Srca im uzbuđeno kucaju dok stoje jedno naspram drugog u polumračnoj sobi. U pozadini svira lagana muzika, a na policama gore mirišljave sveće.
Romantika...
On podigne svoju ruku do njenog obraza i pomiluje ga dok joj se približava. Razdaljina među njima skoro da ne postoji. Tela im se dodiruju, a usne krzaju.
„Leen... Ako ne želiš...", on prošapuće, ali ga njen prst koji se nađe na njegovim usnama, ućuka.
„Želim.", kaže odlučno. „Nije mi prvi put. Nažalost.", doda. On iskrivi usnu u osmeh.
„Volela bi da jeste?", upita je dok mu oči sijaju nekim neobičnim sjajem. Njoj to izaziva leptiriće u stomaku.
„Naravno da bih volela. Imala sam grozan prvi put ako se ne sećaš.", gorčinu u njenom glasu isprati oštar udah. Niall snažno zažmuri na to, a onda joj nežno poljubi usne.
„Pa vidiš... Meni je prvi put. Neiskusan sam, ali to me neće sprečiti da pokušam da učinim da ti bude mnogo, mnogo, mnogo bolje.", kaže joj i njene usne se istog trena izviju u osmeh. „Želim da ti bude lepo.", doda.
„Ne sumnjam da hoće.", ona prošapuće u njegove usne. U istom trenutku oboje osete leptiriće i ono poznato uzbuđenje.
Shvativši da bi možda trebao da preuzme vođstvo, Niall joj spusti svoje ruke na bokove i sudari svoje kukove sa njenim. A onda započne nešto brži poljubac.
Osim usana, ljubi joj i vrat i rame koje nakon što joj skine majicu, ostane golo. Njena meka koža mu budi još veću želju i tera ga da ide brže.
Ali ipak to ne čini. Obećao je sebi i obećao je njoj. Ići će polako. I učiniće da im oboma ovo bude neverovatno i nezaboravno iskustvo.
S.
Sranje, sranje, sranje!
Psujem u sebi dok ponovo izbacujem iz sebe sve što sam sinoć popila. Stomak mi grči od nejela, a želudac me peče.
Glupo piće! Sinoć nisam ništa večerala i popila sam gomilu sranja na prazan stomak. Znala sam da će da me stigne, ali sam očekivala sam da će to biti čim dođem kući, a ne sada.
Posle trećeg puta, bila sam gotova. Niall je dotrčao do mene odmah posle prvog i držao mi kosu. Dođavola i sa njom više. Porasla je. Bilo je lakše dok je bila kratka.
„Jesi okej sada?", upita me nakon što operem zube i umijem se. Klimnem glavom. „Jesi li jela nešto pre nego što si sinoć pila?", upita me. Ovoga puta odmahnem glavom i on uzdahne. „Spremiću ti doručak.", kaže i okrene se da izađe iz kupatila, ali ga moj glas zaustavi.
„Nisam gladna.", kažem tiho kada krenem za njim.
„Bila gladna ili ne, poješćeš nešto inače ćeš da se onesvestiš.", podigne obrve dajući mi do znanja da je ozbiljan i da ne govorim ništa. To i učinim. Ućutim, ali prevrnem očima kada mi okrene leđa.
Presvučem se u novu odeću, onu koju Leo još uvek nije video. Tako ću moći da mu kažem da je to Enolina odeća kada me bude video u njoj umesto u odeći od sinoć.
Još uvek me nije zvao. Pitam se da li još uvek spava. Ma sigurno. Čim nije ni primetio da me nema. Imam još malo vremena pre nego što krenem kući.
Neću se šminkati. Moj očajan i izmučen izraz lica će upotpuniti priču koju treba da mu ispričam. A to je da je Enola imala ''spontani pobačaj''. Grozno, znam, ali ništa bolje nismo stigli da smislimo.
Za vreme doručka, nismo progovarali. Oboje smo bili sami sa svojim mislima. Ja sam razmišljala o tome kako je moguće da plan nije uspeo. Niall možda isto o tome, a možda i ne. Ko će znati?
Nakon jela, otišli smo u dnevnu i oboje se izvalili na kauč. Niall je pustio neki film. To mi je skrenulo pažnju jer sam morala da sačekam još malo pre nego što se vratim kući.
