Posle holivudske dobrotvorne večere, Elajza je provela puna dva dana između četiri zida. Novosti o njenoj prošlosti nisu se emitovale samo na lokalnim televizijskim stanicama, već su osvanule u svim novinama i prikazivale se širom Amerike. Telefon joj je danonoćno zvonio i novinari su joj nudili ekskluzivne intervjue, ali ona ih je sve odbila.
Postala je svesna veličine i važnosti onog što je učinila tek u utorak pošto joj je Džej doneo pun naramak pošte. „Ovo je sve za tebe", rekao joj je i istresao hrpu pisama na kuhinjski element.
„Za mene?", upitala ga je i začuđeno pogledala u onu gomilu.
Džejeve usne razvukle su se u harizmatičan osmeh. „Javnost je očigledno ganuta tvojom tragičnom pričom. Ovo je samo deo pošte pristigle na adresu naše lokalne kancelarije. Čujem da je u centrale u Sakramentu i San Francisku stiglo dvostruko više."
Elajza je nasumično izvukla jednu kovertu iz hrpe i otvorila je. Unutra je bilo rukom napisano pismo žene koja je živela u pustinjskoj oblasti Lankaster. U pismu je pozdravila Elajzinu hrabrost i upitala je postoji li šansa da ona stupi u kontakt s njenim sinom koji je pre više godina ušao u program zaštite svedoka. To što i dalje ne zna da li joj je dete živo ili mrtvo svakodnevno ju je ubijalo i veoma bi cenila ukoliko bi joj Elajza pomogla na bilo koji način.
„Šta piše u tom pismu?", upitao ju je Karter, koji je upravo ušao u kuhinju i zavirio u papir preko njenog ramena. „Opa, postala si popularna."
„Aha."
Otvorila je drugo pismo. Ono je bilo od čoveka koji je izgubio ženu u nekoj uličnoj pucnjavi. Napisao je kako bi bilo divno kad bi bilo više hrabrih ljudi koji se neće plašiti da prijave zločin, jer bi tada bilo mnogo manje zločinaca na ulicama. Naveo je i to da ubice njegove supruge nikada nisu uhvaćene.
„Bio sam slobodan da otvorim imejlove s tvojim imenom. Karterov inboks se napunio preko noći", saopštio joj je Džej.
Karter je slegnuo ramenima. „Ostavi ih. Ili im odgovori. Šta ćeš uraditi s njima?"
Elajza nije znala.
„Dok se vas dvoje premišljate, imam još jednu novost", rekao je Džej i sam sebi nasuo šolju kafe. Očigledno je mnogo vremena provodio u Karterovom domu, budući da je znao gde šta stoji. „Tvoj rejting se trostruko povećao preko vikenda. I to ne samo zbog ženidbe s Elajzom već i zbog njenog priznanja. Očigledno je zadobila velike simpatije javnosti. Vas dvoje ćete biti snažan politički par."
„Snažan politički par? Nisam se nadala takvoj tituli", rekla je Elajza.
Karter ju je potapšao po leđima. „Ako mislim da budem ikakav političar, moram da zasučem rukave i počnem da radim."
Medeni mesec je očigledno završen. „Kakva si ti lenština", zadirkivala ga je Elajza.
„Hoćeš li ti ovde biti dobro?"
Zakolutala je očima. „Dobro sam. Imam telohranitelje i Zoda. Mislila sam da odem do Alijanse, ali odložiću to za nekoliko dana. Čitaću ova pisma."
„Zašto da ideš do Alijanse? Zar to ne radi Gven?"
„Gven mora još mnogo toga da nauči."
„Šta?"
Pogledao je u Džeja i rekao: „Oprosti, možeš li nas nakratko ostaviti nasamo?"
Shvativši poruku, Džej je uzeo svoju šolju i izašao iz kuhinje.
„Šta te muči, Holivude?"
„Alijansa. Sem će razumeti ako se neko vreme ne budeš time bavila."
„Ne razumem."
„O'ladi malo. Drži se po strani neko vreme."
„Držim se po strani već pune dve nedelje." Šta je on umislio? Da je pretvori u domaćicu? To se, bogami, neće dogoditi.
