Stvarno mislite da je Niallova ljubomora na Spancera bezrazložna? I da je Darleena sa njim pričala samo o poslu, onako neobavezno?
Oh, tako grešite. Ona je žena. I to žena trenutno povređenog srca. Koliko god govorila da je prešla preko ''prevare'' koju je Niall načinio samo kako bi pokušao da ih oboje spase propasti, ipak ne može.
Bar ne još. Ili sve dok ne oseti da je njen ljubavnik dovoljno patio.
Reći ću vam kako će to izgledati pošto vam naša ljubavnica ništa neće otkriti. Čak će vas i zavaravati kao i samu sebe, ali u njoj će raditi ona đavolova strana koja će je dovesti do cilja.
Dakle... Prvo je išlo čisto upoznavanje. Pa onda neobavezan razgovor o poslu tokom kog se naša draga Leen trudila da se složi oko svake ideje koju je iznela njena žrtva.
Posle toga i par čaša vina, usledile su šale i vicevi na koje je ona odgovarala najiskrenijim smehom kog je ona u većini slučajeva odglumila. No, ponekad se i iskreno nasmejala.
I kada je ručak bio gotov, samo se rukovala sa njim. Međutim, ako ste mislili da je to sve...prevarili ste se. Ima još jedna stvar.
Sledeća je saradnja tokom koje će uslediti prvi slučajan dodir. A na kraju toga i zagrljaj...prijateljski kako će ona reći svom ljubavniku.
Dalje od toga neće ići. A sledećeg dana će ponoviti sve to i još će dodatno ignorisati svog ljubavnika. I onda će stvarno doći kraj i želeće da se u ostalim danima skroz posveti svom ljubavniku.
Ali pravo pitanje je da li će on to sada želeti.
S.
„Šta kažeš da izađemo na večeru malo kasnije?", Niall me upita nakon jako kratke tišine. Podignem glavu sa njegovih grudi i nasmešim mu se.
„Volela bih. Ali imamo još dosta vremena do večere. Šta ćemo da radimo?", upitam ga. I on se samo vragolasto nasmeši.
„Ja znam šta bismo mogli.", šapne. I pre nego što stignem da reagujem, pomeri se tako da je sada na meni. Spusti usne na moje i počne nežno i zavodljivo da ih krza.
Nasmejem se i poljubim ga. Međtutim, to nestane u trenutku kada mi nešto prođe glavom. Srce mi zakuca brže.
„Niall.", izdahnem i malo ga odgrunem od sebe, a onda sklonim malo prokrivač u stranu.
„Šta radiš?", upita dok gledam ka njegovom međunožju. Jebote.
„Niall... Jesi li imao kondom malopre?", upitam dok mi se grlo steže i dok ga gledam ravno u oči. Nešto sevne u njima i izraz lica mu se promeni.
„Zar ne piješ tablete?", upita pažljivo i tiho. Progutam knedlu.
Sranje, sranje, sranje!
„Nestalo mi je malo pre našeg poslednjeg puta. Ali tada nisam mogla da...zatrudnim. I posle sam skroz zaboravila da ih kupim. I sad sam se setila... Oh, Bože!", izdahnem, a on se samo prevrne i sruši pored mene.
„Kad treba da dobiješ?", upita. Stomak mi tako čudno reaguje i na njegove reči i uopšteno na ovaj razgovor.
Nikada ni sa Leom nisam govorila o ciklusu i trudnoći, a kamoli sa nekim drugim muškarcem. Potpuno mi je čudno što Niall priča sa mnom o tome.
„Tek za 3 nedelje.", kažem. Što će biti dovoljno da se naše jajne ćelije spoje. Jebote, pripada mi muka na samu pomisao.
Pogledam na sekundu u Nialla koji gleda u plafon, a onda i sama okrenem glavu i zagledam se u tu belinu koju posmatra. Malčice čini da se opustiš. Ili se možda samo meni tako čini.
