Karter je pojeo svoj file i zalio ga čašom vode. Elajza je sedela do njega i šarmirala njihove domaćine. Maks i Sali sedeli su za obližnjim stolom, Blejk i Samanta za stolom do njihovog. Preko tri stotine gostiju upravo je završilo svoju večeru koja ih je koštala od pet do petnaest hiljada po tanjiru. Tako nešto može se doživeti samo u Holivudu. Svi ti ljudi će taj trošak odbiti od poreza, dok će neki čak uspeti i da profitiraju, budući da je prisustvo na ovakvim večerama obezbeđivalo glasove na izborima i plaćalo reklame. Sve to su domaćini predvideli i znali. Međutim, ono što nisu znali bilo je to da će Karter i Elajza iskoristiti ovu priliku da demonstriraju efikasnost ljudi koji su brinuli za Elajzinu bezbednost.
Džej se provukao između stolova i prišao Karteru. „Jeste li spremni?", šapnuo mu je na uho.
Karter je pogledao u Elajzu, na šta je ona samo klimnula glavom i odložila svoju salvetu na sto.
Tom i Merilin su ih poveli do govornice na maloj bini. Iza njih su išli Maks i Sali, a za njima Samanta i Blejk.
Karter je klimnuo glavom Nilu, koji je nešto rekao u mikrofončić zakačen na njegove slušalice. U tom trenutku, Din i Džejms su ustali od svojih stolova na suprotnim krajevima prostorije.
Salom se razlegao žagor kada su Tom i Merilin stali na binu da najave svoje počasne goste.
Večeri je prisustvovalo nekoliko novinara i dve televizijske ekipe. Mada nisu snimali uživo, to nije značilo da Karterov govor neće biti emitovan. Bilo je trenutaka kada je Karteru bio potreban Džej da mu pomogne oko govora, ali ovo nije jedan od njih.
„Zahvaljujem svima što ste se odazvali našem pozivu", započeo je Tom. „Vaši velikodušni prilozi kampanji gospodina Bilingsa mnogo će mu pomoći da pobedi na ovim izborima."
Dvoranom se prolomio snažan aplauz. Osetivši da Elajza pokušava da izvuče ruku iz njegove kako bi mu i ona aplaudirala, Karter ju je zadržao u svojoj, prineo je usnama i nežno je poljubio. Sevnuo je bar jedan blic koji je ovekovečio njegov gest. To što je Elajza prelazila palcem preko njegove nadlanice bio je jedini vidljivi znak njene nervoze. Dobro podnosi pritisak, zaključio je. Samo mu nije bilo drago što je morala da bude toliko snažna.
Tom je nastavio još malo da se šali na račun skupocenog menija i time izazvao smeh nekoliko prisutnih, zatim je predao mikrofon Karteru. Gosti su ostali na svojim mestima, željno iščekujući da čuju šta će Karter reći.
„Pre svega, želim da zahvalim Tomu i Merilin na ovoj predivnoj večeri."
Publika je ponovo aplaudirala.
„Mada sam imao veoma gust raspored u proteklih nekoliko nedelja, uvek mi je drago kada na neki događaj mogu da stignem automobilom, a ne avionom."
„Dug je put iz Sakramenta!", doviknuo je neko.
Karter se nasmejao i klimnuo glavom. „Jeste. Ali da bih napravio neke pozitivne promene u ovoj državi, nije mi teško da doputujem gde god da je potrebno. Mnogo naših radnih mesta - vaših radnih mesta - premešteno je u druge države. Krajnje je vreme da pobedimo birokratiju i vratimo ih ovamo."
Zastao je da sačeka kraj aplauza.
„Nije poenta zarađivati za hleb u drugim državama. Južna Kalifornija treba da obezbedi dovoljno posla za sve. Zamislite kada biste svi vi, elita Kalifornije, otišli iz Holivuda: ova država mogla bi da se pozdravi sa zaradom od turizma. Naši nacionalni parkovi spadaju među najlepše u svetu, a mi ih ipak zatvaramo zbog nedostatka novca za njihovo održavanje. A novca nema zato što se državni prihodi troše na filmove i serije koji se snimaju negde drugde."
U sali se čuo žagor podrške.
„Dobro razumem naše probleme i, ako postanem guverner ove države, učiniću sve što budem mogao da vratim naša radna mesta ovde, gde im je mesto."
