Na svečanom prijemu sve je vrvelo od crnih smokinga i skupocenih toaleta, koje je Elajza uspešno trpela, ali ih nije volela. Izveštačeni osmesi su lebdeli na licima većine prisutnih, dok su izgovarali besmislene rečenice. Drago mi je što te ponovo vidim... Divno izgledaš... Haljina ti je famozna...
Ko normalan danas još naziva haljine famoznim?
Uštogljeni bogati japiji koji su se obogatili ulažući novac iz fondacija koje su im obezbedili bogati roditelji, eto ko. Kada ju je Samanta prvi put dovela na jedan ovakav prijem, na kom je trebalo da pronađu klijente i žene voljne da se udaju za njih, Elajza se saplela o rub svoje dugačke haljine i umalo nije pala. U to vreme, bilo joj je teško da se uklopi u razgovore bogataša, a kamoli da učestvuje u njima. Gven je, međutim, bila prirodni talenat za takve stvari. Kćerka vojvode, koja je razumela svet bogataša bolje nego što će Elajza ikad uspeti, odvojila se od nje i vešto se umešala među goste pre nego što je Elajza uspela da ostavi kaput na garderobi.
Elajza nikada nije pila alkohol na ovakvim mestima, ali zato je stalno držala punu čašu vina u ruci i samo povremeno otpijala po gutljajčić da se ne bi razlikovala od ostalih. Neki trgovački putnik možda bi zujao od zvanice do zvanice pokušavajući da im uvali svoj proizvod, ali ona nije tako funkcionisala. Ona je poverenje budućih klijenata sticala tako što se ponašala kao da je jedna od njih.
Dosad je ta taktika uvek davala dobre rezultate.
Niko od prisutnih ne bi posumnjao da ona nosi devetomilimetarski pištolj pričvršćen uz butinu. Na ovakvim mestima bilo je pomalo nezgodno nositi oružje u damskoj tašnici. Doduše, u protekloj godini bilo je dosta ovakvih događaja na koje je odlazila bez oružja, ali zbog Dinove i Džejmsove paranoje, više se nije osećala bezbedno bez svog metalnog prijatelja.
Čak i sada je imala osećaj da je neko prati, pa se naglo okrenula da proveri da li je neko posmatra. Taman kad je htela da odustane od potrage, pogled joj je pao na poznata široka ramena. Karter je uhvatio njen pogled preko ruba svoje čaše i namignuo joj.
Šta on radi ovde?
Prijatna toplina koju je osetila u donjem delu stomaka naglo se proširila po celom telu. Karterova dominantna pojava i harizmatični osmeh privukli su poglede svih žena koje su prošle pored njega. Pored njegovog skupocenog i besprekorno skrojenog odela, odela kupljena u robnoj kući su izgledala kao stare krpe. Mada je većina muškaraca nosila leptir-mašne, Karter je nosio elegantnu marinskoplavu običnu kravatu. Veoma patriotski.
Okrenuo se prema grupi s kojom je stajao i nastavio razgovor, da bi se posle samo nekoliko minuta rukovao s jednim čovekom i zaputio se prema njoj.
Nekoliko očiju ispratilo je njegovo kretanje.
Stigavši do Elajze, blago se nagnuo ka njoj i poljubio je u oba obraza, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. „Izvini što kasnim", izgovorio je glasnije nego što bi trebalo.
,,Kasniš?", prošaputala je ona. „Nisam znala ni da dolaziš."
„Stvarno?" Uzeo je čašu vina s poslužavnika konobara koji je upravo prošao pored njih. „Siguran sam da sam ti to sinoć spomenuo."
„A ja sam sigurna da nisi."
„Verovatno sam smetnuo s uma."
Naravno da jesi. Elajza je nehotice otpila gutljaj vina i gledala kako Karter maše nekom gostu na drugom kraju prostorije. Šta li on to smera?
„Zar ti ne treba da putuješ sutra?"
„Da, letim rano ujutru."