„Ali skoro si imala. Što znači..."
„Pre oko nedelju dana.", prekinem ga. „Tek za 5-7 dana bi trebala da krene prva faza ovulacije.", kažem kada izračunam sve u glavi. Lakne mi za nijansu. „Nisam trudna. Sigurno.", izdahnem.
„Nadam se.", izdahne i on. Osetim pomeranje pored sebe, a onda se on nađe pored mene, naslonjen na lakat. Oči mu istražuju moje lice tako brzo da se zapitam šta mu je odjednom. Zar me nije čuo? „Mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš. Želim ja dete. Ali mislim da je još uvek rano.", kaže.
Znači to je...
Nasmešim se i pomilujem mu obraz.
„Ne brini. I ja tako mislim. Još uvek nisam spremna da budem majka.", kažem. Zaista nisam. Za koju godinu ću možda i biti.
Trenutno sam u haosu jer uskoro treba da se razvedem od Lea. Uz to, imaću previše obaveza u hotelu. Renoviranje i samog hotela i kazina će trajati jako dugo, a ja neću moći sa trudničkim stomakom sve da radim.
„Dobro je. Ima vremena za to. Za godinu, dve...", kaže i ja samo klimnem glavom.
„Hajdemo napolje malo, da prošetamo i vidimo čega sve ima. Onda ćemo da se vratimo i spremimo za večeru. Može?", upitam kada se okrenem da ga pogledam. Nasmeje se.
„Zvuči dobro.", zapevuši. A onda se otkrije i ustane iz kreveta. „Jesi li za zajedničko tuširanje?", nasmeši mi se gledajući me preko ramena.
„I te kako jesam..."
***
„Vidi ovo, jebote!", Niall oduševljeno pokaže prstom na ogromnu fontanu i neobično bacakanje vode. Neka šarena svetla osvetljuju svaki mlaz vode. Stvarno prelepo izgleda.
„Divno je. Moramo doći jedne noći. Zamisli kako tek radi kada padne mrak.", kažem. To bih zaista volela da vidim. Čim završimo sa poslom ovde, obavezno izlazimo.
„Biće jebeno.", kaže oduševljeno. Uzdahnem i odmahnem glavom. Svaka druga reč mu je ili ''jebeno'' ili ''jebote''. Ponaša se kao nezreli klinac.
„Manje psovki, lepi. Ne priliči ti.", moj ton je ravan i ozbiljan.
„To je zbog oduševljenja.", kaže i šmekerski mi se nasmeši gledajući me kroz naočare. Na svu sreću imam i ja svoje, pa ne moram da brinem da li će se naljutiti ako prevrnem očima ili ne.
„Aha... Hajdemo, ima još par mesta koja želim da vidim.", kažem i okrenem se. On učini isto, a onda uzme moju ruku u svoju i ispreplete nam prste. Nasmešim se.
Volim ovaj osećaj. Konačno osećam slobodu. Iako je zapravo nemam još uvek, osećam se kao da nisam udata i kao da mogu sa ovim muškarcem da radim šta želim. Da ga grlim, ljubim i držim za ruku u javnosti.
I što je najbolje...niko neće znati da mi je on zapravo ljubavnik. A ta činjenica me još više uzbuđuje i čini da mi srce ludo kuca.
„Volim ovaj grad.", kaže odjednom. Pogledam ga i osmeh mi se ocrta na licu kada vidim da se i on smeši i ima onaj zadovoljan izraz lica.
Tako sam srećna što ću ovo gledati naredih nedelju dana. I uživati u svemu što sledi. Konačno smo pobegli iz našeg stvarnog sveta u neki drugi, mnogo lepši. Zapravo, u grad greha, ali i u grad u kom ćemo pronaći slobodu i puno zajedničkih trnenutaka koji su nam preko potrebni.