Usledio je nov aplauz.
„To neće biti jedina promena. I sam ću se potruditi da Kalifornija postane dom mojoj porodici." Pogledao je preko ramena ka Elajzi, koja je zbog toga pocrvenela do ušiju. ,,U slučaju da niste znali, prošlog vikenda sam potpisao jedan izuzetno važan dokument." Dok se publika smejala i aplaudirala, ispružio je ruku ka Elajzi. „Predstavljam vam svoju ljupku suprugu Elajzu Bilings."
Elajza se okrenula ka svetlima i mahnula.
„Mislim da će ona biti najlepša prva dama Kalifornije, zar ne?"
Zastao je na trenutak da sasluša pitanja novinara. Sad je vreme za pravi šou.
„Vaš suparnik je izjavio da vaša supruga nema legalne papire."
Nekoliko njih je bilo zabezeknuto ovim pitanjem, dok su drugi ućutkivali novinara.
,,U redu je", obratio im se Karter. „Elajza i ja smo znali da će neko postaviti pitanje o njenoj prošlosti."
„Prema mojim istraživanjima, Elajza Hejvens nije rođena u ovoj zemlji."
Karter je podigao ruku kako bi umirio publiku. „Moj otac je radio u policiji preko trideset godina. Njegov moto je oduvek bio: ne veruj onome što čuješ i polovini onog što vidiš. Vaše istraživanje, kao i ono koje je sproveo moj rival, nije proizvelo tačan zaključak o poreklu i prošlosti moje supruge. Kad na svojim političkim forumima spomenete imigraciju, ljudi odmah donose pogrešne zaključke i upiru prstom", rekao je i pogledao ka publici.
„Međutim, nije samo ilegalna imigracija razlog zbog kog se ljudi kriju i žive pod lažnim imenom. Da nije toliko tragična i bolna, Elajzina priča mogla bi postati svetski filmski hit."
U sali je zavladao tajac.
„Sve do pre mesec dana, Elajza se skrivala od javnosti zato što je veći deo svog života provela pod okriljem programa za zaštitu svedoka."
Sve oči prisutnih okrenule su se ka Elajzi. Sevnuli su mnogobrojni blicevi i Karter joj je snažnije stegnuo ruku.
„Da li je to istina, gospođo Bilings?"
„Od koga se krijete?"
„Hoćete li nam sada otkriti svoj pravi identitet?"
Pitanja su pljuštala sa svih strana.
Zamaglilo joj se pred očima. Elajza je počela ubrzano da diše i dlanovi su joj se oznojili. Znajući da su sve oči uprte u nju, morala je da potraži podršku publike. Karter ju je povukao do sebe i okrenuo mikrofon prema njoj.
„Moj otac je bio ponosan i vredan Amerikanac. On i moja majka su gajili porodične vrednosti koje svi mi želimo da usadimo svojoj deci. Pošto je bio svedok užasnog zločina, moj otac je učinio ono što je smatrao ispravnim. Prijavio je zločin policiji, znajući da ne bi mogao da živi s tom jezivom istinom."
Pomislila je na svog oca, na njegov smešak i zvonki smeh. „Odveli su nas na tajnu lokaciju i promenili nam imena. Nažalost, to mesto ipak nije bilo dovoljno daleko i tajno."
Srce joj se steglo od tuge i jedva je uspela da izgovori narednu rečenicu.„Moji roditelji su svoje poštenje i odanost ovoj državi platili sopstvenim životima."
Potražila je pogledom Dina i zaustavila ga na njemu. „Mene su preselili na novo mesto, promenili mi identitet i od detinjstva živim pod zaštitom policije."
„Da li vam i dalje preti opasnost, gospođo Bilings?"
Elajza je klimnula glavom. „Da. Ali nisam više mogla da se skrivam. Karter je ušao u moj život i ljudi koje volim nisu mi dozvolili da ponovo odem."
„To znači da neko i dalje želi da vas ubije?"
Slegnula je ramenima. „Ne postoji razlog da verujem da čovek koji je odgovoran za ranu smrt mojih roditelja ne želi da mi se osveti."
„Ko je on?"
Elajza je odmahnula glavom, na šta je Karter pristupio mikrofonu.
„To vam ne smemo reći."
„Zašto ga štitite?"
