•• 17.deo - "Moja tajna" ••
"Ne Coltone nećemo. Da li ti uopšte čuješ mene?", upitam ga. "Zašto si uopšte ovde?", dodam i ostavim pripremu hrane i pažnju prebacim na njega kako bih čula njegov odgovor.
"Čekam.", kažem, misleći na odgovor, a on se samo nasmejao.
"Zbog našeg poslednjeg razgovora sinoć.", kaže.
"Onaj gde di mi prekinuo poziv?", upitam, a on pomeri pogled.
"Ispraznila se baterija.", kaže, a ja podignem obrvu.
"Nisi uopšte uverljiv.", kažem, a on klimne glavom.
"Hajde barem da pričamo otvoreno o toj noći.", kaže i navali se opet nazad na radni sto.
"Zar ima šta da se priča? Otišla sam i to je to.", rekla sam i slegnula ramenima.
"Sve je bilo super do trenutka kada sam pitao da se vidimo opet. Tada si postala nervozna i samo si otišla.", kazao je i prepričao mi taj trenutak.
"Nisam osoba koja se vezuje za ljude. To što se desilo je bilo samo to. Nisam očekivala tvoje pitanje.", kažem, pokušavajući da prekinem sa ovime.
"Uz to, Ronan me je čekao dole i morala sam da požurim.", kažem, a on klikne glavom.
"Da. Ronan. Naravno da je bio tamo.", kaže, a ja prevrnem očima.
"Roban mi je rodjak idiote.", izustila sam, a na njegovom licu se pojavi olakšanje.
"Rodjak?", upita sa olakšanjem, a ja klimnem glavom.
"Sada te Ronan ne čeka napolju. Pa šta sada misliš o tome da se vidimo opet?", upita i u meni se pojavi opet ista nervoza.
•
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