Prošao je rukom kroz svoju pepeljastoplavu kosu i zastao na trenutak kako bi pronašao prave reči. ,,U opasnosti si svaki put kad izađeš iz ove kuće. Mi ne znamo šta će Sančez uraditi."
„Šta onda treba da radim? Da čamim između četiri zida?"
„Ne budi smešna."
„Ti si smešan. Da sam znala da ću zbog svoje iskrenosti morati da se izolujem od sveta, nikad se ne bih upustila u sve ovo", rekla je povišenim tonom, osećajući kako je polako obuzima gnev. „Neću da se krijem, Kartere."
„Ne kažem da treba da se kriješ, već samo da budeš oprezna."
„Nisi to rekao. Rekao si da se držim po strani i sedim kod kuće. To nije isto što i 'biti oprezan'."
Ustala je i počela da korača tamo-amo po kuhinji.
„Nisam rekao da treba da sediš kod kuće."
„Ali mislio si tako."
Karter je stao iza nje i uhvatio je za ramena. Ona se otrgla i pomerila se izvan njegovoj domašaja. „Elajza, pametna si osoba. Siguran sam da znaš na šta sam mislio."
Okrenula se i sevnula očima prema njemu, podbočivši se rukama. „Znam ja dobro na šta si mislio, ali se ne slažem s tim. Hoću da živim svoj život, a ne da se ponašam kao uplašeni zec. Snishodljivost ne spada u moje jače osobine."
„Zaboga, Elajza! Ne mogu dozvoliti da ti se nešto desi!", planuo je Karter.
Zapanjio ju je njegov izliv besa. Ono što je izgovorio bilo je obojeno strahom. Panika u njegovim očima nije joj bila strana, ali ipak joj je bilo nejasno da li joj je drago što je njemu stalo do nje ili je plaši to što je on toliko uplašen.
Prišao joj je sasvim blizu i obuhvatio njeno lice dlanovima. „Neću dozvoliti da ti se nešto desi", rekao joj je, ali sada skoro šapatom.
„U redu. Ostaću ovde, ali ne duže od nedelju dana. Zamoliću Gven da dolazi ovamo, ali ne želim da se osećam kao talac, Kartere."
„Znam. Smislićemo već nešto", rekao je i zapečatio svoje reči nežnim poljupcem.
***
Pokazalo se da joj sedenje u Karterovoj kući uopšte nije bilo naporno. Gven je provodila skoro isto vremena u Elajzinom novom domu koliko i u Tarzani. Osim toga, stalno se zabavljala čitanjem novih pisama koja su svakodnevno pristizala iz svih krajeva zemlje. Da nije bilo tih pisama, nikad ne bi saznala koliko je mnogo onih koji su svedočili protiv nekog i kojima se posle toga izgubio svaki trag. Srce joj se cepalo jer većina tih ljudi nije znala da li su njihovi najdraži živi i zdravi ili su ih zločinci pronašli i lišili života. Svaka priča ju je duboko dirnula i podstakla da im odgovori.
,,U ovom sistemu postoji ozbiljna greška", rekla je Elajza Gven jednog popodneva. „Moji roditelji nisu imali nikog. Baka i deda su mi umrli dok sam bila beba. Ali ovi ljudi su ostavili majke, očeve, tetke, ujake, braću i sestre. Mogu da zamislim kako se osećaju ne znajući jesu li njihovi najmiliji živi."
„Mora da postoji način da se nekako pomogne tim porodicama."
„Ako i postoji, meni je nepoznat." Elajza je složila sva pisma po kategorijama - u jednoj su bili roditelji koji tragaju za decom za koju su znali da se nalaze u programu zaštite svedoka, u drugoj su bile osobe koje nisu znale zašto i gde su nestali njihovi prijatelji. Postojala je čak i kategorija takvih pisama koja su joj poslali članovi porodice kriminalaca obaveštavajući je da taj i taj svedok ne mora više da se krije jer je izvršitelj zločina umro.
„Može li nekako da pomogne onaj tvoj policajac?"
„Misliš na Dina?"
„Da."
„Ne znam. On je godinama zadužen za moju bezbednost, ali ne sećam se da je ikad spominjao da policija brine i za porodice svedoka zločina."
„Neće škoditi da ga pitaš. Možda ti može pomoći."
