Dobar dan, kako ste?❤️Evo da se dogovorimo odmah, nemojte me tući🤣
Otkako je sveta i veka u muškom rodu je postojalo nešto divlje i primitivno što ih je teralo da čine zlo onim slabijima od sebe ne mareći za štetu koju im time nanesu.Nažalost, ne budu svi zločini okajani i izneti na pravdu Bogu. Zločin koji će Stefan Katić naneti Slobodi će biti naplaćen na način koji on nikada ne bi mogao da zamisli. Da je iole promislio o onome što radi, zaustavio bi se kod njenog prvog negodovanja. Da je iole bio trezan možda ne bi napravio to što jeste, ali nije. Bezdušni čin je ponavljao iznova i iznova...
Sloboda se vratila iz policijske stanice zamišljena. Pitala se zašto je poljubila onog muškarca i isto tako šta se sa njim desilo da tako odreaguje na nju. Odagnala je misli o njemu razmišljajući gde je Stefan. Nije bio u stanu, a Ana je pakovala mali kofer za svoj izlazak i put. Sa Slobodom je progovorila samo poneku reč i objasnila joj je gde se šta nalazi i dala joj rezervne ključeve od stana dok se Stefan ne vrati. malo pre sedam sati, Ana je napustila stan ostavivši Slobodu samu u njemu. Prvo je razgledala stan, zatim je spremila sebi sendvič i istuširala se. Veče je već palo i ulične svetiljke su se popalile na ulicama Beograda a od Stefana nije bilo ni traga ni glasa. Negde posle deset sati, Sloboda mu je poslala poruku upitavši ga da li dolazi. Pošto on nije odgovarao, rešila je da legne. Krenula je sa svojoj sobi kada je začula kucanje na vratima i čula Stefanov smeh na istim. Otvorila mu je i njegova pojava joj se uopšte nije svidela. Oči su mu bile crvene i bazdio je na alkohol. Pre nego što je progovorila povukao ju je u ruke i grubo je poljubio. Njoj se taj poljubac uopšte nije svideo te je rukama pokušala da napravi distancu između njih, ali on nije popuštao stisak te ju je zarotirao i smestio je licem u lice sa svojim prijateljem.
"Bobo ovo je moj prijatelj sa fakulteta Vlada. Vlado ovo je moja, pa.šta si mi ti? Devojka? Jeste ovo mi je devojka"; pijano je izgovorio i spustio svoje ruke sa Slobode i počeo da se smeje.
Vladine oči su sevnule opasnim sjajem kada je ugledao lepoticu ispred sebe. Nosila je to veče spavaćicu sa njenim omiljenim crtanim likom, Mikijem i ta spavaćica je više bila dečija nego što je bila za nju, ali ona ju je volela i rado nosila. Kada je videla Vladin pogled, osećala se kao da je ta spavaćica negliže koji je malo toga ostavljao mašti i stresla se. Obavila se rukama oko tela i okrenula im leđa rešena da ide u sobu i za sobom zaključa vrata. Njih dvojica su išli za njom i seli za sto u kuhinji i pre nego što je ona uspela da ode u sobu, Stefan ju je uhvatio za ruku.
"Bobo, skuvaj nam kafu. Malo smo se zapili, da dođemo sebi", nakezio se Stefan.
Ona je odmahnula glavom.
"Umorna sam. Idem da legnem, ti skuvaj kafu molim te", očima mu je pokazala na Vladu koji nije skidao pogleda sa nje. Dok je ona molećivo gledala Stefana, Vlada je izvadio iz džepa džoint i zapalio ga. Uvukao je dim duboko u svoja pluća i ponudio ga Stefanu koji je isto uradio i potom dunuo dim u njeno lice. Ona se zgrozila tim postupkom i zatvorila je oči. Kada je dim došao do njenih nozdrva i uvukao se u iste ona se nakašljala.
"Odvratno! Šta radiš Stefane? Zar se pored toga što očigledno piješ i drogiraš?", razočarano ga je upitala, a kada on nije odgovorio ona se okrenula i otišla ka sobi. Stefan ju je sustigao na vratima i okrenuo ka sebi i opet je grubo poljubio. Ovaj put, Sloboda ga je jako odgurnula i udarila mu je šamar. Šamar koji je razjario zver u njemu. Gledao ju je jedan dug trenutak pre nego što joj je vratio šamar samo duplo jačom silinom čineći time da se ona zatetura unazad i padne na pod.
Stefan se smejao iznad nje dok je njoj bubnjalo u glavi i u očima su joj se nakupljale suze. Uspravila se i i drhtavim rukama se uhvatila za kvaku na vratima želeći samo da se što pre nađe iza zaključanih vrata. Stefan ju je odgurnuo sada od vrata i uhvatio je za kosu.