„A još više bih voleo da te oženim u jednoj od ovih kapela.", kaže pokazujući prstom na jednu kapelu ispred koje stoji Elvis sa još nekim ljudima i puši cigaretu.
Srce mi neobično zaigra zbog njegovih reči. I neki neobičan hladan znoj me oblije. Verovatno zato što i sama nakon njegovih reči počinjem da razmišljam o braku, a još uvek sam udata za drugog čoveka.
„Ne. Naše venčanje neće biti ovde. Lepo ćemo sve da pripremimo u San Diegu. Želim da taj dan bude toliko lep da mi izbriše iz pamćenja dan kada sam pristala da se udam za Lea i dan kada sam se udala.", kažem i na kraju izdahnem pomalo tužno.
Nije da mi je brak sa Leom bio ružan ili nešto slično. Samo sam se često osećala kao da sam sama u braku. Možda mi on nije pružao dovoljno pažnje ili me nije tretirao na pravi način. A najverovatnije je da uopšte nije osvojio moje srce.
„Biće kako želiš, jedina. I bolje je to što kažeš. Želim da te vidim u venčanici, da pred svima kažemo oboje ''da'', onda da imamo onaj prvi ples ili kako već to ide i da te na kraju večeri odvedem u našu kuću i cele noći te ljubim i vodim ljubav sa tobom.", kaže mi tiho u uvo, tako da ga samo ja mogu čuti.
Leptirići u mom stomaku se ne smiruju, a slike u mojoj glavi su tako jasne, kao da gledam film. Tako sam uzbuđena. I srećna. Ali i pomalo uplašena.
„Neću imati ništa protiv.", nasmešim se i okrenem glavu te mu poljubim usne.
Ovo je predivan osećaj. Ljubiti njegove usne na sred ulice ne plašeći se da će nas neko videti i reći mom mužu. Osećam se tako divno i srećno. Poželim da nikada ne odem odavde.
***
Sat vremena kasnije, oboje smo bili pod tušem. S obzirom da smo skoro pa izgoreli na suncu, čim smo došli, uleteli smo pod hladan tuš. Koliko je to zdravo...ne znam. Verovatno da nije uopšte. Ali vrućina je učinila svoje.
„Mogao bih da ne izlazim odavde.", zareži. Oboje se nasmejemo. „Mislio sam na tuš-kabinu, mada se ne bih bunio ni da zauvek ostanem u tebi.", prošapuće mi u uvo i ponovo me ispuni. Zastenjem i naslonim glavu na pločice.
Njegove usne koje su bile svuda po mom vratu i ramenima, sada pređu na moju vilicu, a potom i na usne. Poljupci su mu vreli za razliku od hladne vode.
Telo mi i dalje gori. Kao da ne mogu da se rashladim. Čak ni hladne pločice na koje sam oslonjena leđima mi ne pomažu. Jedino što me žuljaju, ali taj osećaj je zanemraljiv u odnosu na onaj koji dobijam od svog ljubavnika.
„O Bože, Niall!", vrisnem kada jako uđe u mene i stisne mi butine svom snagom. Istog trena svršim.
„Tako je, mala!", zareži glasno pre nego što još jednom snažno uđe i izaže iz mene i svrši.
Noge mi drhte kada me spusti na pločice tuš-kabine. I njemu isto celo telo, osećam to jer me grli. Pridržavamo jedno drugo da ne padnemo zbog iscrpljenosti.
Glava mi je na njegovom ramenu, kao i njegova na mom. Osećam da me njegove usne ljube. Tople su za razliku od hladne vode. Uvek su tople. Uvek.
I uvek spremne da me ljube. Toliko spremne da nije mogao da čeka sutra da me ponovo uzme. Ovo je bio drugi put danas. Ali ne bunim se jer imamo još danas i sutra da to uradimo bez kondoma. Taj osećaj je mnogo lepši. I zato ćemo iskoristiti svaki trenutak.
Niall's P.O.V.
