-" Caio shvatas li koliko je ovo opasno"
Mirno sam rastavljao pistolj i ponovo sastavljao dok gledam snimke sa granicnih kamera koji se ponavljaju na ekranu.
-" njih 10 je uslo u drzavu. Ubio si nekom oca, nekom sina, dosli su po osvetu. Traze te"
Ceo tim je gledao u mene, dok bih rado izjurio sa sastanka jer me gusio mrak u sali, gusili su me pogledi... Damjan nije tu da kaze kako ce sve proci, a stalni pritisak me je unistavao.
-" Ubili su vojnike koji su prezivjeli napad."
Tiho mi saopste vjesti koje sam propustio jutros.
-" kako si tako miran, sta da radimo!?"
Sergej me drmne dok ja nekontrolisano udarim sakom o sto.
-"Sta da radimo Sergej, zavrsio si iste obuke kao ja!"
Prorezao sam glasno
-" Gledate u mene kao da sam uradio nesto pogresno tamo! Ubio sam ljude koji su otimali djecu po misiji koju ste vi sklopili. Daliste mi nesposebne vojnike koji su svoje guzove podkupili i pobjegli. Sto ti nisi isao sa mnom Sergio, mozda bi ti znao bolje?"
-" bio sam u Mareju"
-" jesi, bio si da nadgldas ne da pomognes nama na drugoj strani! I ti, i ti! Svi vi!"
Bijesan sam kao ris jer sjedim vec 2. sata
-" ti si glavni, sta da radimo? Trebam li da im se predam? Da im kazemo dje sam? Da napustim sve i odem do njih?"
-" Ne nisam tako mislio zastiticemo te, ti najbolje znas da nikad nisam pustio bilo koga da umre!"
-" Onda ne vidim razlog da jebeno zavirujete u moj privatni zivot!"
-"Ne mozemo rizikovati da obican civil sazna ko si ti"
-" ona je moja devojka, ne civil!"
-" dodjavola Caio, ne mozes imati obicnog civila za curu!"
Opet sam sjeo i disao samo da bih se umirio. Znam da je to pravilo postavljeno svakom, apsolutno svakom.
****
Danima bilo je mirno, nisam se puno kretao, trudio sam se pronaci ekstremiste. Jasno se pojavljivajuci tamo gde mogu da me uoce i gde bi me trazili. Cijela nedelja i nista kao da ih je zemlja zbrisala.
-" Falio si mi"
Rekla je isti tren kada udjem u njem atelje. Zagrlio sam je snazno zeljan samo da je tu. Ona je jedini mir koji trebam
-" Nisam mogao doci"
Pisao sam joj koliko sam mogao, ali poruke ne mogu da zamjene to da je ona na 20 minuta od mene i ja ne mogu da je zagrlim
-" Sta se desava? Telefon nije tu"
Pitala je tiho dok je ja povlacim na sebe i snazno ljubim
-" objasnici ti samo me pusti da uzivam"
Njezno otisnem poljubac na njeno rame povlaceci bratelu i traku od trikmajice.
Svukao sam sve sa nje, a ona sjedne preko mene i sjedne na mog prijatelja. Pomjerala se polako, ali mi je trebala jako te je uhvatim za kukove i odredim brzinu koja meni prija.
-" Caio, uspori"
Rekla je kroz bolan izdah, a taj glas u kom osjetim da je povredujem me je sledio te sam isti tren stao i sklonio je sa sebe.
-" izvini, molim te... izvini... otici cu"
Govorio sam ubrzano zeljan da pobjegnem, dok me ona povlaci za ruku i svom snagom povuce nazad.
-" Razgovaraj sa mnom, ne zelim da ides! Koji je problem?"
-" Povredio sam te zar ne?"
-" ne, ne! Hocu da znam sta nije u redu, sta te tako jako muci Caio?"
Sjela je kod mene u krilo te me njezno poljubi, a ja ne uspjem da uzvratim
-" Moramo da prekinemo... ne znam do kada, ne znam koliko dugo ali moramo da prekinemo"
-" Nasao si drugu iznenadno?"
Bol u njenom glasu mi ne dozvoli da lazem te odlucim sa ce znati istinu. Cijela drzava se akrivirala ali nemamo pomaka. I opet nisam spavao danima. I opet sam umoran i to me unistavalo koliko i to sto ne mogu da je zagrli.
-" molim te nemoj da mi te uzmu..."