"Šta ti misliš ko si da mene šamaraš, a? Misliš da to može da prođe tek tako?", besno je procedio.
"Molim te Stefane, neću više nikad, samo me pusti. Čim svane idem kući i nećeš me više videti. Molim te", molila ga je.
"A ne ne, nema sad kući. Šta misliš što sam te doveo ovde, a? A ti kao naivna mala glupačica pošla si. Jesi ti stvarno pomislila da ja želim vezu sa tobom?"
"Ne moraš biti sa mnom, samo me pusti. Neću ti više smetati, nikada, molim te", kroz suze je govorila Sloboda.
Stefan ju je privukao još bliže sebi i svoju slobodnu ruku stavio na njene grudi štipajući je grubo.
"Ne. Dobio sam zadatak, baš onako zanimljiv. I ja moram da ga ispunim što pre jer stvarno više ne mogu da glumim dobrog dečkića tebi.Ali mogu da uživam u tom zadatku svakako jer ti ćeš kao dobra mala kujica da stisneš zube i primiš ga celog u sebe", prosiktao je dok su se njene oči širile od neverice i šoka. Prestravila se iste sekunde i pokušala opet da ga gurne ali ju je opet počupao za kosu da se ona od bola savila. Vrisnula je, jednom, dva puta te je on joj preklopio usta šakom. Sloboda ga je tada ugrizla iz sve snage. Zarežao je i ispustio je iz svojih ruku na čas.
"Vlado, drži je!", zapovedio je svom prijatelju koji kao da je samo to čekao da skoči sa stolice i počne da je juri po stanu. Sloboda je kumila, molila, vrištala i gađala ih čime je stigla. Grebala je obojicu i ujedala kako je dohvate, gurala ih i nogama i rukama, ali kada su je konačno sputali Stefan joj je pocepao spavaćicu dok ju je Vlada držao. Osećala se kao da ju je hladan vazduh oduvao iako je bila sredina juna. Bila je pred njima samo u gaćicama, golih grudi i izmorena. Počela je ponovo da vrišti, a Stefan je počeo da joj udara šamare dok nije ućutala.
"Nemoj Stefane, svim što voliš te molim..nemoj mi to raditi, uništićeš me za čitav život", bolno je jaukala ali on je već bio vidno uzbuđen kao i Vlada iza nje i rešen da je ima i da joj napravi to dete za koje će mu očuh i majka platiti. Doduše rekli su mu da je zavede, a on će samo napraviti zaobilaznicu i napraviti do dete malo brže. Pa, on ili Vlada. Bitno je bilo da ona ostane trudna.
"Ućuti! Šta ti misliš da je meni odjednom dunulo da tebe zabavljam kada te čitav život ne podnosim,a? Budalo jedna, Svetislav mi je ovo tražio,toliko te rođeni stric voli da ti je namestio igranku", grohotom i pijano se nasmejao, " skidaj je do kraja Vlado", naredio je.
Vlada joj je pustio ruke i u jednom pokretu joj potrgao gaćice ostavljajući je sada golu pred njima. Pokušala je opet da im pobegne ali su je saterali u ćošak i ona se skupila i stegla rukama kolena i zabila glavu dole. U glavi joj je hučalo što od šamara što od činjenice da će je silovati. Oduzeće joj devičanstvo grubo i nevoljno samo zato što je njen stric to naredio. Znala je da je ne voli, ali ovoliko, ovaj tip izdaje prema njoj nije nikada mogla da zamisli. Jedan od njih dvojice ju je počupao i uhvatio za vilicu. Bio je to Vlada. Izbezumljeno ga je gledala i svrnula pogled na stranu sada ugledavši Stefana totalno golog kako gladi svoj ud. Počela je da mlati glavom i da vrišti ponovo ali ovaj put su joj zavezali usta dronjcima od njene spavaćice. Vlada ju je čvrsto uhvatio i bacio preko kauča.
Osetila je Stefana iza sebe i svim silama se borila i otimala, međutim Vlada joj je jednom rukom stegao šake dok joj je drugom stisnuo donji deo leđa čineći joj time pomeranje nemoguće. Stefan ju je udario po zadnjici toliko jako da je mislila da je polomio nešto u njoj i onda. Oštra, parajuća bol joj je ispunila mežunožje i utrobu. Oči su joj od bola čini joj se poletele napolje i zagrizla je sopstveni jezik do krvi da bi izdržala. Ritmično, surovo pomeranje i nabijanje životinje u nju joj je uzimalo jedan po jedan deo duše. Nepodnošljiva bol je bila sve jača i jača i onda je prestala, a ona je bila okrenuta licem ka Stefanu koji ju je grubo hvatao za grudi.