Međutim, koliko sam pred kraj filma pogledala u telefon čiji je zvuk bio isključen od sinoć, videla sam gomilu propuštenih poziva do svog muža. A onda je još jedan poziv stigao.
„Pusti mi poruku šta se dogodilo.", kažem Niallu na šta on skupi obrve. „U filmu.", dodam i on klimne glavom smeškajući se.
„Hoću, hoću.", klimne glavom. „Stigao ti je taksi.", kaže kada preko mog ramena pogleda u prozor. Poljubim mu usne.
„Vidimo se. I čujemo.", kažem kada se odvojim od njega. Otvorim vrata i pre nego što uđem u taksi, okrenem se ka njemu i mahnem mu.
***
*Hej. Što se tiče filma... Pa doživeli su nesreću. On je poginuo, a ona jedva preživela i posle par godina se udala za drugog jer je njenom detetu bio potreban otac. Izvini ako sam te ratužio.*
Pročitam Niallovu poruku pre nego što taksista zaustavi auto ispred moje kuće. Suze mi se nakupe u očima, ali ih suzdržim dok dajem novac. Ali čim izađem iz auta, dopustim da se par spuste niz moje obraze.
Pozvonim na vrata svoje kuće jer nemam ključ kod sebe. Sačekam par trenutaka, a onda čujem otključavanje vrata iza kojih se nađe moj muž.
Na sebi ima samo šorts i izgleda zgodno. Njegovo telo. Ali lice mu je užasno. Vidi se da je mamuran. Ima podočnjake do poda.
„Leen, Gospode. Šta se dogodilo?", upita jako promuklim glasom dok me pušta da uđem u kuću. Ne uspem da održim samo ovu tužnu facu, već se i rasplačem.
„Enola je izgubila dete.", jedva to kažem.
Ne znam šta me je spopalo, pa sam briznula u plač. Valjda te reči izgovorene naglas su me bacile preko ivice. I još na sve to sam bila tužna zbog glupog završetka filma. A i uznemirana sam zbog neuspelog plana i zbog toga što ne mogu da se razvedem od njega.
„M...molim?", začujem njegov glas i u sledećem trenu su mu ruke na mojim ramenima, pa na licu. Podigne mi glavu kako bi me video. „Šta pričaš to?"
„Izgubila je bebu, Leo. Ne znam šta se dogodilo. Imala je spontani. Kako, ne znam.", kažem kratko. On izdahne, a onda me samo povuče u zagrljaj.
Ruke su mu hladne i grube. Nemam osećaj sigurnosti koji imam kada su Niallove ruke oko mene. Ne osećam ni tu prekopotrebnu toplinu. I ljubav.
„Moram da idem.", prošapućem posle nekoliko minuta, kada se konačno smirim. Odvojim se od njega te krenem ka stepenicama.
„Gde?", upita.
„Kod Enole.", odgovorim.
„Zašto?", kada to upita, okrenem se ka njemu.
„Zašto?", podignem obrve. „Možda zato što sam potrebna svojoj prijateljici?"
„Ne možeš joj ti pomoći.", kaže. Ne znam zašto, ali me nešto oko srca stegne. Imam osećaj kao da je ovo oko čega planiram da se raspravljam sa njim stvarno i to mi daje snage da nastavim. Ovo moram da izguram.
„A kako ti to znaš?", raširim ruke. „Nisi..."
„Ne možeš ništa da učiniš!", prekine me. „Nisi psihijatar koji joj je sada potreban!", ovo kaže previše glasno.
„Ne treba joj jebeni psihijatar! Treba joj podrška! Ako nisi znao, prijatelji služe da pružaju podršku jedni dugima!", povičem i ja na njega.
Znam da vičem i nerviram se oko nečega što nije istina, ali sada se pravim da jeste. I ovo je ono što bih u tom slučaju rekla. A i on, koliko vidim.
„Ona može da poludi sada. Bolje je da sa njom priča stručnjak i da spreči to ako nije previše kasno.", kaže dok mlatara rukama po vazduhu. Samo mi još više ide na živce.
„A šta ti znaš šta se može dogoditi? Jesi li ti jebeni terapeut?!", gotovo da zaurlam na njega. A onda se trgnem i telo mi se skoro ukoči dok se njegove oči iznenađeno šire.