„Ne štitimo ga. Ali i taj čovek ima porodicu i decu", pobunila se Elajza.„Zašto da oni budu kažnjeni kao što sam ja bila? Verujte mi, najradije bih zaboravila svoju tužnu prošlost i nastavila da živim bez ove armije telohranitelja", rekla je i pokazala rukom ka dvorani.
Skoro svi novinari i većina gostiju prešli su pogledom po prostoriji i, ugledavši sve one momke u odelima sa slušalicama, uverili se u istinitost Elajzinih reči.
Iza njenih leđa, Samanta je prišla i spustila ruku na Elajzino rame. Odmah zatim, Maks i Sali stali su pored Kartera. „Podržavam svoju suprugu i učiniću sve što je u mojoj moći da je zaštitim", rekao je Karter. „Istinski se divim njenoj hrabrosti zato što je smogla snage da stane pred vas i ispriča svoju priču. Nadam se da ćete mi pomoći u tome da ona ostane bezbedna."
U sali je nekoliko trenutaka vladala apsolutna tišina. Onda je neko zatapšao u pozadini dvorane. Elajzine oči su zasuzile kad je Din probio led. Odmah za njim, salom se prolomio aplauz i svi gosti su se podigli na noge.
„Lep govor."
Karter se okrenuo ka ujaku. „Bila je odlična."
Maks se zaljuljao na potpeticama i pogledao u Elajzu preko ruba svoje čaše. „Veoma uverljiva priča. Čak je i mene uspela da ubedi."
„To je obično tako kad ljudi govore istinu", rekao mu je Karter i mahnuo nekom paru koji je prošao pored njih.
Maks je prineo čašu usnama i otpio gutljaj svog koktela. „Ali to nije dovoljno", promrmljao je.
„Šta nije dovoljno?"
„To što glumi mučenicu. Prošlost uvek pronađe način da ti se obije o glavu. To bi trebalo da znaš, savetniče."
„Ne razumem o čemu govoriš."
Maks se nagnuo bliže svom sestriću kako bi samo on mogao da čuje njegove reči. „Ljudi kao mi se ne nadaju. Mi delamo." Maks je skinuo zamišljenu trunku s rukava Karterovog fraka. „Javiću ti se", rekao mu je Maks, zatim je spustio praznu čašu na konobarov poslužavnik i udaljio se.
Kartera je obuzelo nejasno, neprijatno osećanje. Zašto mu se činilo da su reči njegovog ujaka više bile pretnja nego poziv na akciju?
Možda zato što jesu bile preteće. Karter je znao da će ga skupo koštati to što je tražio uslugu od svog ujaka. Međutim, trenutno mu je Elajzina bezbednost bila na prvom mestu, i nije hteo da zamara glavu onim što je naumio da uradi Maks, budući da ionako nije mogao da ga spreči u tome.
Vožnja do kuće posle večere proletela je kao tren. Elajza je govorila o glumcima i producentima koje je upoznala, nijednog trenutka ne spominjući svoj govor i razotkrivanje svoje najdublje tajne pred svetom. Neće proteći mnogo dok novinari ne iskopaju ime čoveka koji je prouzrokovao njenu tragediju. Karter je to dobro znao, i dok ju je posmatrao kako gricka nokte, znao je da i ona razmišlja o istom.
Bila je zabrinuta.
Umesto da potegne tu temu, Karter je nastavio da govori o nekim nebitnim stvarima.
Pa ipak, kad su stigli pred vrata svog doma, Karter je bacio oko u tamu i oslušnuo zvukove ne bi li primetio nešto neobično, ali čuo je samo pesmu zrikavaca i šuštanje lišća iznad njihove glave.
Jedan od njihovih telohranitelja ušao je u kuću pre njih da proveri da li se neko skriva unutra. Pošto je dobio signal da je sve u redu, Karter je prineo Elajzinu ruku usnama i poljubio joj izgrickane vrhove noktiju.
Stidljivo mu se osmehnula, što nije često činila. „Biće sve u redu", rekao joj je.
Pogledala ga je širom otvorenih očiju i on je tek tada primetio da su joj trepavice vlažne od suza. „Plašim se, Kartere."