„Hajde da okupamo lepo, pa da izađemo.", kažem joj kada je malo odvojim od sebe kako bih je lepo video. „Stvarno imam želju da te izvedem na večeru.", kažem. Nasmeši mi se onim svojim najlepšim osmehom koji mi uvek iznova istopi srce.
„Znam. I ja. Nikada do sada nismo izašli na večeru, zar ne?", upita me. Srce mi se stegne jer moram da slažem. Odmahnem glavom.
Zapravo jesmo. Stalno smo izlazili i na večere i na žurke i išli smo svuda zajedno. Međutim, ona se toga ne seća. I ko zna da li će se ičega setiti.
Ono što je, međutim, sigurno je to da ću joj reći. Sve ću joj reći čim se razvede od svog muža i uda za mene. Prvo moram da se osiguram. Možda sam sebičan, ali već sam je jednom izgubio. Ne pada mi na pamet da to ponovo proživljavam.
„Nismo.", izdahnem.
„Nemoj sada da si tako utučen.", uhvati mi lice i natera me da je pogledam. Volim kada nije na štiklama. Tada je niža od mene. Ovako je iste visine kao ja. Volim kada je devojka niža. „Izlazimo sada.", kaže sa uzbuđenim osmehom na licu.
Eh, kad bi samo znala...
Prislim se na osmeh. A kako ne bi na vreme primetila da je to onaj lažan, brzo joj poljubim usne. Skrenem joj pažnju. I usput sebe oraspoložim.
Ona je tu, Niall. Biće zauvek pored tebe. Zato što te voli. I zato što te njeno srce uprkos glupoj nesreći i izgubljenom pamćenju, ipak nije zaboravilo.
Darleena's P.O.V.
Kada ispremo kose i svoja tela, Niall izađe iz tuš-kabine i uzme peškir te ga zavije oko svog struka dok drugi raširi ka meni. Krenem sama da ga uzmem, ali odmahne glavom i sam me umota. I onda privuče sebi i spoji nam usne.
Pomalo je ćutljiv u poslednjih par minuta. Nešto mu se mota po glavi i to mi ne govori. Malo me brine. Ali isto tako me i ne brine jer znam da će mi reći. Uvek mi kaže sve što ga muči.
„Ne znam šta bih mogla da obučem...", kažem tiho dok on otvara vrata kupatila.
„Ponela si neku haljinu?", upita.
„Ne znam. Možda jesam jednu.", odgovorim. Stvarno se ne sećam šta sam spakovala.
Kada dođem do svog kofera kog još nisam raspakovala, prvo izvadim kesu sa vešom. Ali pre nego što pronađem odgovarajući, moram da vidim šta ću obući.
„Niall.", okrenem se ka njemu dok on po svojoj torbi nešto traži. Pogleda me. „Možeš li da mi podigneš kofer na krevet?", upitam.
„Aha.", odgovori. Dok on diže kofer, ja uzmem i obmotam peškir malo lepše i čvršće oko sebe. „Izvoli.", kaže. Nasmešim se.
„Hvala."
„Postoji li ovde neka pegla za veš?", upita. Pogledam ga razmišljajući. Slegnem ramenima.
„Verovatno da postoji neka perionica ovde...", kažem. „Pozovi recepciju i pitaj. Neka sobarica može da ti ispegla to.", kažem. On klimne.
I dok on razgovara telefonom, ja pronađem jednu jedinu haljinu koju sam ponela. Crno žuta je i kada se obuče, ističe mi struk. Mislim da mi zaista lepo stoji.
S obzirom da ima veliki dekolte, ne treba mi brus. Ionako je iznutra čvrsta i držaće mi grudi...koje i nisu preterano velike. Možda su čak i male.
Kako god. Neću sada da razmišljam o tome.
Uzimam crne gaćice i oblačim ih. Sklanjam peškir sa sebe i odmah oblačim haljinu. Dok se ja našminkam i sredim frizuru, Niallovo odelo biće gotovo.
