Venčanje je za tri dana, a Karter nije proveo ni trenutak nasamo sa svojom verenicom otkako je pristala da se uda za njega.
„Mislila sam da me vodiš na večeru." Elajza je namršteno provirila kroz vetrobransko staklo automobila.
„Vodim te." Karter je zaustavio vozilo pored uniformisanog momka i izašao iz auta. Pružio je Elajzi ruku i saopštio onom momku da će se vratiti do ponoći.
Pilot ih je čekao kod stepenica privatnog mlažnjaka i poželeo im dobrodošlicu.
Karter je znao da je Elajza u protekle dve godine nekoliko puta putovala privatnim avionom, ali ipak se nadao da će uspeti da je zadivi.
„Hoćeš li mi reći kuda idemo?", upitala ga je dok je vezivala pojas.
Dlanovi su mu se oznojili. „Reći ću ti kad poletimo."
„Plašiš se da ću zbrisati?"
Nasmejao se. „Možda." Tačno tako.
Pilot je dovezao avion do piste i najavio poletanje kontrolnom tornju.
Nekoliko trenutaka kasnije, motori su zabrujali i bez napora podigli letelicu u vazduh. Čim se avion odvojio od tla, Elajza je rekla: „Trebalo bi da znaš da ne stojim dobro s iznenađenjima. Mislim, nemam ništa protiv velikog poklona s mašnom, ali..."
„Vodim te u Tuson da upoznaš moje roditelje."
„Je li?", rekla je i zinula od čuda.
„Rekao sam im da te dovodim na večeru."
„Znaju li da ćemo se venčati?"
„Znaju."
Elajza je nesvesno gurnula prst u usta i počela da gricka nokat, što je njemu bilo simpatično. „Tvoj tata je policajac u penziji, je li tako?"
„Radio je u Njujorškoj policiji punih trideset godina."
„Da li si zbog njega postao istražni sudija?"
Shvativši da gricka nokte, Elajza je brzo izvadila prst iz usta.
„Donekle. Otkako znam za sebe, moj otac je hapsio kriminalce i nervirao se kad bi na vestima čuo da je njegov trud bio uzaludan zato što je neki tužilac traljavo odradio posao. Kad sam bio mali, stalno smo se igrali policajaca i istražitelja."
Elajza se zakikotala.
,,Ja sam istraživao mesto zločina, a moj drugar Rodžer prikupljao je dokaze."
„To mu dođe kao neka nova verzija žandara i lopova."
„Pa da. Moj otac se celog života borio s negativnim posledicama sistema, dok sam ja oduvek želeo da budem neko ko će popraviti taj sistem i tako olakšati posao ljudima poput njega."
Promeškoljila se u kožnom sedištu i izula cipele. „Oduvek me je zanimalo otkud tebi novac za kandidaturu. Mislila sam da samo bogataši imaju para za tako nešto. Ne verujem da se tvoj otac mogao obogatiti od policijske plate."
,,I nije. Oduvek sam želeo da studiram prava, ali nisam imao dovoljno za punu školarinu. Uštedeo sam za polovinu. Zato sam tragao za investicijom koja će mi se brzo isplatiti kako bih mogao da nastavim školovanje. Kad sam upoznao Blejka, on je započeo posao s brodarskom kompanijom i bio mu je potreban novac. Napravio sam polugodišnju pauzu na faksu i dao mu novac od svoje školarine."
„To mora da je bila teška odluka."
„Jeste. Ali, Blejk je... Blejk. Nije hteo da me uvlači u posao, već mi je obećao da će utrostručiti novac koji sam mu dao. Tako je i bilo. Njemu je bilo veoma stalo da dokaže svom ocu da će uspeti, a ja sam čvrsto verovao u njega."
Oboje su znali kako se završila ta avantura. Ne samo da mu je Blejk vratio trostruko veću pozajmicu već je zgrnuo milione od brodarskog posla.
„Čekaj, jeste li vas dvojica sada partneri u tom poslu?"
„Delimično. Uzeo sam koliko mi je bilo potrebno da završim studije i ostatak sam ponovo uložio u njegov posao."
„Opa. Nisam znala za to. Mislila sam da ste vas dvojica samo dobri prijatelji."
„Pre svega smo prijatelji, pa tek onda poslovni partneri. Nikad ga nisam pitao šta radi s mojim novcem, kako ga ulaže i koliko zarađuje."
