"Volim i ja tebe Hel", sapnem.
"Mozes ostati par dana kod mene dok se situacija kod tebe kuci ne smiri..pretpostavljam da ste se opet posvadjali", pazljivo kazem.
Klimne glavom i uzdahne.
"Mhm, razmislicu o tome. Je l mozes sutra ujutru da me odvezes do kuce da uzmem par stvari i da se presvucem za fakultet?", umiljato me pogleda.
"Naravno, a posle predavanja te vodim na jedno mesto"
"Stvarno? Gde?", uzbudi se
"Iznenadjenje", namignem joj ne zeleci da otkrivam nista vise.
"Mrzim iznenadjenja"
Ispuci donju usnu i naduri se. Nasmejem se i ostavim poljubac na njenim usnama. Bacim pogled na sat koji se nalazio na nocnom stocicu.
"Srce prekasno je, a sutra treba da ustanemo rano", promrmljam.
"Lepo spavaj", izgovara dok upetljava svoja hladna stopala medju moje noge kako bih ih zagrejao. Privucem je u zagrljaj u kom se ona sklupca i pocnem joj ceskati ledja sve dok oboje ne zaspimo.
Ujutru smo prespavali alarm i malo kasnije ustali. U zurbi smo se na brzinu spremili, a zatim sam je odbacio do njene kuce. Stajao sam u dvoristu naslonjen na auto i cekao je da uzme sve potrebne stvari. Zacujem skripnju ulaznih vrata i ugledam njenog oca kako izlazi napolje. Zastane kada me vidi.
"A znaci kod tebe je bila sinoc. Trebalo je da znam", promrmlja dok mi se priblizava.
Taj covek me nikada nije voleo. Nikada me nije prihvatio kao njenog decka. I sve to zbog materijalnog stanja mojih roditelja. Jedno vreme je tata dobio otkaz na poslu i nismo imali mnogo, snalazili smo se. Kasnije je pronasao posao, bolji sa vecom platom i sve je krenulo na bolje. Ali naravno da nisam zeleo da on to zna. Covek koji gleda ljude kroz novac nije covek.
Klimnem glavom.
"Helena ce ostati kod mene par dana", hladno kazem.
Ironicno se nasmeje.
"Ona ce se vratiti kuci veceras gde joj je i mesto", drsko odgovori.
Vec sam video bes u njegovim ocima.
"Da ste se ponasali prema njoj kako treba, ona sada ne bi bila u ovoj situaciji. Sami ste krivi za to. Kritikujete je non stop i odgurujete od sebe. Kakav ste vi to roditelj zaboga?", iznervirano kazem.
"Kritikujem je za njeno dobro. Bice mi zahvalna kasnije"
Nasmejem se.
"Zahvalna, za sta? Ona ne zeli da bude kao vi, a vi je uporno gurate ka tome. Ona nije vasa marioneta kojom cete se ponositi u drustvu i koja ce doprineti vasem "ugledu" shvatite to vise", izgovorim mirno i zatim mu se priblizim.
"I da, jos nesto. Budem li jos jednom video da ste je Vi ili vasa supruga udarili ili povredili licno cu vam poslati policiju na vrata."
Primetim kako mu se rasire zenice.
"Policija mi ne moze nista", promrmlja grubo.
Slegnem ramenima.
"Hm, mozda. Ali dok vi njima objasnite situaciju vase ime ce vec biti u novinama i uprljacete taj vas cuveni ugled koji toliko gradite. A kako vi imate ugled u vasem svetu tako ja imam u mom, pa Vas pitam gospodine sta mislite, kome ce vise verovati? Meni i Heleni ili vama?", nasmejem se i primetim koliko sam ga izbacio iz takta.
Pre nego sto uspe da bilo sta kaze Helena izadje iz kuce sa stvarima. Dodje do nas i zbunjeno pogleda.
"Idemo li?", tiho promrmlja i krene ka kolima.
"Mhm. Prijatan dan Vam zelim", izgovorim njenom ocu te ubacim njene stvari u kola. Vezem pojas i polako krenemo.
"O cemu ste pricali dok ja nisam bila tu?", zainteresovano upita.
"Nista bitno, rekao sam mu da ces biti kod mene par dana", kazem deo istine.
"Delovao je pomalo pogubljeno", promrmlja zbunjeno.
"Mozda ima nekih problema na poslu", slegnem ramenima dok vozim ka njenom fakultetu.
"Kada da dodjem po tebe?", upitam kada stignemo.
"Bicu gotova oko pola 5", promrmlja dok me grli i pozdravlja se sa mnom.
"Vidimo se srce", poljubim je par puta a zatim pustim da udje unutra.