Nikada nisam ovoliko vikala na njega niti se upuštala u svađe sa njim. Uvek sam se trudila da to izbegnem. A sada... Zapravo od kada je neko drugi ušao u moj život, počela sam često to da radim.
U početku, dok sam još mislila da volim Lea, a mrzim Nialla bila sam ratoborno raspoložena i sa svima sam se svađala. A onda kada je Niall krenuo da mi osvaja srce, opirala sam se i to mi je izazivalo stres, pa sam se ponovo na sve iskalila.
I sada konačno kada sam zavolela Nialla, Leo je počeo da me guši, ako i brak sa njim. Počeo je da mi ne odgovara on i njegovo prisustvo.
Saberi i oduzmi, od kada sam upoznala Nialla, u stalnoj sam svađi sa Leom. A pre toga se nismo čak ni oko kupovine tepiha raspravljali.
Ipak, ne žalim. Ovo možda dovede do razvoda, možda i on shvati da nismo jedno za drugo. Naravno, ako pre toga ne dovede mene do ludnice...
„Spakovaću par stvari. Biću sa Enolom noćas. Liam ne može.", jako tihim glasom ga obavestim pre nego što se okrenem i popnem na sprat.
Čim zatvorim vrata spavaće sobe za sobom, izdahnem, pa duboko udahnem i još jednom izdahnem. Čujem svoje srce koliko jako udara u mojim grudima.
Pomerim se i odem do ormara iz kog izvadim torbu. I koliko to učinim, čujem korake, a potom i otvaranje vrata. Leo uđe u sobu.
„Ne možeš tek tako da odeš.", kaže. Ostavim torbu na krevet i pogledam ga.
„Zašto ne?", upitam.
„Jer si mi potebna ovde.", kaže. A u njegovim očima vidim suze koje pokušava da zadrži. To me pomalo uznemiri, kao i njegove reči kada mi dopru do mozga. Šta mu je?
„Mislim da sam potrebnija Enoli, Leo.", kažem dok mi glas podrhtava. I sama se trudim da ne briznem ponovo u plač.
„Leen. Molim te, ostani.", prošapuće kada mi se približi.
„Zašto?"
„Zato što imam osećaj da me napuštaš.", kaže to jedva čujno, ali opet dovoljno glasno da razumem te reči koje mi izazovu mučninu u stomaku.
Gospode... Da li je moguće? Zar sam toliko providna?
„Zašto bih te napustila?", upitam. Šta drugo da kažem? Da ga osećaj ne vara? Teško da mogu sada kada plan nije uspeo.
„Zato što sam poljubio drugu ženu.", kaže dok me gleda u oči i konačno pusti par suza. A njegova izjava me pogodi pravo u srce i šokira me isto koliko bi i da nisam ja planirala da se nešto slično dogodi.
Oči mi zasuze, ali ostane na tome. Možda bih trebala da se smejem i radujem jer...ne znam ni ja zašto. Priznao mi je, mogla bih da rasplamsam svađu sada i da konačno dovedem naš brak do provalije. Ipak to ne činim.
Zašto?
Ni sama ne znam.
„Baš lepo...", izdahnem. Glas mi je zadrhtao i jedva se čuo.
„Žao mi je! Napio sam se. Rekao sam ti da nije bila dobra ideja da idemo u klub!", pokušava da se opravda.
Gospode. Jel to stvarno počinje da se događa nešto što može biti kraj svega ovoga sa njim i početak nečeg mnogo lepšeg?
„Sada sam još ja kriva?!", povisim glas podižući obrve ka njemu. „Nisam te ja terala da piješ toliko da zaboraviš da imaš ženu!", viknem.
Pustim suzu. Nije da mi se plače, ali su mi oči i onako bile suze. A ovo je dobra prilika. Malo glume će mi dobro doći.
„Oprosti mi.", sklopi ruke ispred grudi. „Molim te. Bilo je brzo. Pitala me je nešto, odgovorio sam joj i u sledećem trenu me je poljubila! Odgurnuo sam je odmah.", kaže. U grudima me nešto stegne. A onda mi telefon zavibrira i čuje se zvuk koji označava da mi je poruka stigla. Pa još jedna. Zapravo nekoliko njih za redom. „U sred ovoga ti čitaš poruke?", upita dok vadim telefon iz džepa.
