„Ukoliko ti bilo šta bude potrebno, pozovi Niallove roditelje. Novac smo ti ostavili, pazi da isključiš ringlu ili miktotalasnu ili šta god da uključuješ."
„Dobro, mama.", devojka kroz osmeh grli svoju majku dok u sebi ne prestaje da se smeje zabrinutom izrazu lica starije žene.
„I zaključaj svaka vrata u kući. I pazi da se ne oklizneš kada izlaziš iz tuš-kabine.", Dianna uzdahne na kraju jer zna da je još nešto želela da doda, ali je zaboravila.
„Tata.", Darleena se okrene ka svom ocu. „Molim te. Hoćeš li uskoro?", upita ga sa ljubaznim osmehom na licu.
„Da je tvoja majka ponela samo jedan kofer, završio bih odavno.", napola iznervirani muškarac odgovori kada se na kratko osvrne da pogleda u svoju kćer, a potom se vrati prenošenju kofera svoje žene.
„Mila, pazi se molim te. Umreću od brige.", žena prošapuće.
„Mama, imam 19 godina. Uskoro ću na fakultet i živeću sama. Ovo mi je odlična vežba. Nemoj da birneš.", devojka sa blagim osmehom pokuša da opusti svoju majku malo, ali joj i ne pođe za rukom.
Žena joj još par puta skrene pažnju na sve sitinice pre nego što konačno uđe u auto spremna da sa svojim mužem ode na odmor na nedelju dana.
Darleena polako zatvori vrata za sobom, a potom potrči na sprat dok joj srce udara nenormalnom brzinom. Uzbuđenje koje oseća jer preveliko. Trema takođe.
Ima još pola sata pre nego što će njen dečko doći. Taman dovoljno vremen da obavi poslednje rituale pre nego što ga dočeka. Istušira se, namaže njegovo omiljeno mleko za telo, obuče nov svilen veš i obuče nešto onako neobavezno čisto da ne izgleda da se previše trudila.
Sve to završava u poslednjem trenu, svega pola minuta pre nego što začuje zvono. Srce joj se popne u grlo, ali duboko udahne dok silazi niz stepenice.
Dah joj zastane kada otvori vrata i ugleda ga. Ista je situacija i sa njim. Nasmeše se jedno drugom pre nego što Niall uđe unutra i privuče sebi svoju devojku dajući joj strastan poljubac.
„Otišli su?", uipta je.
„Mhm. Imamo nedelju dana kuću samo za nas.", prošapuće mu u usne srećna i uzbuđena zbog 7 dana samoće sa njim, ali posebno zbog večeri i noći koja je pred njima.
S.
„Nisi morao da se mučiš.", kažem Leu dok vadi moj kofer iz gepeka. „Nije preterano težak, mogla sam sama.", dodam krećući se zajedno sa njim ka ulazu u aerodrom.
„Ljubavi, već sam ti rekao da mi nije problem.", nasmeši mi se pre nego što me uhvati za ruku. Oko srca mi se obavije neki nevidljivi plašt koji počne da se sve više sakuplja.
Ne želim da me njegova ruka drži. Ne sada kada ću za par trenutaka videti Nialla. Juče smo trebali da se vidimo, ali Leonard je krenuo sa mnom kada sam rekla da idem do tržnog centra po neke stvari koje mi trebaju.
Pretpostavljam da se Niall naljutio jer znam koliko mu je bio potreban razgovor sa mnom i moje uverenje da sam zaista dobro i da sam prešla preko onoga što je morao da uradi. Ali moj muž nas je sprečio u tome.
Na aerodromu je velika gužva tako da i ne primećujem gde su osobe s kojima putujem. Čak ne primećujem ni onu najbitniju. Penjem se na prste i pogledom prelazim preko gomile, ali ništa.
„Koga tražiš?", glas mog muža me trgne i odmah se spustim. Okrenem se ka njemu.
„Oh... Svoje saradnike. Gospodih Horan treba da mi da nešto pre polaska kako bih mogla u avionu da proučim.", slažem. Dobro, istina da Horan treba da mi da neke papire, zapravo plan Montecita, ali to uopšte nije bitno da se odmah prouči.
„Aha. Pa rekao bih da još..."
„Dobar dan, gospođo Cooper.", previše poznat glas prekine mog muža u sred rečenice. Koliko se okrenem ka izvoru zvuka, toliko mi leptiriću u stomaku prorade.
„Dobar dan.", prošapućem.