„Volela bih da imam novca da uložim."
Karter je odmahnuo glavom. „Njegova kompanija nije javna, ali siguran sam da bi Sem mogla da kaže Blejku koju lepu reč za tebe."
„A šta je s mojim verenikom? Zar supruga njegovog tihog partnera nema nikakvu prednost?", zadirkivala ga je.
Oboje su se nasmejali njenoj šali, a onda im je pilot saopštio da mogu odvezati pojaseve. Karter je ustao sa sedišta i otvorio bocu vina koju je izvadio iz mini-bara.
„Pričaj mi o svojoj majci. Kakva je ona?"
„Divna i duhovita. Nemoj uzimati za ozbiljno ono što ona kaže. Odrekla se mnogo toga da bi se udala za mog tatu, ali nikad nije jadikovala zbog toga."
„Čega se odrekla?"
Karter joj je dodao čašu pino griđa i vratio se u svoje sedište.
Gledano spolja, Karterova porodica joj je delovala sasvim obično, i Elajza svakako nije očekivala da će čuti ono što je usledilo.
„Moja majka je iz familije Hamond. Čula si za senatora Hamonda?"
Elajza ga je zblanuto pogledala shvativši na šta je Karter mislio.
„Misliš na Maksvela Hamonda?"
„Baš na njega."
Elajza je glasno zazviždala. „Što znači mnogo love i velikih uticaja."
Karter je otpio gutljaj vina i pustio da mu opora tečnost sklizne niz grlo. „Sve su to upotrebili da slome brak mojih roditelja. I nije im uspelo."
„Baš lepo. Mislim, nije lepo što je tvoja rodbina tako postupila, ali je lepo što nisu uspeli da razdvoje tvoje roditelje."
„Po maminoj priči, bio je to veoma težak period. Ona nikad nije sasvim obnovila odnose sa svojim bratom, ali on je prema meni oduvek bio ljubazan. Maminu familiju ne viđamo, izuzev na venčanjima i sahranama." Ustvari, njima je najviše odgovaralo to što se Karter kandidovao za guvernera, ali on to nije učinio radi njih, već zbog svog oca. Hamondovi su ispali smešni.
Elajza mu je postavila još nekoliko pitanja o njegovom životu u Njujorku. Pričao joj je o svom prijatelju Rodžeru i njegovoj supruzi Beverli i predložio joj da ih posete nakon što se stvari malo slegnu.
„Gospodine Bilingse i gospođice Hejvens, približavamo se odredištu. Molim vas da ponovo vežete pojaseve."
Karter je seo na sedište pored Elajze i zakopčao pojas. Ona je pogledala kroz prozor i ponovo počela ga gricka nokte. Uhvatio ju je za ruku i spustio je na rukohvat između njih. „Nema razloga za nervozu. Dopašćeš im se."
„Nisam nervozna", branila se Elajza.
Samo bih iskočila iz sopstvene kože.
Elajza nije znala šta da očekuje, ali dvoje ljudi odgovorni za Karterovo postojanje bili su sve ono što nije očekivala.
Abigejl Bilings bila je žena u ranim šezdesetim bez ijedne bore na licu koja bi posvedočila u prilog ovome. Njena crvenkasto-plava kosa izgledala je kao da nije izbijala iz frizerskog salona.
Karterovom tati je pristajalo ime Keš. Kad im je otvorio vrata i odmerio je od glave do pete, Elajza je primetila nestašan smešak na njegovim usnama.
„Dakle, ovo je dama koja je ukrotila mog sina", rekao je i široko joj se osmehnuo nakon što ju je Karter predstavio. Abigejl ga je vragolasto munula laktom u rebra, po čemu je Elajza zaključila da je Karter umnogome sličan svojim roditeljima. „Mislim da prvo treba da sačekamo da se venčamo, pa ću tek onda početi da ga krotim", rekla je Elajza i time izazvala salvu smeha.
„Dopada mi se tvoja verenica, Kartere", rekao mu je otac i pokazao rukom Elajzi da uđe u njihov skromno opremljen dnevni boravak. Njihova kuća u Arizoni nalazila se pored terena za golf. To nije bila vila, ali ni tipična kuća iz predgrađa.
„Jedva smo čekali da te upoznamo, Elajza. Nismo imali pojma da Karter ima ozbiljnu vezu", rekla joj je Abigejl i spustila poslužavnik sa osvežavajućim pićem na sto. Karter je seo na kauč pored Elajze.