„Umukni.", strogim glasom kažem. A onda vidim da su poslate sa anonimnog broja. Srce mi se stegne jer ovo znači da Leo može da sazna za mene i Nialla. Uspeli smo anonimca da nagovorimo da produži rok. Ali ne znam kada ističe.
Uzmičem korak i otvaram poruke kada mi kroz glavu prođe da on nikada ne šalje više poruka odjednom. Uvek šalje samo jednu.
Srce mi poskoči kada vidim poslate slike. Mračne su, ali jasno se vide muškarac i žena dok se ljube. Malo bolje se zagledam i shavtim da su to Lexi i moj muž. Na jednoj slici je ona na njemu, a na drugoj, ona na njoj. Poput srednjoškolaca su.
„Ovo je tebi bilo brzo? Tako si je odgurnuo?", upitam kada okrenem telefon ka njemu i čim pogleda slike, počne da plače.
A mene nešto stegne u grudima i ovoga puta pustim suze da slobodno padaju. Ja sam mu napravila ovo i sada zbog mene proživljava ovaj pakao. Boli me dok ga gledam kako plače.
Dođavola, nisam očekivala da će i mene da boli. Sranje! Pravo sranje!
„Izađi iz sobe.", kažem mu mirnim glasom. Kreće da odmahuje glavom. „Izađi iz jebene sobe!", zaurlam nakon čeka napravi par teturavih koraka i izađe napolje.
Čim zatvori vrata za sobom, toliko se srušim na krevet i zaplačem još jače. Zašto pojma nemam. Ovo je užasan period mog života i svaki stres koji se sakupljao u meni od kad sam krenula da se krijem i uvlačim u porobleme, od kad sam zavolela pogrešnog čoveka, počinje da se probija i izalzi na površinu.
Evo šta mi je potiskivanje emocija donelo. Da sam se na vreme izborila sa time, sada ne bih ovako reagovala. Bila bih mirna i sačuvala bih svoje zdravlje.
Opet, možda je ovo i bolje. Uverljivije je za Lea i bar mu naš razvod neće biti sumnjiv. Ali da bi do njega došlo, morali bismo da produžimo svađu.
Smisliću i kako to da uradim. Do tada ću otići odavde i biti kod Nialla. On će mi pomoći.
Brzo se smirim. Ali ostanem da sedim na krevetu još neko vreme. Potom uzmem onu torbu u koju stavim svoj veš, dve majice, šorts i pantalone. I jedne sandale za sutra. Biće dovoljno do sutra kada ću se vratiti da rasplamsam svađu.
Kada siđem niz stepenice, provirim kroz vrata dnevne sobe i vidim Lea da sedi na fotelji, a onda zagledan u pod, prinosi čašu vina usnama.
„Divno, Leonarde.", čim to izgovorim, on podigne svoj pogled i pronađe moj. „Mogao bi da se napiješ ovoga puta još više i pozoveš onu ribu. Sad bar imaš praznu kuću. Mogao bi da staviš šlag na tortu.", kažem mrtva ozbiljna.
On ustane, ali pre nego što krene ka meni, okrenem se i sa komode uzmem svoju torbicu od sinoć i iz vazice, ključeve od svog automobila. Izađem iz kuće i krenem ka autu.
Dok ubacujem stvari na zadnje sedište, Leo izađe iz kuće i bos potrči ka meni. Zaustavi me pre nego što otvorim vozačeva vrata.
„Leen, molim te, ne idi.", kaže. Pogledam ga.
„A zašto bih ostala?"
„Zato što mi je žao.", odmah odgovori.
„To neće izbrisati one slike iz moje glave.", kažem i on obori pogled. „Skloni se sada.", šapnem, a onda vidim da mu ruka drhti dok je sklanja sa vrata mog automobila. Otvorim ista i uđem u auto, a onda bez osvrtanja odem niz ulicu.
***
Tokom svađe sa Leom nisam ni stigla da razmislim o tome ko je poslao one slike. Ne verujem da je onaj koji je pretio meni i Niallu. Jer da jeste, sigurno bi dodao nešto tipa da sada i Leo vara i možda bi me pitao kakav je osećaj.
Ali ne. Ova osoba je samo poslala fotografije. Ni jedno jedino slovce uz to. A na osnovi slika nisam mogla da vidim odakle je slikano, pa da pokušam da se setim ko je sedeo nasuprot našeg separea.
