...", izdahne kada me spusti i pogleda ravno u oči. Uhvati moje lice svojim rukama. „Ne šališ se, zar ne? Ozbiljna si?", upita.
Vidim strah u njegovim očima. Strah da je ovo samo san i da će se probuditi. Ali vidim i čežnju da je to istina. Kao da me moli da mu kažem da je sve ovo stvarnost.
„Nije to stvar oko koje bih se šalila, jedini. Naravno da je istina.", nasmešim se govoreći mu tačno ono što je želeo da čuje. Gotovo da mogu da osetim njegovo olakšanje kada snažno spusti usne na moje.
Poljubac nije mnogo dug, ali kada se odvojimo jedno od drugog, oboje smo zadihani. Srce mi udara kao ludo. Kladim se da je i sa njim isto tako.
„Znaš... Hteo sam da sačekam da prođe taj razvod, pa još neko vreme pre nego što te pitam. Ali mislim da ne mogu više da čekam.", kaže i izdahne. Ozbiljan je, lai mu oči sve vreme sijaju.
„O čemu se radi?", upitam.
„Danas sam celo popodne proveo u gradu i tražio nešto. Nešto što će pristajati samo tebi. I kada sam pomislio da odustanem, prodavac mi je našao tačno ono što sam zamišljao.", kaže. I zbuni me totalno. Ne razumem ga.
„O čemu ti to pričaš? Ništa te ne razumem.", kažem. A on se nasmeje. I malo se odvoji od mene.
„Leen... Možda nije najsavršenije mesto, ali ću ipak da te pitam.", kaže. A onda se spusti ne jedno koleno. Samo otvorim usta kada shvatim o čemu se radi. „Hoćeš li se udati za mene?"
„Niall...", izdahnem dok mi se neko uzbuđenje obuzima celo telo. Gotovo da ne osećam svoje noge dok gledam u njegove oči koje sjaje isto kao i prsten koji stoji u plišanoj kutijici. „O Bože.", prošapućem kada uhvati moju levu ruku i krene da mi stavi prsten.
Onaj koji mi je Leo dao kao i burma, danas su skinuti. Posle dve godine, konačno sam se oslobodila toga što me je gušilo poslednjih meseci.
Ali kada mi Niall stavi ovaj prsten, osetim neku vrstu olakšanja. I sreće. Ogromne sreće. Kao da sam konačno pronašla spokoj.
„Pa? Hoćeš li?", podigne obrve. Ne mogu više da ga držim u ovolikoj neizvesnosti i nestrpljenju. Jadničko moj.
„Da. Naravno da hoću.", nasmešim se, a i on isto. Potom ustane i ponovo me jako zagrli i poljubi. Osećam spokoj čak i u poljupcima koje mi pruža.
„Hvala ti, jedina moja. Obećavam da će ti biti mnogo lepše. Osetićeš šta znači imati muža koji te voli i šta znači biti u braku.", kaže čvrsto. A ja se nasmejem.
„Pa kako ću to znati? Ti nikada nisi ni bio u braku.", kažem. Sada se i on sam nasmeje.
„Improvizovaću.", slegne ramenima pre nego što kaže da umire od gladi. A čim mu kažem šta sam spremila, istog trena me povuče ka trpezariji.
***
Na svu sreću, dani do utorka su brzo prošli. Za vikend smo Niall i ja otišli van grada i uživali u samoći. U ponedeljak kada je on otišao na posao, ja sam u Leovu kuću. Pokupila sam svoje stvari, ali pre nego što sam otišla, ušla sam u njegovu radnu sobu.
Planirala sam da uzme onaj koverat i pročitam sve jer sam sigurna da bi mi to dao. Međutim, koverte nije bilo. Pismo je nestalo, CD isto. To znači da on ipak nije želeo da mi kaže istinu. A to me je iznerviralo jer ne planiram da ga pitam da mi kaže o čemu se radi. Postoji šansa da će slagati.
Ipak, ubedila sam sebe da je možda i bolje tako jer ko zna šta bih saznala. Možda bih uništila ove srećne dane...
„Pa... Mislim da je to to.", Leov advokat kaže nakon što i Leo potpiše papire. „Sada ste i zvanično razvedeni. Sudija je već ovo potpisao.", kaže i moje srce se konačno opusti. Konačno prodišem.
Uzmem par trenutaka pre nego što ustanem i rukujem se sa svima. A potom sa svojim, tojest Niallovim advokatom, izađem iz kancelarije.
„Darleena!", Leov glas me zaustavi. Okrenem se i vidim da mi prilazi.
„Sačekaću vas u autu.", advokat mi kaže i ja klimnem sve vreme gledajući u Lea. Kada mi priđe, pruži mi jednu kovertu. Srce mi se stegne jer pomislim da je to ona iz njegovog sefa, ali kada je opipam pri dnu, shvatim da je unutraa nešto malo i pravougaonasto. I nema CD-a.
„Šta je to?", upitam.
„Pismo i fleš. Potrudi se da pročitaš to pre nego što odeš svom ljubavniku.", kaže hladnim i ravnim tonom. Okrene se i ode u svoju kancelariju te zatvori vrata, a mene ostavi u hodniku sa napola otvorenim ustima i telom ukočenim od šoka...
~~~Pa? Šta kažete? Šta ste očekivali, a šta ne? Ostavite mi vote i kom, a mi se čujemo nadam se uskoro. Danas slavim slavu, pa imam goste danas i sutra, neću stići da pišem, tako da nastavak ide za neka 3-4 dana. Uživajte, čujemo se:***~~~