„Elajza i ja se znamo godinama."
„Saopštio si nam to preko telefona", rekao je Keš.
„Da, poznajemo se godinama, mada smo tek odnedavno počeli da se zabavljamo", dodala je Elajza, primetivši da su Karterovi roditelji očekivali ovo pojašnjenje. Mada se na njihovom licu videlo iskreno uzbuđenje, bilo je tu i pomalo strepnje. Karter je njihov sin jedinac, pa je valjda bilo normalno da se zapitaju zašto je toliko požurio s uletanjem u brak.
„Elajza i Sem su najbolje drugarice", objasnio im je Karter. „Mislim da smo oboje izbegavali da otpočnemo vezu zbog naših obostranih prijatelja."
Osmehnuo se Elajzi i ona mu je uzvratila istom merom. Ono što je upravo izgovorio bilo je tačno s njene strane, ako se izuzmu njihove česte razmirice do kojih je dolazilo čim bi se našli u istoj prostoriji.
„Lepo je što ste uspeli da prevaziđete taj problem."
Karter je podigao bradu. „Vidiš i sam zašto", rekao je ocu i značajno pogledao u svoju verenicu.
Elajza je pocrvenela kao bulka. Ovo je zvučalo toliko uverljivo da je gotovo i sama poverovala u Karterove reči.
„Otkud tolika žurba s venčanjem?"
Elajza se jedva suzdržala da ne strpa prste u usta od silne nervoze, ali je ipak uspela da se smiri i pusti Kartera da odgovori ocu.
„Postoje dva velika razloga za to. Prvi je što želim što pre da predstavim svetu Elajzu kao svoju suprugu."
„To je baš romantično s tvoje strane", našalila se Elajza, znajući da ju je zaprosio samo radi toga da bi je zaštitio. Nije joj padalo na pamet da traži dublji smisao njegovih reči.
Karter je uzeo njenu ruku i zadržao je u svojoj.
„A koji je drugi razlog?", upitala ga je Abigejl.
Karterovo lice se raznežilo dok je gledao u Elajzu. „Nije li to očigledno?"
Opa, ovome se nisam nadala, pomislila je Elajza. Karter je stvarno pogrešio profesiju; trebalo je da se bavi glumom, razmišljala je Elajza. Da nije znala prave razloge zašto se ženi njome, pomislila bi da je ludo zaljubljen.
Abigejl je na ovo setno uzdahnula.
Keš je ustao i stao pored svog sina.
Karter je povukao Elajzu na noge i tek onda prihvatio očev zagrljaj.„Čestitam, sine." Elajza je osetila malu grižu savesti kad ju je Karterov otac privukao u zagrljaj i poželeo joj toplu dobrodošlicu u njihovu porodicu.
Večera je protekla u prijatnoj atmosferi. Abigejl ju je pitala za porodicu i Elajza joj je odgovorila da su joj roditelji umrli kad je bila mala. Ugledavši tugu na njenom licu, Karter je brže-bolje promenio temu razgovora.
Elajza nije mogla a da ne pomisli na svoje roditelje dok je sedela u društvu Karterovih. Oni bi sigurno zavoleli Kartera i pozdravili bi njegovu potrebu da je zaštiti. A opet, da se nije dogodila ta tragedija, ona se nikad ne bi udala za čoveka koji je sedeo pored nje.
Abigejlino pitanje prenulo je Elajzu iz misli. „Da li te je Karter upozorio na mog brata?"
„Rekao mi je ponešto."
„On je tipičan političar. Nemoj ništa da mu veruješ", rekao je Keš.
„Hej!", Karter je prekorio oca.
„Izuzev onog što ti je rekao za Abigejlinog brata."
„U pravu je, Elajza. Moj brat Maks ponaša se kao da je gospodar sveta. Pokažeš li mu svoju slabost, iskoristiće je za svoje interese", rekla je Abigejl dok im je posluživala kafu. „Uspeo je da zaseni čak i našeg oca."
„Zar je on stvarno toliko loš?"
„Jeste. Jedino dobro u njegovom životu jeste ženidba sa Sali, mojom snajkom. Iskreno da ti kažem, ne znam zašto je ostala toliko dugo s njim. Sali je nepopravljiva dobrica, ali, nažalost, nema svoje mišljenje. Zato je savršena za Maksa."
