•• 110.deo - "Moja tajna" ••
Nakon nekih pola sata je izašao iz kuće i krenuo ka autu, a ja naravno za njim.
"Colton!", dozovem ga, ali ništa.
Brzo ga zaobidjem i stanem ispred auta.
"Arianna, pomeri se. Pokušavam da idem na posao.", kaže i stavi ruke u džepove, a ja skupim obrve.
"Znam da si već bio na poslu Coltone.", uputim mu, a on prevrne očima i pogleda u stranu.
"Samo me izbegavaš.", dodam, dok je on i dalje ćutao.
"Neću odustati!", izustim kratko, a on se okrene i samo udje u kuću bez reči.
"Kako hoćeš!", viknem i ostanem navaljena na auto, kada začujem telefon.
"𝐁𝐢𝐥𝐨 𝐛𝐢 𝐩𝐚𝐦𝐞𝐭𝐧𝐨 𝐝𝐚 𝐨𝐝𝐞𝐬. 𝐕𝐞𝐜 𝐬𝐢 𝐢𝐳𝐚𝐛𝐫𝐚𝐥𝐚 𝐳𝐢𝐯𝐨𝐭 𝐛𝐞𝐳 𝐦𝐞𝐧𝐞.", glasila je njegove poruka.
"𝐍𝐞𝐜𝐮 𝐨𝐭𝐢𝐜𝐢.", odgovorila sam.
"𝐉𝐚 𝐧𝐞𝐜𝐮 𝐫𝐚𝐳𝐠𝐨𝐯𝐚𝐫𝐚𝐭𝐢.", poslao je odmah.
"𝐕𝐢𝐝𝐞𝐜𝐞𝐦𝐨.", napišem i stavim telefon nazad u torbicu i pogledam ka prozoru na kom se on nalazio.
Samo je odmahnuo glavom i sklonio se, a ja slegnem ramenima i krenem da posmatram sve po dvorištu. Zadnje dvorište je veće od ovog, ali je i ovog isto tako prelepo. Lepotu je davala mala fontanica iz koje je lila voda poput vodopada u manje jezerce. Okolo je bila trava i neko malo cveće. Cvetići su bili u raznim bojama.
Odjednom osetim kap kiše na ruci, a onda još jednu. Super. Baš sad si našla da padaš. Svejedno, ostajem ovde, pa makar sva pokisla. Rekla sam da ostajem ovde, tako će i biti.
•
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