Niall je ovoga jutra prelep. U glavi mi je poslednja slika njega koju sam videla, a tada je bio nenaspavan, umoran, pijan. Izgledao je tako izmučeno.
Sada...potpuno je druga priča. Lice mu je kao kod nekog dečaka, obrijano i isprskano kolonjskom vodom koju osećam iako je pola metra od mene.
Crne Ray ban naočare je skinuo i zakačio ih za usku belu majicu. Na sebi ima još i široke crne trenerke i belo plave Jordan patike. Uz to, ima samo jednu veliku sportsku torbu.
Mislim da kada bi ispred mene stala desetorica najzgodnijih momaka na svetu, pogled mi se ne bi zadržao na njima, već bi skrenuo ka muškarcu s moje leve strane. Ostala bih da balavim za njim i da ne se obazirem na zategnute mišiće i preplanuo ten.
„Gospodine Cooper.", Niall se nagne malo kako bi video mog muža koji stoji sa moje desne strane. Klimne mu glavom. Neprimeto se okrenem ka svom mužu koji ozbiljnim izrazom lica uzvraća Niallu pozdrav.
„Gospodine Horan.", i on klimne glavom. A onda se obojica isprave, a ja ostanem da stojim u sredini. Sa jedne strane moj muž, a sa druge moj ljubavnik.
Osećam kao da sam između dve vatre...
„Trebali bismo da odemo do šaltera, gospođo Cooper, pre nego što se napravi još veća gužva.", Niall kaže.
Toliko mi je čudno dok me zove ''gospođo Cooper''. Nekako mi zadaje glavobolju i podseća me na celu situaciju koju moramo da rešimo kada se vratimo.
Klimnem glavom Niallu pre nego što se okrenem ka Leonardu. Ne sviđa mi se pogled koji daje Niallu. Izgleda kao da nešto sumnja ili još gore, zna istinu, ali ne želi da to kaže.
„Čekiraćemo karte, a ti idi do kafića i zauzmi neki sto. Imamo još vremena do leta.", nasmešim se u nadi da ću da mu sklonim taj ozbiljan izraz sa lica. Klimne glavom, a onda mi uhvati bradu i podigne je još malo kako bi me poljubio.
Na svu sreću čini to brzo. Međutim, ne dovoljno brzo čim je Niall uspeo da vidi. Samo mi je dao jedan ljutit pogled kada sam krenula za njim.
„Udala si se za kretena.", promrmlja kada prođemo par metara. Okrenem se za svaki slučaj da vidim gde je moj muž, ali ga na svu sreću ne vidim.
„Nemoj da ga vređaš, Niall.", ozbiljnim glasm mu to kažem. Pogleda me podignutih obrva. „Šta?"
„Vređam? Videla si šta radi? Namerno te je poljubio samo da bi meni išao na živce.", kaže. Moj stomak se prevrne.
„Čuješ li ti sebe? To što si rekao praktično znači da on zna za nas dvoje.", kažem. Disanje mi se malčice promeni, osetim to jer nešto počne da me guši.
„Ne zna. Ali ponaša se kao da želi da mi stavi do znanja da si ti njegovo vlasništvo.", objasni. To svakako zvuči bolje nego da zna za moju aferu sa Niallom.
„Dobro je što nisam, zar ne?", upitam i on me pogleda.
Čini mi se da mu u očima vidim neko olakšanje ili opuštenost. Šta god da je, dobro je. Ne želim da bude ljubomoran, posebno ne na Lea kog ne volim niti mogu da ga pogledam na bilo koji drugi način sem na prijateljski. Vreme kada sam ga gledala kao muža i osobu kojoj mogu da se predam je prošlo.
Pogled na meni mu je drugačiji, kao da ispituje istinitost mojih reči. I to me malo pogađa. Zato mu priđem koliko god mogu.
„Zašto si takav? Zar mi ne veruješ kad kažem da sam samo tvoja?", upitam ga tiho. Svim silama se trudim da ne podignem ruku, pomazim ga po licu ili još gore potpuno zatvorim prostor između nas i poljubim ga kao nikada do sada.
Biće i vremena za to, Darleena. Ubeđujem sebe dok neprimetno uzimam duboki udah.
„Verujem. Samo se plašim. Jer imam utisak da ćeš svakog trena da me ostaviš.", kaže. Srce mi se neobično stegne na ovo jer nemam pojma zašto je to pomislio.