„Zakopčaj mi haljinu, molim te.", kažem Niallu kada mu priđem i okrenem leđa. Zakopča je, ali naravno da iskoristi tu priliku i poljubi mi rame.
Okrenem se i poljubim mu usne. Međutim, naš mali trenutak pokvari kucanje na vratima.
„Sobarica.", on šapne, a onda se odvoji od mene i ode da otvori vrata. „Oh...oče.", gospodin Horan?
Odmah se okrenem i vidim ga na vratima. Pogleda u mene i klimne glavom. Uzvratim mu.
„Dobro veče.", kažem.
„Odkud ti ovde?", Niall ga upita.
Gospodin Horan i ostali su na potpuno drugom spratu. On nam je to sredio i tom čoveku sam tako puno zahvalna. Ne znam da li nas iko više podržava i krije od njega.
„Došao sam da vidim da li ćete na večeru sa nama. Trebali bismo da se dogovorimo oko nečega za sutra.", kaže, a mene pogodi žaoka razočarenja. Nije valjda da ćemo morati da odlažemo?
Niall se okrene da me pogleda, ali ništa ne kaže. A onda se okrene ka svom ocu i kaže mu naše planove za večeras.
„Oh, dobro. Onda ću reći advokatima da ćemo to za doručkom i da vi sada radite na tome. A vi pokušajte da pobegnete odavde pre nego što mi siđemo na večeru.", kaže. Ne mogu da izdržim, a da se ne nasmešim tom čoveku.
„Hvala Vam.", kažem mu i on mi uzvrati osmehom.
„Da. Hvala, tata.", Niall kaže.
„Onda se vidimo za doručkom. Budite u restoranu hotela u pola 8.", kaže ponovo sav zvaničan. A do malopre nam se obraćao nekim očinskim tonom, punim ljubavi i razumevanja.
„U redu.", oboje klimnemo glavom pre nego što nam poželi prijatnu večeru, a potom se okrene i ode. Odmah za njim dođe i sobarica koja odnese Niallovo odelo.
Našminkam se i sredim frizuru baš u trenutku kada se sobarica vrati. Niall se obuče za manje od 2 minute, taman koliko mi je bilo potrebno da obujem odgovarajuće crne cipele i da stavim u torbicu sve svoje sitnice.
„Idemo?", Niall upita i ja klimem glavom. Otvori mi vrata, a onda ih zaključa i preda mi ključ-karticu koju ja stavim u svoju torbicu. „Gde bi da idemo?", uđemo u lift.
„Sve mi je jedno. Ali da ne bude neko prefinjeno mesto. Bolje negde gde je atmosfera prefinjenija.", kažem. A njemu se stvori kez na licu. „Šta je?", nasmešim se i sama, ali pomalo zbunjena.
„Ništa.", slegne ramenima. „Možda sam samo uzbuđen.", doda, a ja odlučim da ništa više ne kažem na to. Samo izađem iz lifta sa njim u pratnji. I koliko to učinim, primetim da nam poznati muškarac ide u susret.
Gospodin Spancer.
Odmah nabacim svoj osmeh. Bezobrazna možda jesam, ali to je jače od mene. Koliko god da mi je danas bilo lepo sa Niallom i koliko god da je on divan prema meni, jednostavno su te užasne slike još uvek u mojoj glavi. I bol se javlja.
„O, dobro veče, gospođo Cooper.", nasmeši se i pruži mi ruku. Kada je stavim u njegovu, on je okrene i poljubi. Još više se nasmešim.
„Dobro veče, gospodine Spancer.", uzvratim. On se rukuje i sa Niallom. Ne usuđujem se da ga pogledam, ali sam sigurna da ga ovo nervira. Mogu samo da mu zamislim facu.
„Rekao sam da me slobodno zovete Chad.", kaže.
„I ja da i Vi mene zovete Darleena.", odgovorim. On se nasmeje glasno.