Njene reči su ga duboko pogodile. Obuhvatio joj je lice dlanovima i učinio jedino što je mogao da otera njene strahove. Spustio je usne na njene i pokušao da joj poljupcem prenese svoja vrela osećanja. Elajza je razdvojila usne i prihvatila njegov jezik, dajući mu time do znanja da je njegov pokušaj ipak uspeo. Opustila se u njegovom zagrljaju i obgrlila ga oko vrata. Karter je zastenjao od užitka, ili je to možda bila ona, onda je provukao prste kroz njene meke pletenice. Ukosnice su poispadale i rasule se po podu širokog hola. Privukao ju je bliže sebi i zadrhtao celim telom od njene topline. Njihov poljubac postajao je sve vreliji, a njeno disanje sve ubrzanije. Karter se osmehnuo zato što je uspeo da je natera da zaboravi.
Odvojio se od nje i podigao je u naručje.
Dok ju je nosio ka spavaćoj sobi, ona se nasmejala i spustila glavu u udubljenje između njegovog ramena i vrata. „Ne moraš da me nosiš", rekla mu je.
„Moranje nema nikakve veze s onim što radim."
Slobodnom rukom mu je razvezala kravatu i raskopčala dugmad na košulji. „Divno mirišeš. Muževno, oporo i... zavodljivo."
Mada je već bio dovoljno uzbuđen njenim rečima i poljupcima, Karter je uleteo u sobu i gurnuo vrata nogom. „Kako to miriše zavodljivost?"
Elajza je skliznula iz njegovog naručja i stala ispred njega. Polako mu je skinula kravatu i bacila je na pod. „Hmmm. Miriše seksi i neverovatno privlačno. Mislim da konačno razumem ulogu feromona."
„Feromona? To je ono što luče životinje pred parenje?"
Dok mu je raskopčavala preostalu dugmad na košulji, oči su joj sijale od strasti. Svež vazduh u sobi nije mogao da rashladi njihovu uzavrelu krv.„Jeste. Čitala sam da sve žene imaju jedinstven miris, ali ipak mislim su muškarci ti koji njih privlače." Spustila je ruku niže i otkopčala ukrasnu dugmad na njegovim manžetnama i pustila ih da padnu na pod.
„Svi muškarci?"
Njene meke usne prešle su preko njegovih golih grudi. Svukla mu je košulju s ramena i nastavila svoju zavodljivu igru. Jeste da je on sve ovo započeo da bi je utešio, ali do kraja je ipak ona njega uspela da zavede.„Nikad nisam osetila želju muškarca kao što osećam tvoju."
Vrh njenog jezika okusio je njegovu bradavicu.
Karter je zadrhtao od prijatnosti. „Čuvaj se, Lisa... Moj ego raste."
Nasmejala se i pogledala ga u oči, dok joj je druga ruka skliznula ispod njegovog pojasa i obuhvatila mu nabrekli ponos. „Tvoj ego nije jedino što je naraslo."
Obuhvatio joj je usne i naslonio je leđima uz vrata. Njen miris i toplo zategnuto telo uzburkali su mu krv i raspalili želju do nebeskih visina. Ako je malopre uspela da namiriše njegovu požudu, sad su joj nozdrve već morale biti pune njegovih feromona. Priljubio se uz nju da bi mogla na sebi da oseti njegovu čvrstu muškost. Odupirući se leđima o vrata, Elajza se izvila ka njemu i tako još više raspalila njegovu strast snažnijim kontaktom.
Vitki luk njenog struka ispunio mu je dlan. Hteo je celu odjednom da je dodirne. Ljubili su se sve dok im oboma nije ponestalo vazduha. Pošto je čuo njeno glasno dahtanje, Karter joj je oslobodio usne i premestio svoje ka njenom vratu i ramenu. Zavukao je ruku ispod njene duge haljine i napipao vrelu kožu ispod tankih svilenih gaćica. Podvukao je prste ispod mekog lastiša, ali nije uspeo da ih svuče jer su mu smetali dugi nabori njene haljine. Uhvatila je njegovu donju usnu zubima i naslonila glavu na vrata.
„Problem s donjim vešom?"
Ne mogavši da se suzdrži, Karter ju je okrenuo licem prema vratima i počeo da otvara rajsferšlus na njenoj haljini. Dok je to činio, ljubio joj je vrat i skriveno mesto između lopatica. Kad joj je haljina skliznula na pod, ostao je bez teksta.