„Zašto?", prošapućem, a on okrene glavu. „Niall...", napravim još jedan mali korak ka njemu. Par trenutaka se borim sa sobom da li da podignem ruku i okrenem mu glavu ka sebi. I kada se konačno odlučim na to, on je sam okrene ka meni.
Gospode... Oči su mu pune suza, a donja usna mu blago drhti. Na ivici je da zaplače.
„Zbog onog što sam uradio. Previše brzo i lako si prešla preko toga, kao da nisi bila svesna da se to dogodilo. Plašim se da ćeš u jednom trenu da zapravo shvatiš šta se dogodilo i da ćeš da me ostaviš.", prošapuće.
Jako mi je blizu, ali opet me ne dodiruje. Ova razdaljina je svakako najgora. Na dohvat ruke mi je, a ne mogu da ga dodirnem, zagrlim ili poljubim jer je moj muž tu negde.
Dođavola!
„Neću da te ostavim, Niall.", kažem. „Svesna sam onoga što se dogodilo. I znam da moram da pređem preko toga kao što si ti prelazio kada sam morala da budem Leonardova. Tada si mi bio potreban samo ti da me zagrliš i kažeš mi da se ne ljutiš jer shvataš da ne volim njega i da se na kraju uvek vraćam tebi. Znam da je sada i tebi to potrebno i zato sam tu.", izdahnem tiho. „Ne idem nigde.", nasmešim se.
„Stvarno te mnogo volim, Leen.", kaže. Srce mi igra ovoga puta drugačije zbog njegovih reči. Na trenutak dozvolim sebi da zaboravim na sve. I šta se dogodilo i gde smo i da je tu negde moj muž.
Uhvatim ga za ruku, jedva primetno. Nežno je stegnem pokazujući da sam tu.
„I ja tebe, Niall."
„Voleo bih da te zagrlim i poljubim sada.", kaže. U grudima mi nešto neobično skakuće uporedo sa leptirićima koje osećam u stomaku. Osećam se kao zaljubljena tinejdžerka.
„Znam. I ja bih.", šapnem. „Samo da uđemo u taj avion...", izdahnem.
***
„Ja ne mogu dalje.", Leo mi kaže kada dođemo do dela gde se putnici razdvajau od ostalih.
„Da, znam.", okrenem se skroz ka njemu. „Molim te, redovno jedi. Ne preskači obroke. Sve sam spremila, u zamrzivaču imaš ručak za svaki dan. A za doručak i večeru možeš i sam da kupiš ili spremiš nešto.", kažem.
Osećam se kao da pričam malom detetu jer samo stoji ispred mene i klima glavom. Izgleda kao da će svakog trena da prevrne očima, ali ipak to ne čini. Suzdržava se jer vidi da brinem.
I zaista brinem. On je u stanju da ne jede celog dana ako je zauzet oko posla. To je užasno loše i zbog toga mu sve ovo i govorim.
„Dobro.", izdahne. „Ješću.", kaže i osvrne se iza sebe. „Bolje idi stani u red pre nego što se napravi gužva."
„Koja...?", nagnem se da pogledam iza njega i vidim gomilu ljudi kako idu u našem smeru. „Oh, dobro."
„Srećan put, ljubavi.", kaže mi jako tiho dok mi se približava. Stomak mi se zgrči zbog poljupca koji sledi.
Znam da je Niall negde iza i čeka me da možemo zajedno da stanemo u red. Ne želim da ovo gleda.
Čvrsto zažmurim i kažem sebi da će ovome brzo doći kraj. Uzvratim poljubac svom mužu, a kada se odvoji od mene, nasmešim mu se.
„Vidimo se za par dana.", kažem mu pre nego što se okrenem ka ulazu koji vodi do aviona.
Stomak mi se prevrne od pogleda kog dobijam od Nialla koji je malo dalje. Ima jako ljutit izraz lica. Mislim da bi ubio Lea pogledom da to može.
„Jedva čekam povratak.", prosikta kroz zube kada mu priđem i stanem pored njega.
Ne odgovorim ništa jer ne želim svađu. A sigurno da bi nastala jer bih mu rekla da je Leo moj muž i da je logično da će me poljubiti pre nego što odem na put.
Uostalom, njegov otac i dva advokata iz hotela su ispred nas tako da ne želim bilo kakav razgovor sa Niallom da vodim sada, a koji može dovesti do svađe.
Ostanemo tihi dok ne dođe red na nas da uđemo u avion. Stjuardesa proveri naše karte pre nego što nas pusti kroz onaj hodnik.
