•• 65.deo - "Moja tajna" ••
"Pa, da li se ovo zaista desilo!?", vikala je Eva i time me probudila.
"Šta se dešava, Eva? Zašto si budna?", upitam je, jer znam da uvek ustaje nakon mene.
"Zato što je dvanaest popodne!", kaže, a ja se odmah uspravim u sedeći položaj.
"Nemoguće!", izustim.
"Nemoguće je bilo i da ustanem pre tebe, pa se to desilo.", govorila je i mlatarala rukama.
"Hajde ustaj. Rekle smo da ćemo danas prošetati.", dodala je i izašla iz sobe.
Prodjem rukom preko lica i teško izdahnem. Dobro je da je vikend pa ne idem na posao. Inače bi zakasnila jako. Pomerim pokrivač sa sebe i konačno ustanem. Obavim ličnu higijenu i sidjem dole već spremna.
"Čak sam i doručak uspela da spremim. Zašto si spavala toliko?", upitala me je, dok sam sedela za stolom ispred svoje hrane. Vafli.
"Nisam mogla da zaspim sinoć.", odgovorim i uznem prvi zalogaj.
"Vafli su jako ukusni.", pohvalim njeno kuvanje, jer znam da to voli, a ona mi uputi topao pogled u znak zahvalnosti.
"Kako je bilo na večeri?", postavila mi je pitanje, a ja se setim svega od sinoć i na trenutak prestanem sa žvakanjem hrane.
"Bilo je okej. Bili su fini i lepo su me ugostili.", kažem izostavivši svaki deo gde se i Colton pominje.
Naš razgovor je razlog zašto nisam spavala. Cele noći sam se prisećala svakr rečenice. Moje i njegove. Posebno njegove. I prokleto je u pravu, bojim se.
"Usput, Ronan je pre nego što je otišao rekao da mu se javiš.", rekla je.
"To ću nakon naše šetnje.", kažem i nastavim sa jelom.
Kada smo završile sa jelom ostavile smo tanjire u mašinu za sudove i izašle iz kuće.
•
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