Elajza se zamislila. „U čemu? Stvarno ne znam šta da radim sa svim ovim pismima. Od njih bi mogao da se napravi odličan roman, ali ne vidim kako bih ja mogla da pomognem tim nesrećnicima."
„Oh, uverena sam da ćeš smisliti nešto pametno. To radi većina nas bogatih koji ne moramo da radimo za platu", rekla je Gven i sklonila uvojak kose iza uha, široko joj se osmehnuvši.
„Ne spadam u tu kategoriju. Ja moram da zaradim za život."
Gven se nasmejala i prekrila rukom usta. „Izvini."
„Šta je toliko smešno?"
„Draga moja, ti spadaš u tu kategoriju. Udata si za ubedljivo najmoćnijeg čoveka u okrugu, pardon, državi, i zaista ne moraš više da zamaraš mozak novcem i poslom."
Elajza nije htela da prizna da je Gven u pravu. „Dobro znaš zašto sam se udala za Kartera i isto tako dobro znaš da ovo neće večno trajati."
„Mislim da preteruješ."
„Ne preterujem. Samo znam da moram sama da se pobrinem za svoju egzistenciju. Uostalom, mene i Kartera ne vezuje ljubav i ne postoje nikakve garancije da će naš brak opstati. Svesna sam toga."
„Budalaština. Karteru je veoma stalo do tebe i nemaš nikakvog razloga za brigu."
„Budalaština? Stvarno si upotrebila tu reč?"
Gven je zakolutala očima. „Možeš ismevati moje izražavanje, ali veoma dobro znaš da govorim istinu."
Ne, Elajza to nije znala. Trenutno se jeste osećala sigurno s Karterom, ali budućnost s njim joj se činila veoma neizvesnom.
***
„Čemu sva ova tajnovitost?" Karter je sedeo preko puta Blejka s jednom nogom prebačenom preko kolena.
Blejk mu je pokazao prstom da sačeka, zatim je podigao slušalicu.„Molim vas, nemojte mi prosleđivati pozive u narednih sat vremena." Spustio je slušalicu i pogledao u Kartera. „Zato što mislim da je ova kancelarija jedino mesto gde nas niko ne prisluškuje."
„U redu." Blejk je očigledno hteo nešto da mu saopšti u četiri oka.
„Posetio sam Seminog oca... nedelju dana pre dobrotvorne večere."
Karter je zaustavio dah. Mada on i Blejk dosad nisu razgovarali o Harisu Eliotu, Karter je veoma dobro znao ko je taj čovek i zbog čega leži u zatvoru. Znao je i to da deli ćeliju sa Sančezom. Mada nikad ne bi tražio od Blejka da poseti tog čoveka u njegovo ime, očigledno nije ni morao.
„Da li Sem zna za to?"
Blejk je odsečno klimnuo glavom. „Rekao sam joj odmah po povratku iz zatvora."
„Kako je ona to primila?"
„Podržava me. Nema toga što ona ne bi učinila za Elajzu."
„Čak i to da se viđa s ocem koji joj je uništio život?"
Blejk se zavalio u fotelju i prepleo prste. „Čudno je kako brzo opraštamo grehe drugima kad nama dobro krene u životu. Posebno kad se taj neko iskreno kaje za bol koji je naneo svojim ćerkama."
„Pretpostavljam da si hteo da mi ispričaš nešto drugo, je li?"
„U pravu si. Hteo sam da ti kažem kako sam zamolio gospodina Eliota da uništi sve novinske članke i fotografije koje bi Sančeza mogle dovesti do Elajze."
Bilo bi divno kad bi to bilo dovoljno da otkloni opasnost, pomislio je Karter. „Hvala ti."
„Naravno, to ne mora ništa da znači", dodao je Blejk i time potvrdio Karterove misli.
„Ne mora, ali može."
Sedeli su u tišini nekoliko trenutaka, svaki sa svojom brigom u glavi.
„Šta još mogu da učinim, Kartere?"
„Moj otac proverava podatke o Sančezu. Pokušava da utvrdi da li on i dalje rukovodi poslovima iz ćelije i da li ima nekakav uticaj na spoljašnja dešavanja. Din kaže da je posle hapšenja Sančez još neko vreme bio aktivan, ali da u poslednjih nekoliko godina nemaju dokaze da je bio umešan i u jedan zločin koji su istraživali. Pretpostavljam da po tom pitanju nema ničeg novog, jer da ima, Din bi nam to sigurno rekao. Pa ipak, to što novosti nema ne mora značiti da je sve u redu."