Čekaj malo... Jedini koji su znali za ovo, a da su bili u klubu bili su Niall i Zayn. Pored Enole i Liama. Ali njih dvoje ne bi slikali i poslali bez da mi kažu. Ne bi ni Niall. Znači da ostaje Zayn.
Pošto nemam njegov broj, a ne mogu da čekam da dođem mojoj i Niallovoj kući u koju se on već preselio, vadim telefon i zovem svog ljubavnika.
„Leen? Hej.", pomalo je zbunjen. „Gde si ti to?", upita kada pored mog auta projuri neki bučan motor, a potom i auto.
„Na putu ka tebi. Posvađala sam se sa Leom i to puno. Priznao mi je da je poljubio tu devojku, a onda su stigle i slike koje su to dokazale. Pa te zovem da te pitam znaš li nešto o tome. Da nije Zayn to poslao?", upitam. Osećam da mi srce udara jako brzo dok ovo objašnjavam.
„Ja sam poslao. Ja sam ih slikao.", kaže i moj stomak se prevrne. „Mislio sam da vas posvađam.", doda i ja podignem obrve. „Okej, do je loše zvučalo, ali bilo je sigurno prirodnije nego da sam ti rekao da ću da ti pošaljem, zar ne?"
„Pa dobro, tu si upravu. Posvađao si nas. Leo misli da sam kod Enole. I oko nje smo krenuli da se svađamo. Moram još samo da smislim kako da produbim ovo da bismo oboje shvatili da nismo jedno za drugo pa da mogu da mu zatražim razvod.", kažem i uzdahnem.
„Zar nisi rekla da je potreban razlog?", upita me.
„Jeste. Ali ako se i on složi da brak nije dobar i da se ne slažemo, onda nije. Uostalom, ja mogu kao razlog da navedem prevaru. Nije baš prevara, ali imam slike i njegovo priznanje.", kažem. Srce mi ovoga puta uzbuđeno kuca jer oseća da će ovome uskoro doći kraj.
Mislim da nikada nisam videla jače svetlo na kraju ovog tunela u kom sam. Kao da se sve više i više približavam izlazu.
„Pa i to je nešto.", kaže.
„Da.", izdahnem. „Hajde, prekidam sada. Uskoro sam tu."
„Čekam te.", kaže pre nego što prekine.
***
Dan je sporo prolazio. Kada sam stigla, još uvek je bilo rano tako da smo i Niall i ja malo ležali i mazili se pre nego što smo se bacili na spremanje ručka. Ni to nije trajalo dovoljno dugo da mi zaokupira misli.
A posle ručka je postalo baš stresno. Posebno kada je Niall otišao na popodnevnu dremku. Pokušala sam i sama da zaspim pored njega, ali nisam uspela. Glava mi je bila puna.
Zato sam uzela da očistim kuću. Prizemlje je bilo gotovo za dva sata, a na spratu nisam ništa sem kupatila sredila jer sam se trudla da ne probudim Nialla.
Posle toga, uzela sam novčanik i ključeve i krenla da se provozam kako bih razbistrila misli. U povratku sam svratila po večeru. Uzela sam neku kinesku hranu. Ali sam onda shvatila da nisam sa sobom ponela neseser kada sam odlazila od Lea.
I sada sam zbog toga na putu ka njegovoj kući. Srce mi jako udara jer ne znam hoće li ovoga puta pokušati da me zaustavi. Nisam spremna za još natezanja sa njim.
Međtuim, olakšanje me preplavi kada vidim ugašena svetla. Možda spava. Zato moram da budem jako tiha.
Brzo izalzim iza auta i za pola minuta sam u kući. Ali odmah se ukopam u mestu kada začujem...žensko stenjanje. Pre nego što shvatim šta radim, nalazim se na ulazu u dnevnu sobu.
Radi jedino TV, pa moja ruka automatski poleti ka prekidaču. I čim svetlo obasja prostoriju, shvatim da imam šta i da vidim. Mog muža kao od majke rođenog preko neke devojke.
„Leen!", uzvikne moje ime, ali ne vidim kakvu reakciju napravi jer sam zažmurila jako. Okrećem se i brzo napuštam prostoriju te otrčim ka stepenicama. A onda se zatvorim u spavaću sobu i zaključam vrata za sobom.