"Čoveče koliko krvi, jebote ova mala je nevina", rekao je Vlada koji je stajao sada sa strane dok ju je Stefan držao.
"Hoćeš ti da je jebeš ili da je žališ? Baš zato i jeste tako uska, jeben osećaj", rekao je posprdno Stefan dok je Sloboda zadnjim atomima snage pokušala opet da se otme kada je videla da se Vlada skida. Stefan ju je stisnuo toliko jako da je čula krckanje nekih kostiju, raširio joj je noge dok se Vlada smeštao između njih. I opet bol. Opet jad. Kidanje svega čistog što je bilo u njoj, kidanje njenog mesa, duše, srca, nje same. Glava joj je klonula unazad dok se Vlada zabijao silovito u nju.Suze su joj padale preko čela gubeći se u kosi dok je ona želela samo jedno. Da je nema. Da ne postoji ovako ukaljana i ranjena. Želela je da se zemlja otvori i proguta je, pokrije i zatrpa da više ne vidi dan ni noć. Stid, sram i bol ju je lomila.
Vlada je završio svoje iživljavanje i bacio je ponovo Stefanu. Više se nije borila. Obamrlo je ležala dok se i on praznio u nju. Obamrlo je ležala i dok su se njih dvojica smejali i ponovo palili džoint i govorili joj da se spremi za novu turu. Ovaj put su je vezali za krevet u spavaćoj sobi. Ovaj put je bilo još gore. Ovaj put su je iskoristila obojica odjednom. Ubili su u njoj devojčicu, sahranili devojku, ali nisu nijedan nije bio svestan da njena volja za životom neće nestati tu. Žena koja će vaskrsnuti posle njihovog životinjskog čina će im uzeti sve i neće se kajati za to. Za celu noć oskrnavljanja njenog tela i duše, Sloboda će im debelo naplatiti i rado prihvatiti kaznu koja joj nakon toga sleduje.
Kada su završili sa silovanjem devojke od sedamnaest godina, nadrogirani i pijani su zaspali. Vlada na podu, Stefan na krevetu jednom rukom preko Slobode koja je ležala na stomaku. Dugo je ležala tako, ulepljena svojom krvlju i suzama i njihovim semenom i znojem. Boleo ju je svaki udisaj jer su joj slomili i par rebara svojim činom. Razmišljala je dugo kako da se ubije i okonča svoj život te se sa tim mislima o samoubistvu polomljena izvukla ispod Stefana i stropoštala na pod. Vukla se rukama po parketu do balkonskih vrata u dnevnom boravku i dohvatila se zavese da bi se uspravila. Zavesa se pocepala i garnišna je pukla i pala preko nje, obarajući njen telefon sa komode ispred nje. Ekran je zasvetleo i tamo je ugledala Lelinu i njenu nasmejanu facu i jednu poruku od Lele. Drhtavim prstima je otvorila poruku.
"Drugarice moja izvini. Izvini što sam te napala, znam koliko ti znači što te je konačno neko iz tvoje kuće prihvatio. Burno sam reagovala, možda sam bila malo ljubomorna što te Stefan na jedan način odvlači od mene, ali ako si ti srećna ja sam još srećnija. Ti si moja najbolja drugarica i puno, najmnogopunije te volim i neću da se svađamo. Javi mi se čim vidiš ovu poruku i znaj da te tvoja Lelka puno ljubi i grli".
Sloboda je počela da jeca, da se bori za uzdahe. Kada je pogledala vreme primljene poruke, videla je da je to bilo nešto posle deset uveče, otprilike u vreme kada su Stefan i Vlada ušli u stan. Pogledala je ponovo Lelinu i njenu sliku i prelomila. Živeće. Živeće i naplatiće im za bol koji su joj naneli. Pozvala je Lele, zvonilo je i zvonilo i pred kraj poziva u svitanje novog jutra, Lela se pospano javila.
"Halo, Bobo..zašto me zoveš ovako rano, tek je svanulo..znam da si me poželela", počela je šalom i snenim glasom.
Krik se oteo iz Bobinog grla, " Lelo.."
Lela se istog sekunda razbudila čuvši takav glas svoje drugarice.
"Šta se dogodilo Bobo, da li si dobro?Gde si Bobo?", uplašeno je pitala.
"S..si...silovali su me Lelka moja...Ste..Stefan silovali su me...", isprekidano je govorila boreći se sve više za vazduh.