„Kao otac dvogodišnjaka, veoma dobro znam da to je tačno."
Karter se nasmejao Blejkovoj šali i osetio kako lagano nestaje napetost iz njegovih ramena.
„Zar nisi rekao da je Sančez imao neke kontakte u Meksiku?"
„Jesam."
„Mogao bih zadužiti nekog da malo pronjuška po tome i proveri ima li tu nečeg zanimljivog."
Blejkovi brodovi plovili su po celom svetu, što je značilo da ima veze i vezice u skoro svakoj luci. Naravno, i Karter je imao veze, ali potezanje tih veza tokom izborne kampanje bilo bi ravno političkom samoubistvu.
„Neće škoditi koja informacija više", rekao je Karter.
„Smatraj to učinjenim. Kako ste inače? Samanta mi kaže da Elajzi svakodnevno stiže gomila pisama od ljudi koji traže pomoć od nje."
„Svakodnevno? Pre bih rekao da stižu iz sata u sat. Elajza se cela predala pronalaženju nestalih članova porodica i popravljanju grešaka u sistemu zaštite svedoka."
„Ako neko to može da uradi, onda je to Elajza. Provela je godine u tom programu."
Karter se složio s njim. „Ta pisma joj odvlače misli od činjenice da je izolovana od sveta."
„Ne razumem."
„Zamolio sam je da neko vreme ne izlazi iz kuće, zato što smatram da je jedino tamo sasvim bezbedna."
Blejk je protrljao bradu i namrštio se. ,,I ona se složila s tim? To mi ne liči na Elajzu."
„Naravno da ne liči. Jedva sam je ubedio. Ali nadam se da ćemo uskoro saznati više o Sančezu i uspeti da otklonimo sve njegove pretnje usmerene ka njoj."
„Da je to moguće, zar ne misliš da bi policija već to učinila i tako izbegla da drži Elajzu pod zaštitom?"
Karter je ponovo osetio napetost u donjoj vilici i ramenima. „Moram da verujem kako mogu uraditi nešto po tom pitanju, Blejk. U suprotnom, ispašće da sam time što sam je privoleo da izađe pred javnost više ugrozio njenu bezbednost nego što sam je zaštitio."
Mišići Blejkovog lica su se opustili i usne su mu se razvukle u mlak osmeh. Primetivši tu usiljenost, Karter je naglo ustao, budući da mu nije bilo potrebno Blejkovo sažaljenje. „Moram da idem. Potreban sam na drugom kraju grada."
Blejk ga je ispratio do vrata. „Čućemo se."
Pošto je ušao u auto, Karter je snažno udario dlanovima u volan. Dođavola, šta sada da radi?
***
Pošto je duboko udahnuo dim cigarete, Din je osetio momentalno olakšanje. Otkako su odnedavno zabranili pušenje u stanici, prisiljen je da puši u dvorištu, i to na tačno određenom mestu na parkiralištu. Čak se i policijska stanica, koja je oduvek bila utočište pušačima, zarazila epidemijom nepušača. Nemoj da pušiš u blizini vrata! Nemoj da dimiš u kolima! Nemoj ovde, nemoj onde! Zašto već jednom ne ostaviš duvan? Kao da nije bilo dovoljno što su na svaku paklicu napisali upozorenje i nalepili one jezive slike, sad je morao još i da trpi pridike nepušača. Povukao je još jedan dim i ispustio ga kroz nos i usta.
Mogu svi da ga poljube u dupe. Svi njegovi pokušaji da ostavi duvan bili su neuspešni i ona žvaka ima ukus govna.
„Znao sam da ću te ovde naći."
Džim mu je prišao odlučnim koracima. U ruci je držao svežanj nekakvih papira. Bacio je pogled na cigaretu između Dinovih prstiju, ali nije ništa prokomentarisao.
„Pravim pauzu."
Džim se naslonio leđima na auto naspram Dina. „Ionako je bolje da ovde popričamo", izgovorio je zabrinutim tonom.
„Šta se desilo?"
Lupnuo je prstom po papirima i pružio ih Dinu.