Njeno savršeno izvajano telo bilo je uvijeno u najfiniju svilu boje slonovače. Svilene čarape dužine do sredine bedara bile su zakopčane ukrasnim kopčicama za nežni, čipkasti halter. Karter je prešao rukom preko njene kičme. Dok se borila za dah, Elajza ga je pogledala preko ramena.
Mogao bi je večno gledati u ovom zavodljivom rublju i nikad je se ne bi zasitio. „Kakav divan prizor", prošaputao je.
„Smem li sad da se okrenem?"
Držao ju je na mestu. „Ne još... nisam završio."
Elajza se sva naježila od njegovog dubokog, seksi glasa. Nastavio je da klizi rukom preko njenih leđa prateći svoje pokrete nežnim dodirom usana. Mirisala je na proleće, tako sveža i poželjna. Željno je upijao njene sokove kao što žedna zemlja upija kišu. Kad su njegove usne dotakle osetljivo mesto ispod njenih gaćica, bokovi su joj se blago pomerili ka njemu, Karter je kleknuo iza nje i obuhvatio rukama njena savršeno oblikovana bedra. Čak je i svila njenih čarapa pozivala na greh. Prešao je usnama preko njenih bokova i spustio ivice njenih gaćica, ne dirajući podvezice koje su držale njene čarape. Pomogao joj je da podigne jednu, pa drugu nogu i oslobodio je gaćica.
„Izluđuješ me, Kartere."
Dodirivao je meke obline njene zadnjice i deo između bedara. Topila se kao vosak pod njegovim vrelim dodirima. Potražio je jezikom njena najosetljivija mesta, vešto ih dodirujući, na šta je ona odreagovala glasnim stenjanjem. Karter se naslonio čelom na donji deo njenih leđa.
„Uzmi me", preklinjala ga je.
Okrenuo ju je ka sebi i nežno obuhvatio usnama njen vreli klitoris. Ona se izvijala i prela kao mačka, čas ga moleći da prestane, čas da nastavi. Obuhvatila mu je glavu rukama i zabila nokte u njegova ramena. Disanje joj se toliko ubrzalo da je jedva dolazila do daha. Uvidevši da je blizu vrhunca, Karter se odvojio od nje.
„Platićeš mi za ovo", rekla je.
Jedva je čekao.
Pustio ju je i nežno je odgurnuo ka postelji. Popela se na krevet, ne skidajući čarape i visoke potpetice. O Bože, koliko je seksi, pomislio je Karter. Kosa joj se rasula po ramenima, a oči su joj sijale kao kod divlje mačke. Na brzinu se oslobodio odeće, izuo cipele i pridružio joj se. Osetivši njeno toplo telo ispod sebe, erekcija mu se pojačala maltene do bola. Njena štikla je grebala zadnji deo njegove butine.
Kad je čipka njenog grudnjaka postala prevelika prepreka, vešto joj ga je skinuo i obuhvatio usnama prvo jednu, pa drugu ružičastu nabreklu bradavicu. Meke Elajzine ruke podvukle su se ispod njegove zadnjice i nežno ga privukle bliže. Zatim su nastavile da kruže njegovim leđima paleći vatru u njegovom ionako užarenom telu. Kada je ovoliko želeo neku ženu? Da li je ikada za nekom ovoliko žudeo? Sa Elajzom, vođenje ljubavi nije bio puki seks. To je bilo kao putovanje do neslućenih visina. Osetivši kako ona priljubljuje bokove uz njegove, Karter se podigao u sedeći položaj. Sela mu je u krilo i obuhvatila ga nogama oko struka. Kad su se sjedinili, Karter je osećao kao da je dodirnuo zvezde.
,,Oh, Kartere", uzdisala je ona ritmično se pokrećući nad njegovom vrelom muškošću. Svaki njen pokret, svaki njen uzdah i drhtaj dovodio ga je do granice vrhunca koji je na jedvite jade uspevao da odloži. Dok ju je uzimao, Karter je odjednom postao svestan da ne poseduje on nju, nego da ona vlada svakim milimetrom njegovog tela i srca.