Lela se stresla i skočila je iz kreveta i trčeći iz svoje sobe uletela u sobu svog oca grubo ga klimajući dok je Bobin poziv stavljala na zvučnik. Njen otac je dezorijentisano gledao u svoju prestravljenu ćerku koja mu je pokazivala na svoj telefon sa kog je sijalo Bobino ime.
"Gde si Bobo, gde su te odveli?"; upitala je ponovo.
"Pocepali su me..pokidali..silovali su meee", vrisnula je," htela sam da se ubijem", kašljući je rekla.
Lelin otac Milan se odmah razbudio i probudio i svoju ženu usput navlačeći stvari na sebe i vukući Lelu ka kuhinji gde je bio njegov telefon. Kucao je broj šabačke policije, kada mu je Lela zaustavila ruku.
"Mila, reci mi gde si, Bobo dušo, nemoj nešto da uradiš glupo, Bobo ja te volim, Bobo..", plačući je govorila Lela.
"Atlanska, stan ,stan broj 10..Lelo, vodi me odavde", zajecala je još jednom, "Lelo, nisam ti verovala..Lelo..guši me.." govorila je Sloboda ostajući sve više bez vazduha.
Lelin otac je rukama koje su se tresle našao u imeniku broj svog kuma koji je radio kao saobraćajac u Beogradu. Ukratko mu je ispričao isve i tražio broj policijske stanice u opštini Palilula. Okrenuo je broj i ispričao službeniku koji se javio šta se desilo te nakon što je prekinuo vezu, zajedno sa svojom uplakanom ćerkom i već spremnom ženom koja je gurala stvari u ruke Leli krenuo za Beograd. Usput je zvao Radu i Dragana dok je Lela svo vreme bila na vezi sa Bobom koja je skoro hroptala i na kraju prestala da se odaziva. Lela je u kolima vrištala i doživljala jednu vrstu nervnog sloma kada joj se drugarica nije više javljala.
Sloboda se onesvestila sbog nedostatka vazduha jer su joj Stefan i Vlada polomili rebro koje je probijalo plućnu maramicu. Telefon koji je zvonio i zvonio je razbudio Vladu. Podigao ga je ispred onesvešćene Slobode i video da je pričala sa nekim duže od pola sata, kao da i ta neka Lela je uporno zove. Konačno je shvatio i u momentu se otreznio. Sloboda ih je prijavila i policija sigurno samo što nije zalupala. Navukao je svoje stvari brzinom svetlosti i probudio Stefana koji se isto tako brzo oblačio. Zajedno su za par minuta izleteli iz stana usput kupeći svoje stvari. Čim su njih dvojica trčeći zašli za ugao Anine zgrade, policija je uletela. Prizor koji su zatekli je bio strašan. Krvava, prebijena i onesvešćena devojka je ležala pored balkonca upetljana u zavesu.
Hitna je stigla za njima, smestila je na nosila i spustila dole. Buka i metež su razbudili sve stanare pa se mnoštvo ljudi iskupilo ispred zgrade u trenutku kada su Lela i njeni roditelji stigli. Lela se provukla do hitne pomoći dok ju je policajac vukao za ruku i pokušavao da je zaustavi.
"Ja sam prijavila, ja sam prijavila. Pusti me! Ona je moja drugarica!", vrištala je iz sveg glasa dok na je na kraju nije pustio. Došla je do kola hitne pomoći pre nego što su nosila ubacili unutra i rukama preklopila usta kada je videla u kakvom je stanju njena nesvesna drugarica. Modrice plave boje po licu i vratu, rukama. Ogrebotine i ujedi po obrazima, sasušena krv oko nosa. Sasvim nežno ju je uhvatila za ruku i zamolila doktore da sačekaju samo minut.
"Bobo, došla sam. Tvoja Lelka je došla Bobo, Bobo molim te, otvori oči, molim te", grcajući je molila.
Sloboda je otvorila blago oči i pogledala je.
"Lelo..vodi me Lelo...izvi..izvini Leloo...", izgovorila je slabašno pre nego što je opet ostala bez vazduha. Doktor je sklonio Lelu od nosila i naredio momentalni pokret ka bolnici. Vrata hitne pomoći su se zatvorila, a Lela je pala na trotoar slomljena zbog Bobe.
"Šta su ti uradili drugarice moja, šta su ti napravili..", plakala je.
Lela je sedela na totoaru dok su ispitivali njenog oca, pogleda uprtog u daljinu gde je hitna otišla. Majka ju je podigla i gladila je po kosi, govoreći joj da će sve biti u redu, ali ona je znala d aništa više neće biti u redu. Imala je opet onaj predosećaj da će tek nadoći teški dani za Slobodu. Teški dani koji će joj uzeti još jedan deo duše nakon čega Sloboda više nikada neće biti ista...