„Koliko si sati sna sinoć uspeo da skupiš?" Delovao joj je malo odmornije nego sinoć, ali ipak nedovoljno.
„Malo."
„Malo? Ako tako nastaviš, razbolećeš se."
Karter je podigao obrve i razvukao usne u neodoljiv osmeh. „Da li mi se učinilo, ili sam čuo zabrinutost u tvom glasu?"
Da li mu se učinilo?
„Nije... jeste", rekao je, očigledno se zabavljajući.
„Molim te, prestani. Naravno da sam zabrinuta. Virusi se lako prenose, a mi se krećemo u istim krugovima." Njen izgovor jeste bio mlak, ali moraće da ga proguta. Umesto da dočeka da joj se Karter nasmeje u lice, okrenula se i pokušala da se udalji, ali on ju je obuhvatio oko struka i spustio ruku na donji deo njenih leđa. „Dođi, hoću da te upoznam s nekim ljudima."
„Nisam ovde zbog zabave, već zbog posla", rekla mu je dok ju je on vodio ka drugom kraju sale.
,,I ja sam."
Ako bi se okrenula i otišla, ispalo bi da pravi scenu, pa je nastavila da korača zanemarujući činjenicu da se njegovi prsti nalaze tik iznad njene zadnjice. Čak i kad su stigli do grupice muškaraca koji su se smejali i pili, Karter nije pomerio ruku. Naprotiv, spustio ju je malo niže.
„Gospodo", Karter je prekinuo njihov razgovor, „hteo bih da vas upoznam sa svojom prijateljicom. Elajza, ovo je...", rekao je Karter i zatim izgovorio nekoliko imena koja je trebalo da upamti, ali ih je istog trenutka zaboravila.
Karter je ponosno izneo da je Elajza uspešna preduzetnica i njegova saradnica, ne iznoseći podrobnije detalje o njihovom ličnom odnosu. Ljudi su bili pristojni i zaneseno su slušali sve što je Karter govorio. Nije se mnogo pričalo o politici. Štaviše, samo su blago očešali temu trenutnih dešavanja u državi. Karter im je rekao da večeras želi da uživa i da neće da kvari raspoloženje pričama o kampanji. Biće vremena za to kada krajem meseca bude organizovao svečani skup za prikupljanje novčanih sredstava.
Kad im je ponestalo tema za razgovor, Karter je poveo Elajzu do druge grupe ljudi i ponovo je predstavio na isti način. Nije prošlo ni pola sata, Elajzina čaša se ispraznila i puna se našla u njenoj ruci.
Karterova ruka je sve vreme počivala na njenim leđima i svaki put kad bi pogled nekog muškarca zalutao u njen dekolte, Elajza je osetila kako se njegov stisak pojačava.
Krajičkom oka spazila je Gven, koja se muvala po prostoriji i razgovarala s ljudima. To je, zapravo, trebalo da ona radi.
Umesto da dopusti da je Karterova blizina omete, Elajza je pokušala da se priseti imena i bračnih statusa muškaraca kojima ju je Karter predstavio.
Stenberg je advokat u ranim šezdesetim. Kad je podigao čašu, ugledala je zlatnu burmu na njegovom prstu.
Idemo dalje.
Makini je neki investitor. Ne nosi burmu. Procenila je da ima oko sedamdeset godina. „Vi ste gospodin Makini, je li tako?"
„Tako je", izgovorio je blagim irskim naglaskom.
„Vaša supruga je takođe ovde, ili se radije drži podalje od ovakvih skupova?"
„Nemam suprugu."
Karter je nastavio u laganom tonu. „Makini i ja smo glavne neženje u kvartu."
Stenberg je uzdahnuo. „Makini možda nema tako očaravajuću ženu pored sebe, Bilingse, ali to ga ne čini neženjom."
Makini je zabacio glavu i glasno se nasmejao. „Nisam kriv za svoj poslednji razvod, ma koliko da su mediji to napumpali."