„Ili nekako kraće. Možda Leen?", podigne obrve. Mene nešto preseče u stomaku. Čujem da se Niall nakašlje iza mene i promumla nešto. Čak i Spanceru skrene pogled, ali mu niko ništa ne kaže.
„Leen je samo za bliske prijatelje.", kažem ljubazno. Ipak ne bih da odem predaleko sada.
„Znači moram da se potrudim da Vam postanem blizak prijatelj?", zaključi i ja slegnem ramenima i dalje se smeškajući. „Dobro, potrudiću se.", kaže.
„Nadam se.", gotovo da prošapućem. Okej to je bilo i više nego nepotrebno! Glupačo. „Pa, morali bismo da krenemo. Videćemo se sutra.", brzo pokušam da se izvučem. On klimne glavom.
„Prijatno veče.", pozdravi nas pre nego što produži dalje.
Tišina između mene i Nialla traje sve dok ne izađemo iz hotela i sklonimo se malo od ljudi. Tek na pola neke uličice osetim njegov pogled na meni.
„Šta je ono bilo?", upita. Okrenem se.
„Koje?", pravim se luda.
„Nemoj to da radiš. Da se praviš da ne znaš. Flertovala si sa njim ispred mene!", oči mu se rašire. Zaustavim se. Priznajem da sam preterala. I to nam večeras nije ni trebalo. Sada nam je oboma raspoloženje palo. Moram to da popravim.
„Niall.", priđem mu. „Molim te. Nemoj da se ljutiš. Okej, možda sam malo preterala..."
„Možda?", prekine me visoko podignutih obrva.
„Jesam, dobro. Ali ne želim da na ovo sad pokvari veče. Seti se koliko nam je dan bio lep. I seti se da ću večeras da legnem pored tebe i da ću da zaspim i probudim se u tvojim rukama. Ovde sam sa tobom, Niall. Pusti druge. Oni me ne zanimaju.", kažem mu gledajući ga ravno u oči.
Ne mogu ja ovo. Ne znam ni šta sam pokušavala. Dobro, znam. Ali moram da odustanem od toga. I sada jesam. Kraj je. Volim Nialla i ne mogu to da mu radim koliko god da me je povredio. A moram i da uzmem u obzir da je to uradio kako bi nas zaštitio. Inače ne bi nikad. Znam to.
***
Nekih 15 minuta kasnije, našli smo se u jednom vrlo lepom restoranu. Nije previše otmen, baš je onakav kakav sam i tražila Niallu da bude.
Dok nismo došli, odnos između nas je bio malo zategnut. Ali čim smo ušli i naručili, nekako se sve promenilo. Počeli smo neobavezan razgovor i završili sa pričanjem viceva.
Nisam znala da zna da priča tako dobre viceve. Stomak me boli. Padalo mi je na pamet da to čini kako bi dokazao da je zabavniji i bolji od Spancera. Možda i jeste to činio, ali sam potisnula tu misao.
„Daj, Niall, prekini. Svi nas gledaju.", kažem brišući usne salvetom. Njegove oči sijaju dok me posmatra sa druge strane stola.
„Pa? Bolje se navikni na to. Uskoro će stalno tako da bude.", kaže i moje srce zaigra. Pruži se preko stola da mi uhvati ruku koju mu rado pružim.
Smeškamo se jedno drugom kao da smo na prvom sastanku, kao da se u životu nismo poljubili i dodirnuli i kao da jedva čekamo da se i to na kraju večeri dogodi. Tako mi je drago što je ono sa Spancerom izbrisano iz naših pamćenja barem u ovim dragocenim trenucima.
„Trebali bismo da zovemo Enolu i Zayna dok smo ovde da se dogovorimo lepo kako ćemo sve da izvedemo. Možemo svi preko Skype-a da pričamo.", kažem.
„Da. To je dobra ideja. Zvaćemo ih čim završimo sa ovim poslom ovde."