Ovaj je dovršio cigaretu i bacio opušak među mnogobrojne koje su ostali policajci bacili pre njega. Uzeo je svežanj i pogledao u lošu fotografiju na vrhu prve stranice.
„Karterov prijatelj posetio je svog tasta u zatvoru."
„Znamo li o čemu su razgovarali?"
„Mogu samo da pretpostavim."
Din je prelistao još nekoliko papira na kojima su bile fotografije sa zatvorske kamere. Sudeći po njima, Blejk je u toj poseti bio sam.
„Ima li nekih vesti iznutra?"
Džim je odmahnuo glavom. „Mrtvo more."
Din je mrzeo taj izraz. Kad god nisu stizale vesti iz zatvora, iz toga ništa dobro nije proizašlo.
„Jesi li se čuo s Elajzom?"
„Samo u vezi s uništenim cipelama."
Džim se nasmejao i prekrstio ruke preko grudi. „Da li je moguće da Sančeza više nije briga? Možda je prosto odustao."
Kriminalci nikad ne odustaju. I ne zaboravljaju. „Sećaš li se slike Elajzine majke?" Din nije morao posebno da objašnjava na koju je fotografiju mislio. Džim se momentalno uozbiljio.
Sunce koje je uvek jarko sijalo u Južnoj Kaliforniji sada se sakrilo iza oblaka i Din se stresao od hladnoće. „Moramo biti stalno na oprezu. Vreme je na Sančezovoj strani. Njemu se nikud ne žuri. Mislim da se Elajza još dugo neće izgubiti sa njegovog radara."
Pritisak koji je Din osećao zbog Elajzinog slučaja očigledno će ga još dugo držati zavisnim od cigareta. Pomislio je na svoju ćerku i na njenu neverovatnu sličnost sa Elajzom.
***
„Hvala što radite ovde", rekla je Samanta i sklupčala se na kauču. Elajza, Gven i Karen takođe su se raskomotile u dnevnoj sobi. „Edi neće više da spava preko dana, pa sam premorena."
Pre nego što se pridružila prijateljicama, Elajza je zavirila u Edijevu sobu. Detence je danas baš lepo spavalo. Nije mogla da se otme utisku da Samanta koristi Edija kao izgovor da bi je sprečila da odlazi u Tarzanu.
Gven je dodala šećer u čaj i zveckala kašičicom mešajući ga. „Edi je sladak kao bombona."
„Hvala."
„Šta ima novo kod kuće?", upitala je Elajza Gven.
„U početku je bilo naporno. Telefon je non-stop zvonio. Ništa ozbiljno. Sad se malo smirilo."
Samanta i Elajza su joj precizno napisale sve šta treba da kaže ljudima koji zovu. Elajza se dobro sećala kako je njoj bilo teško neposredno posle Seminog i Blejkovog venčanja. Mediji su se debelo trudili da pronađu nešto loše o Alijansi.
Ali nisu uspeli.
„Jesmo li izgubile neke klijente?"
„Kendis je tražila da stavimo njen portfolio na čekanje. Upoznala je nekog na letovanju i, kako kaže, stvari se dobro odvijaju."
„Drago mi je zbog nje", rekla je Samanta.
„To je sve?" Elajza je uzela keks sa tanjirića i prelomila ga.
„Da."
Karen se nakašljala. „Možda bi trebalo i Sedžvika da precrtaš sa spiska klijenata."
„Je li?"
„On i moja tetka se viđaju jednom nedeljno, mada nijedno još to ne naziva zabavljanjem."
Elajzine usne spontano su se razvukle u osmeh. „Divno."
„Jeste. Moja tetka se nikad nije šminkala, ali odnedavno koristi i rumenilo i karmin, i to svaki put kad nam Sedžvik dolazi u posetu. Meni je to baš slatko."
„Da li još ideš s njim kao pratnja?"
Karen je klimnula glavom. „Ponekad on pokupi mene, ponekad ja dođem po njega. Osećam se užasno svaki put kad se susretnem s namrgođenim pogledima njegovih unuka. Njegova deca čine to malo manje upadljivo, ali znam da su jednako nezadovoljna."
„Znači, oni i dalje misle da se vas dvoje zabavljate?", upitala ju je Elajza i ubacila keks u usta. Baš bih volela da sam mogla da vidim izraze lica Sedžvikove dece i unuka, pomislila je.