Koža mi se ježi od ovoga. Nisam sigurna da li sam ranije letela avionom ili ne, ali sam sigurna da se ovog leta plašim.
Imam čudan osećaj u stomaku i blagu mučninu. Samo se nadam da ćemo brzo uzleteti. Dobro je to što let traje samo oko sat vremena, možda malčice duže, ali brzo će biti gotovo i brzo ću izaći iz ove metalne ptice.
„Konačno.", Niall izdahne kada se srušii na svoje sedište odmah do prozora. Sedem i ja na svoje sedište, odmah pored njega. „Leen?", njegov glas me natera da se okrenem.
„Hm?"
„Jesi okej?", upita. Klimnem, ali me izdah koji nenamerno ispustim oda. Pomeri se malo tako da se skroz okrene ka meni. „Šta je bilo?", podigne ruku i stavi je na moje lice kako bi me naterao da gledam u njega i ne skrećem pogled.
„Nervozna sam.", priznam. „Zbog leta.", kažem. A on se nasmeši.
„Nemoj da brineš, lepotice. To je kao vožnja automobilom.", slegne ramenima.
„Ali u vazduhu na ko zna koliko metara nadmorske visine.", prevrnem očima i on se glasno nasmeje. „Nije smešno, Niall.", udarim ga po ruci iako se i sama smeškam.
Ali samo zato što je smešno slušati njegov smeh. Zarazan je.
„Pa zašto se onda smeješ?"
„Ne pravi se pametan.", skupim oči ka njemu. Nagne se ka meni s namerom da me poljubi, ali u poslednjem trenu okrenem glavu i njegove usne završe na mom obrazu.
Ispusti neki zvuk nezadovoljstva, ali ostane na nekoliko milimetara od mene.
„Ne želim da te ljubim dok još osećam njegove usne.", šapnem. Srce mi igra jako brzo jer ne znam da li će se naljutiti ili klimnuti glavom u znak odobravanja i slaganja.
„Volim te, Leen.", prošapuće. I tim rečima mi izazove lavinu u stomaku.
Želim da se okrenem kako bih ga videla i pokušala da otkrijem kako se oseća, ali on me spreči u tome tako što uvali glavu u moj vrat. Usne mu dodirnu moju kožu. Ostavlja mi sitne poljupce, a vrelina njegovog daha mi greje čitavo telo.
„Niall...", polako se odmičem od njega, ali što više to pokušavam, on mi se sve više približava. „Ne ovde.", šapnem. „Tu ti je otac, a i advokati. Ne bi bilo lepo da nas vide, zar ne?"
„Sranje.", frkne. A onda se polako odvoji od mene. „Izdržaću. Sat vremena ovde, jedno dva sata u Vegasu za ručkom, a posle toga si moja.", kaže i na kraju izdahne. Pogledam ga. Zažmuri i nasmeši se. „I samo moja...", izdahne zadovoljno, a ja odmahnem glavom i sama se smeškajući.
Biće ovo zanimljivo putovanje.
***
Koliko smo sleteli na aerodrom u Vegasu, moje i Niallovo raspoloženje se vidno promenilo. Oboje smo se smeškali i tiho govorili jedno drugom šta bismo sve voleli da radimo dok smo ovde.
Ono što nisam očekivala da će se dogoditi, a ipak jeste, bilo je naše zaboravljanje onog što se dogodilo. I dalje nisam u potpunosti prešla preko onoga što je uradio, deo mene je i dalje ljut.
Ali opet, stalno govorim sebi da je morao to da uradi, kao i to da sam ipak ja ta koju voli i da se kaje što je bio sa Tammy.
Bilo kako bilo, to ostavljam iza sebe tokom ovog putovanja. Radiću na Horanovoj ideji i uporedo ću da uživam u Vegasu i u svakom slobodnom trenutku kog budem imala sa Niallom.
I nadam se da će to uskoro da počne jer već 2 sata sedimo u prefinjenom restoranu i ručamo sa vlasnikom Montecita, direktorom, menadžerom i dva advokata. Razgovor se uglavnom svodi na zaradu i to kako da se ona poveća.
Simon Cruel je drugi Bobby Horan. Isti su. Osim što imaju slične ideje i brzo dolaze do istih zaključaka, otkrili su da imaju i iste hobije. Tako da su se već dogovorili kada će ići na karting.