Disanje mi je toliko ubrzano da se u trenutku zapitam da li u ovoj sobi ima vazduha. Pluća mi gore. Od razočarenja i boli koju sam osetila kada sam ono videla malopre, ali isto tako i od sreće i uzbuđenosti jer ovo stvarno znači da je sve gotovo sa njim.
Konačno. Konačno...
„Darleena?", začujem njegov glas sa druge strane vrata. Pokuša da uđe. A kada vidi da ne može, zakuca. „Darleena, otvori, molim te!", kaže.
„Skloni se od vrata, Leonarde! Idi dole, nemoj da te gošća čeka!", povičem trudeći se da zvučim povređeno.
Čudi me jedna stvar. Kako to da sam plakala i osećala se povređeno jer me je pogodio njegovo priznanje da je poljubio drugu ženu, a nisam sada kada sam ih rođenim očima videla i to gole u vrlo nezgodnoj poziciji?
Gospode... Nikada to neću razumeti.
„Leen, molim te. Žao mi je.", kaže nešto tišim glasom.
„Već sam ti rekla da od tvog ''žao mi je'' nemam ništa. Moraš da me ostaviš na miru sada.", kažem i sama malo tiše.
„I dalje te volim.", kaže i zbog toga u grudima osetim nešto čudno. Nešto poput boli i nestrpljenja da sve ovo bude gotovo.
„Lepo si to dokazao.", sarkastično kažem. Istog trena se prekorim u sebi.
Shvatio je da ne plačem, to je sigurno. Mogla sam bar da odglumim tužan i povređen glas, a ne da budem ovako ravnodušna. Ako već igram ovu igru, onda bi bilo dobro da je odigram do kraja.
„Žao mi je, ljubavi. Nisam..."
„Ne zovi me tako!", prekinem ga. „Ne zanima me ništa. Samo me ostavi na miru!", povičem. Ovo je već bolje.
Sačekam još par trenutaka, a kada čujem korake koji se udaljavaju, polako otvorim vrata. Hodnik je prazan tako da brzo otrčim u kupatilo gde pronađem svoj neseser. Tu ubacim svoju četkicu za zube, uloške i tampone.
Ne znam šta mi je potrebno, ali bolje je da imam uz sebe sve to. Mada, rekla bih da mi više ništa odavde nije potrebno. I zato uzimam to i izlazim iz kupatila.
Čim se nađem na stepeništu, Leo izađe iz dnevne sobe i stane na dno stepeništa. Zaustavim se samo na tren, ali onda još brže nastavim.
Nije se ni obukao. Ne mogu da verujem. Nije ga sramota da stoji tu samo u boksericama koje je nekoliko minuta ranije skinula druga žena.
Ovoga puta, kad stanem ispred njega, osetim onu bol u grudima koju sam osetila jutros. I još na sve to, njegov bolan pogled i tužan izraz lica. Postalo mi je još gore, oči su mi zasuzile, ali ostala sam pribrana.
„Leen, znam da nema opravdanja za ovo..."
„Onda nemoj da pokušavaš da se opravdaš!", prekinem ga vičući. Oči mu zasuze, a donja usna zadrhti. „Skloni se.", kažem sada tiho. Posle nekoliko sekundi me posluša i pomeri se u stranu.
Sve vreme dok idem kroz hodnik, gledam u pod jer nisam sigurna da li ću kroz vrata dnevne sobe videti onu devojku. Mislim da je to ona Lexi od sinoć, ali opet ne želim u ovom trenutku da je vidim.
„Nadam se da ćeš mi jednog dana oprostiti, Leen.", dovikne kada dođem do vrata.
Nadam se da ćeš i ti meni Leo. Pomislim to u sebi i dođe mi da izgovorim to naglas, ali se ujedem za jezik.
Ne odgovorim ništa na njegove reči, samo odmahnem spuštenom glavom pre nego što otvorim vrata i napustim tu kuću koja uskoro definitivno više neće biti moj dom.
~~~Prvo, izvinjavam se ako ima grešaka. Nisam proveravala nastavak, iskreno, mrzelo me je haha. Samo sam želela da ga postavim. Ove poslednje nastavke želim što pre da napišem i postavim i da konačno uzmem predah. Molim vas, ostavite mi votee i kom sada, pa se čujemo na stranici:**~~~