„Kad smo kod toga... Koliko će nam otprilike trebati da sve odradimo?", upitam. On izbaci donju usnicu i slegne ramenima.
„Nemam pojma. Rečeno je dva dana. Možda će nam stvarno toliko biti potrebno. Ali svakako bi bilo dobro da požurimo malo.", kaže i uzme još jedan zalogaj svog deserta. „Kako bismo imali više vremena za nas.", doda. Nasmešim se.
Srce mi uzbuđeno kuca. Bože, koliko sam zaljubljena. Ne mogu da izbacim ovog muškarca iz glave. Opčinjena sam njime. I taj osećaj mi se sviđa.
„Telefon ti zvoni.", on prekine moje misli. Trgnem se i pogledam ga. „Telefon.", ponovi i tek onda registrujem zvuk svog telefona.
Uzmem torbicu i izvadim svoj telefon. Pomalo se iznenadim kada pročitam ime na ekranu.
„Christy je.", kažem Niallu. „Hej, Christy.", javim se. Ali sa druge strane čujem samo neke čudne zvuke. Kao da se neko guši. „Christy? Christy, jesi li dobro?", sada sam već zabrinuta.
„Leen...", jedva progovori. „Derick...", Gospode, ona plače! Derick? Šta je sa njim? Da mu se nije nešto dogodilo? Bože, neka progovori!
„Christy, molim te! Jel sve okej? Jesi li dobro? Šta je sa Derickom?", pitam. Imam previše pitanja, a ona je trenutno nesposobna da mi odgovori jer plače, guši se u suzama. I ja đavolski brinem jer ne znam zbog čega!
Niall me pita šta se dogodilo, ali samo odmahujem glavom jer ni sama ne znam. Bože, poludeću!
„Derick... Leen, on je saznao! Saznao je za Louisa i mene!", vikne i jako zaplače. A moje telo se sledi. Celo se ukoči i kunem se da mi i disanje i rad srca zastanu. Sve dok se Niall ne premesti na stolicu pored mene i uhvati mi slobodnu ruku.
„Leen, polako.", šapne mi. Pokušava da me umiri.
„Christy, gde je on?", upitam je tiho.
„Ne znam... Otišao je negde. Bio je slomljen, Leen. Plašim se da mu se nešto ne dogodi.", kaže. Ovo ne valja. Ako je Derick saznao, možda će nekako i Leo.
Stomak mi se zgrči na tu pomisao. Ne sada kada smo pred sam kraj. Zašto sudbina nije mogla da sačeka još koji dan?
„Ne brini ništa. Rešiću to. Idi se umij i popij neku tabletu za smirenje. Derick će biti dobro, obećavam ti to.", kažem joj. Ono što planiram da uradim za nju, možda će meni ići na štetu, ali učiniću to s nadom da ću ipak dobro proći.
„Hvala, Leen.", šapne pre nego što obe prekinemo poziv. Odmah okrećem drugi broj dok izdišem.
„Šta se dogodilo?", Niall pita. Gospode, zaboravila sam na njega.
„Derick je saznao za Christy i Louisa.", kažem. Prislonim telefon na uvo.
„Sranje!", opsuje. „Koga zoveš?", upita. Pogledam ga nesigurno. Bolje da mu kažem što pre.
„Lea.", odgovorim.
„Šta, dođavola?!", oči mu se rašire. „Ne smeš! Šta ako sazna nekako? Christy je možda izbrbljala Dericku sve kako bi se opravdala i..."
„Ćuti.", prekinem ga stavljajući mu prst na usta u istom trenu kada telefon prestane da zvoni i moj muž se javi.
„Ljubavi?"
~~~Izvinjavam se što kasniiim! Molim vas recite mi šta mislite o ovome što Leen radi, recite nešto o nastavku. Ja moram da žurim kao i inače, čujemo se na stranici:** Hvala na komentarima na prethodnim delovima, volim vas!~~~