Kao da je to za matorce. Trke automobilčićima? Zar ne bi trebali da se bave lovom ili ribilovom ili tako nekim stvarima za starije ljude? Šta li izvode sa sportovima sa povišenim lučenjem adrenalina? Zar ne žele da ih srčani napad zadesi?
Kako god, ja nisam niko da im to zabranim. Tu sam samo da se smeškam njihovim pričama, ubacim neku svoju ideju i dogovorim se sa menadžerom kada možemo da krenemo sa radom.
Što će biti sutra. Za dva dana završavamo i ostatak vremena ću moći da provedem sa Niallom. I to po cele dane. Ne mogu da dočekam.
„Možeš li da prestaneš da se smeškaš?", začujem Niallov glas pored sebe. Odmah se okrenem i malo uozbiljim, a slika ovog savršenog putovanja počinje da bledi.
„Zašto?", upitam pomalo iznenađena. Za vreme ručka je bio tih i namrgođen. Nisam imala prilike da ga pitam šta mu je.
„Zato što ne želim da gledam osmeh koji je izazvao neki tamo mlakonja kog si prvi put u životu upoznala.", glas mu je pun nekog gađenja isto kao i njegova namrštena faca.
„Mlakonja?", ponovim zbunjeno. Lift stane i oboje izađemo. „Koji...?", zastanem kada se setim na koga misli. „Znači to je? Ljubomoran si?", podignem obrve, a on me samo popreko pogleda. Nasmejem se naglas.
Ljubomoran je na Spencera! On je menadžer Montecita i on će nam naredna dva dana pokazivati kazino zajedno sa domaćicom kazina.
„Šta je s tobom, Niall?", upitam ga kada se malo smirim. Otvoirm vrata naše sobe. „Pričali smo o poslu. Ne mogu da se setim ni jednog trenutka koji je mogao da te učini ljubomornim.", kažem.
„Osim onog kada ste flertovali?", oštro me pogleda. „A to je bilo za vreme celog ručka.", doda, a onda se okrene kako bi odvezao svoju kravatu. Na kraju se samo spetlja jer je previše nervozan.
Priđem mu i polako mu pomognem da se oslobodi bordo kravate.
„Hvala.", potpuno ravnodušno to kaže. Više onako nadrureno. Nasmejem se. Ovaj namrgođeni Niall je presladak.
Većina momaka bi verovatno započela svađu sa svojim devojkama ili bi pre toga rekli tipu koji se udvara njihovim devojkama da odjebe. Niall nije takav. On posmatra i onda se naduri. Bukvalno ostavlja otvorena vrata drugim muškarcima, a kasnije kaže šta mu smeta i onda ućuti nadajući se da će se time što je rekao šta ga muči osećati bolje.
Ipak neće. I dalje se oseća tako glupavo i ljubomorno iako mi je rekao. Međutim, ja znam način da ga oslobodnim toga.
„Vidi... Neću ti da ne budeš ljubomoran.", kažem mu kada mu priđem i počnem da mu otkopčavam košulju. „Budi. Slobodno. Znaš zašto?", šapnem kada mu skinem košulju i bacim je na pod. Priđem mu još malo, tako da se gotovo krzamo usnama.
„Šta god da..."
„Jer ćeš onda biti još bolji u krevetu.", prekinem ga. Ne želim da slušam šta ima da kaže jer bi to verovatno pokvarilo trenutak. Nsmešim se pre nego što mu na kratko poljubim usne. A onda napravim korak nazad. „Pa? Hoćeš li mi pokazati da koliko si dobar ljubavnik?", upitam sa zavodljivim osmehom na licu.
Moje reči i njemu isti osmeh navuku na lice. Odmah mi priđe, uhvati za kukove i povede unazad, ka krevetu. Na kraju me samo baci na njega, a onda se popne na mene.
S obzirom da još uvek imam odeću na sebi, njegove usne sretnu moju kožu tek u predelu vrata. Ne sećam se da su mu usne ikada bile toplije. Ali i grublje.
Grize mi kožu, sisa je i jezikom prelazi preko dela koji peče. Zadovoljstvo mi ne dozvoljava da razmišljam o posledicama ovoga, ali koliko skolni svoje usne sa jedne i krene na drugu stranu mog vrata, postavim ruke na njegova prsa i odgurnem ga.
Oboje zadihani se zagledamo jedno drugom u oči. Njemu nije jasno šta radim, a ja ne mogu da dođem do vazduha.
„Napravićeš mi...ljubavne ugrize. Ne bih to da objašnjavam.", prošapućem zadihano. On sklopi oči i frkne u isto vreme, a onda nasloni čelo na moje.