„Da. Stenli se očigledno sjajno zabavlja zamajavanjem svojih potomaka .A moja tetka ga podučava šta da im kaže kako bi im se podvukao pod kožu", rekla je Karen, ne skrivajući da se i ona sama zabavlja ovom predstavom.
„Šta misliš, koliko dugo će ta lakrdija trajati?"
Karen je slegnula ramenima. „Još malo. Rekla sam tetki i Stenliju da će dalje morati bez mene. Pretpostavljam da će Stenli uskoro obelodaniti deci i unucima šta se zapravo dešava. Samo, ne bih im bila u koži. Ako su mislili da je najveća nevolja to da im mlada žena uđe u porodicu, grdno su se prevarili. Nisu još upoznali moju tetku Edi."
„Želim da dobijem pozivnicu za venčanje", rekla je Elajza.
„Malo je prerano za to, ali ne brini, dobićeš je."
Posle nekoliko minuta ćaskanja o venčanju i devojačkoj večeri za Edi, Karen je promenila temu razgovora.
„Pretpostavljam da me niste pozvale samo radi toga da čujete vesti o mojoj tetki i Stenliju."
Elajza je pogledala u Samantu, pa u Gven. „Sem i ja smo nešto razgovarale. Budući da se trenutno nalazim na prekretnici, složile smo se da treba da se povučem iz vođenja Alijanse."
Gven je uzdahnula. „Sigurna si u to?"
„Elajzina situacija nije ista kao što je bila moja posle udaje za Blejka", rekla je Sem. „Od bogatih biznismena se očekuje da urade sve što je potrebno da pronađu pravu nevestu. Ali Karterov i Elajzin život su odnedavno pod lupom javnosti i mediji će upotrebiti protiv njih svaku činjenicu koju iskopaju. Taj će pritisak verovatno prestati tek posle izbora, naročito ako Karter ne pobedi."
Elajza je prekinula Samantu. „Ali ako Karter ipak pobedi, a tabloidi otkriju da i dalje vodim agenciju za pronalaženje udavača, to neće izaći na dobro. Pogotovo što se u svim izbornim kampanjama neprestano polemiše o instituciji braka i njenoj neprikosnovenosti."
„Slažem se", rekla je Karen. „Ali i dalje ne shvatam zašto sam ja ovde."
„Potrebna nam je pomoć", osmehnula joj je Elajza. „Gven se odlično snalazi u poslu, Samanta uskače kad može. Međutim, uz sve njene obaveze oko Edija i česta putovanja u Evropu, teško da će moći ubuduće da se angažuje onoliko koliko je potrebno. Zato smo mislile da te pitamo da li si zainteresovana za taj posao."
Karen je zavrtela svoju ogrlicu. „Već imam posao."
„Ali ovaj posao je fleksibilan. Imaćeš dovoljno vremena da pomažeš dečici." Karen je volontirala u Dečjem klubu i pomagala deci ometenoj u razvoju. „Budući da znaš čime se bavimo, razumećeš potrebe mušterija i, osim toga, imamo poverenje u tebe. Plata neće biti zanemarljiva."
Samanta je napravila pauzu, a Elajza je sačekala da čuje Karenin komentar.
„Slušam. Zainteresovana sam."
Elajza se opustila u fotelji i pustila Samantu da joj objasni sve aspekte posla. Kad je završila, Karen je klimnula glavom, vešto prikrivajući oduševljenje.
„Pa, šta kažeš na sve ovo?"
Karen je uzdahnula i nije okolišala. „Kažem da ću dati otkaz u staračkom domu."
Gven je radosno zapljeskala. „Divno. Videćeš, dopašće ti se rad u Alijansi."
Elajzi je bilo žao što je morala da izađe iz posla. I dalje će im pomagati kad bude zatrebalo, ali papirološki neće imati nikakve veze sa Alijansom.
Narednih sat vremena provele su informišući Karen o nekoliko aktuelnih klijenata kojima još nisu pronašle savršene partnere. Naravno, budući da je i ona bila jedna od njih, Karen je insistirala na tome da ima prednost u odnosu na druge kandidatkinje kad se bude pojavio pravi mladoženja.