„To je baš tužno." Elajza nije mogla da zamisli sebe kako se smeška i klima glavom na sve što njen muž kaže.
„Dolaze li i oni na venčanje?", upitao je Keš svog sina.
Elajza je znala da je Karter pozvao majčine roditelje, ujaka i ujnu. Ali sada kad je saznala neke stvari o ujaku Maksu, poželela je da se on predomisli i odustane od dolaska na svadbu.
„Maks i Sali su rekli da dolaze. Džon i Kerol još nisu ništa odgovorili." Džon i Kerol su bili Karterovi baba i deda. Elajzi je bilo čudno što ih on naziva ličnim imenima.
„Sutra ću pozvati majku da je pitam da li dolaze, i odmah ću ti javiti telefonom."
Do kraja večeri, Elajza se osećala kao da već dugo poznaje Abigejl i Keša. Unapred se radovala tome što će ih ponovo videti na venčanju i već sada je znala da će joj oni biti sigurna podrška i zaštita od ostalih članova Karterove porodice.
„Mnogo mi se dopadaju tvoji roditelji. Prirodni su i nisu izveštačeni", rekla je Karteru dok su se vozili ka aerodromu.
„Očekivala si lutke na naduvavanje?"
„Znaš veoma dobro na šta sam mislila."
Karter se prestrojio u drugu traku i skrenuo na auto-put.
„Šalim se. Svi koji ih upoznaju kažu isto to. Moj otac je tri decenije bio policajac. Takvi ne mogu biti neprirodni i izveštačeni. Što se moje majke tiče, znajući odakle potiče, ljudi na nju gledaju kao da je od Kenedijevih."
Nije čudo što ljudi to pomišljaju. Abigejl jeste uglađena i pomalo kruta, ali nije nimalo uobražena. „Srećan si što ih imaš."
Karter je pogledao u Elajzu i video setu na njenom licu. Uhvatio ju je za ruku i nežno je stisnuo. „Izvini."
„Nema razloga da se izvinjavaš."
„Ima. Trebalo je da znam da će te poseta mojim roditeljima rastužiti."
,,I moji su imali skladan i srećan brak. Tvoji su me podsetili na ta srećna vremena."
„Voleo bih da tvoji mogu prisustvovati venčanju", rekao joj je Karter.
„Da su živi, ne bi postojao razlog za ovo venčanje", izgovorila je Elajza, na šta se njegovo lice smrknulo.
„Moguće", promrmljao je.
Šta mu sad ovo znači?
Njihov let protekao je jednolično i u tišini. Elajzi nije bilo jasno čime ga je naljutila, ali bilo joj je više nego jasno da se njegovo raspoloženje drastično promenilo. Između redova tišine, gutljaja vina i kasnih sati, Elajza je čak i zadremala u avionu.
Obezbeđenje ih je dočekalo na aerodromu i sprovelo ih do Elajzine kuće. Karter ju je otpratio do ulaznih vrata i vratio se u auto, ne zagrlivši je.
Elajza nije mogla da zaspi te noći. Razmišljala je o srećnim vremenima provedenim s roditeljima i o teškom periodu koji je proživela posle njihove smrti. Zbog svih nevolja koje je preturila preko glave, srce joj se ispunilo gorčinom i godinama nikog nije puštala u njega. Živela je u svom svetu, skrivajući se i izbegavajući emotivne veze.
A onda se sve to nekako promenilo. Otkako se sprijateljila sa Samantom, zavolela je Blejka i Kartera, kao i još neke ljude, i to ju je učinilo ranjivom.
Još jednom se zapitala da li je donela ispravnu odluku. Sklupčan pored nje, ležao je Zod. Izuzimajući njega, Elajza nikad nije imala kućnog ljubimca. Kućni ljubimci zahtevaju vezivanje, a njoj to nikad nije bilo potrebno.
Pa ipak, samo dva dana pre svog venčanja, imala je puno ljudi oko sebe za koje je bila i te kako vezana.
Šta će se desiti kad se te veze pokidaju? Nije gajila iluzije da se to u nekom trenutku neće dogoditi. Ništa ne traje večno, pa ni sreća, pomislila je.
Prestani da mudruješ, Elajza! Okrenula je jastuk na hladniju stranu i sklupčala se. Prestani da razmišljaš i spavaj!