Niall's P.O.V.
Ukus njene kože...poput droge je. Ne sećam se kada sam više uživao. Imam osećaj kao da je prvi put ljubim posle jebene nesreće.
Opija me miris i ukus koji osećam na svojim usnama. Koža joj je tako mekana i topla. Ljubim je, grickam, a potom i jezikom prelazim preko crvenkastih delova.
Zvuk koji ispušta u moje uvo me samo još više pali. A tu su i njene noge koje se prvo nagonski šire kada kukovima krenem napred, a potom mi i stiskaju bokove.
I njeni prsti u mojoj kosi... To blago čupkanje, a onda i masiranje mojih ramena... Ova žena definitivno zna šta radi.
Taman da se premestim sa jedne strane njenog vrata na drugu, ona pomeri svoje ruke, stavi ih na moja prsa i odgurne me.
Te krupne oči me gledaju kao da pokušavaju nešto da mi kažu jer njene usne ne mogu. Previše je zadihana.
Da li je moguće da joj moji poljupci ovoliko prijaju? To je odlično. Samo je još jedan dokaz koliko je luda za mnom.
Pitam se da li i ona zna koliko sam ja lud za njom. Da li joj to nekako pokazujem? Nadam se da je svesna toga.
„Napravićeš mi...ljubavne ugrize.", izdahne i meni se odmah smrači pred očima.
Ova žena koliko trenutak zna da učini sjajnim, neverovatnim i poletnim, toliko zna i da ga načisto sjebe. Ako ne kaže nešto da moj drug opet dobije motivaciju, jebeno ću da pošizim.
„Ne bih to da objašnjavam.", doda brzo i zadihano.
Jebeno nisam na to mislio!
Ispustim neki režanj trudeći se da ne pobesnim ovog trena. Kako bih se malčice umirio, sklopim oči i naslonim čelo na njeno.
„Čim potpišeš te jebene papire i konačno se oslobodiš tog kretena, doći ćeš u našu kuću. Zatvoriću nas tamo, a pre toga ću da napunim frižider potrebnom hranom. Neću da te pustim...ne znam ni sam koliko dugo. Ljubiću te svakog mogućeg trena, vodiću ljubav sa tobom 100 puta na dan, pričaću ti koliko te volim, trudiću se da svaki mogući trenutak koji smo propustili nadoknadim.", kažem čvrsto u njene usne.
„Jedva čekam...", prošapuće i kada otovrim oči da je pogledam, ima onaj nestašan pogled i smešak koji samo što ne učine da svršim.
„Jebote!", prostenjem. A onda se brzinom munje sklonim sa nje uporedo joj skidajući glupe panalone. Izujem joj i cipele i ustanem da skinem svoje pantalone. Odmah skinem i bokserice.
Ona je za to vreme već skinula svoj veš i opružila se nazad na krevet. Sama ta pojava je mogla da me natera da svršim kao glupi klinac.
I što je najgore, ne bi joj bio prvi put da me natera na to. Ta žena ima toliko konca u svojim rukama, a da toga nije ni svesna.
„Hoćeš li samo da stojiš tu ili ćeš da dođeš ovde i uzmeš me?", upita potpuno ozbiljna. Kunem se da mi se digao još više iako sam pomislio da je nemoguće da ode dalje.
„Sranje, mala.", prosiktam i istog trena se popnem nazad na nju. Ali ne uđem odmah. Vrhom svog uda je dodirujem dole. „Reci mi kako želiš da te jebem. Mogu da budem nežan, ali i gurb. I spor i brz. Samo reci.", šapnem.
Nasmeje se ponovo onako zavodljivo pre nego što obuhvati moje lice i približi me sebi. Poljubi me, ali samo na kratko, a onda joj usne doštetaju do mog vrata preko čije kože pređe jezikom. I ona kraju doće do uva, pa resicu lagano povuče zubima.
„Daj sve od sebe, ljubavniče. Nateraj me da vrištim.", zastenje. Na to moje telo reaguje i već u narednoj sekundi sam u njoj, a naši glasni uzdasi ispune sobu.
To je moja devojka!
~~~Izvinjavam se ako ima grešaka, ovo je prvi nastavak koji nisam stigla da proverim. S obzirom da žurim, nemam vremena baš da pišem ovde roman pa ću vas samo zamoliti da mi ostavite vote i kom. Volim vas:**~~~