Pokreti su im se obostrano ubrzali. Prodirao je u nju snažno, istovremeno je ljubeći najnežnije što je mogao. Kad su se mišići njene unutrašnjosti prvo snažno stegnuli i odmah zatim opustili oko njegovog penisa, tek tada je dopustio sebi ono što je strpljivo odlagao sve do ovog trenutka. Pošto su oboje došli do daha, Karter je nastavio da joj ljubi vrat i ramena. „Mogao bih ovo večno da radim s tobom", priznao joj je.
Obavila je noge oko njegove zadnjice i čvršće stegnula mišiće vagine. „To je zbog visokih potpetica, je li? Dosad nisam vodila ljubav obuvena."
„Nije zbog cipela."
„Onda mora da je zbog podvezica? Znala sam da će ti se dopasti i da će na kraju završiti na podu."
„Nije ni zbog seksi rublja. Mada mi se veoma dopada - na tebi."
„Onda mora da je zbog moje vedre naravi", zadirkivala ga je.
Karter se malčice odvojio od nje i zagledao se u njene krupne, smeđe oči. ,,U pitanju si ti. Tvoja hrabrost, snaga, neverovatna energija... tvoja sposobnost da me izludiš i učiniš da mi krv proključa. Uopšte mi nije jasno zašto nam je bilo potrebno dve godine da se spojimo."
Pogledala ga je pravo u oči, ne trepćući. „Zato što smo se svađali oko svega: od fudbalske utakmice do temperature čaja. Eto zašto."
Karter se nasmejao prisetivši se nekih njihovih rivalskih epizoda. „To je bila seksualna tenzija."
Pogledala ga je ispod oka. „Ozbiljno misliš?"
,,Da." Opružio se pored nje, ne ispuštajući je iz zagrljaja. ,,Sećam se dana kad smo se upoznali. Bilo je to na Samantinom i Blejkovom venčanju u Engleskoj. Flertovala si sa svim muškarcima u sali."
„Stvarno? Ne sećam se toga."
„Osim sa mnom. Bežala si od mene kao đavo od krsta. Tada sam shvatio..."
„Šta si shvatio?"
Osetivši da je pogrešno protumačila njegove reči, poljubio ju je u vrh nosa. „Da smo stvoreni jedno za drugo. Kad se dvoje toliko glože, to znači da se zapravo vole."
Prestala je da se osmehuje. „Lažeš kao pas. Znam da me tada nisi podnosio."
„Ja tebe nisam podnosio? Odakle ti takva glupost? Naprotiv. Podstakla si moju znatiželju i zainteresovala me... Moja osećanja prema tebi nikad nisu bila negativna."
„Zašto si mi onda stalno protivrečio i provocirao me?"
Prešao je prstima preko njenog boka i navukao pokrivač preko njih. „Trebalo bi da vidiš kako ti oči zasijaju kad te neko isprovocira. Kad bi se ljudi s toliko žara kao ti borili za svoje mišljenje, ovaj svet bi bio mnogo bolje mesto. Ti si, Elajza, vatra koja me greje i svež vazduh koji udišem. Ali teško onom ko ti se nađe na putu i pokuša da te spreči da postigneš ono što želiš."
Elajza se udobnije namestila i prebacila nogu preko njegove. „Hoćeš da kažeš da si se namerno svađao sa mnom samo da bi izazvao moju reakciju?"
Nakrivio je glavu i nije joj ništa odgovorio.
Elajza ga je u šali udarila pesnicom u grudi. „Užasan si."
„Ja užasan? A ti kao nisi uživala u našim prepirkama?"
„Nisam."
„Smeje ti se brk. Znam da lažeš."
Nije uspela da zadrži ozbiljan izraz lica. Usne su joj se razvukle u osmeh i zatim je počela zarazno da se smeje.
„I ko sad laže?"
„Odneću svoju tajnu u grob", rekla mu je.
Na pomen groba, u misli mu se ponovo uvukla jeziva slika Elajzinog beživotnog tela. Nastavio je nepomično da leži, svestan da je nestalo osmeha s njegovog lica. Elajza je primetila tu naglu promenu, ali nije htela da čačka mečku. Umesto da ga ispituje, spustila je glavu na njegove grudi i zagrlila ga.
„Misliš li da smo večeras uradili pravu stvar?", konačno je progovorila.
Pomilovao ju je po kosi. Bože, valjda jesmo, pomislio je. „Jesmo", odgovorio je.
Pa ipak, pošto je ona utonula u san, on je ostao budan pitajući se da li je baš tako.