„Mediji baš umeju da ljudima poremete život, zar ne", rekla je Elajza i pomislila da treba da stavi Makinija na spisak potencijalnih klijenata Alijanse. Kako se razgovor nadalje razvijao, Karter se stalno trudio da spreči Elajzu da ispituje muškarce o suprugama i žene o muževima, ali ona je i pored toga uglavnom uspevala da dobije potrebne informacije. Elajza je spustila svoju drugu praznu čašu na poslužavnik i odmahnula glavom.
Karter se izvinio prisutnima i poveo je prema vratima koja su vodila na terasu.
„Kuda me vodiš?"
„Mislim da ti je potrebno malo svežeg vazduha."
I bilo joj je potrebno. A bilo joj je i drago što je on to primetio.
Napolju je bilo još toplo i duvao je blagi istočni povetarac. „Čini mi se da se sprema Santa Ana."
„Ne smeta mi sve dok ne donese nevreme i požare."
Leto, vetrovi i požari bili su uobičajene pojave na jugu Kalifornije. Čak češće od zemljotresa.
„Biće sve u redu."
Karter se zaustavio kod stuba i nevoljno spustio ruke niz telo. „Ponašaš se kao da si rođena na ovakvom mestu. Jeste li ti i Samanta često obilazile ovakve skupove?"
„Uglavnom je to činila Samanta. Pre nego što je upoznala Blejka. U poslednje dve godine, ta obaveza spala je na mene. Ali sada kad imam Gven, biće mi mnogo lakše."
„I uspevate li da pronađete klijente? Mislim, da li samo priđeš ljudima i pitaš ih za bračno stanje i da li su zainteresovani za vaše usluge?"
„Ne činimo to tako direktno. Većina naših klijenata dolaze kod nas po preporuci, ali ne škodi da povremeno posetimo ovakvo mesto i pridobijemo nove."
„Meni to deluje kao ugovaranje sastanaka na koledžu."
„S tim što naši klijenti nešto nude i nešto dobijaju."
Karter se zamislio prisećajući se kako je Blejk upoznao Samantu i kako se na kraju sve sjajno završilo. Pogledao je u stranu i video da ga Elajza posmatra.
„Zašto me tako gledaš?"
„Zato što me zanima zašto si večeras ovde. Molim te, nemoj da mi prodaješ priče o poslu jer celo veče nisi izgovorio tri reči o politici."
Karter se odvojio od stuba na koji se naslonio i prišao joj korak bliže. „U pravu si. Nisam ovde zbog posla."
Mada joj je unutrašnji glas rekao da se pomeri unazad, stopala su joj ostala zalepljena za tlo.
„Nego zbog čega?"
„Zbog tebe. Znao sam da bi me odbila da sam te pitao da pođem s tobom."
„Nije mi potreban telohranitelj."
„Vidiš? Znao sam da ćeš to reći. Nisam hteo da dođem ovamo kao tvoj telohranitelj, već kao tvoj pratilac."
Usta su joj se osušila i zinula je kao riba na suvom.
„Moj pratilac?"
„Tačno."
„Zašto?"
Karter ju je obuhvatio rukom oko struka i prišao joj još bliže. „Zato što u poslednje vreme stalno mislim na tebe."
„Stvarno?" Počelo je da je nervira to što na svaku njegovu rečenicu odgovara glupim pitanjem.
„Stvarno", rekao je i široko joj se osmehnuo. „Dakle, šta kažeš na to, Elajza? Hoćeš li da izađeš sa mnom? Na večeru? Ili u bioskop?"
Večera i bioskop? Blagi Bože, kad je poslednji put izašla s nekim? Ali ovo ovde je Karter, koji stoji pred njom, i čiju toplinu tela oseća na sebi.
„Imaš li ti uopšte vremena za tu večeru i bioskop?"
„Ako pristaneš, pronaći ću ga."
Elajza je odvojila pogled od njegovog lica i spustila ga na njegove grudi. Mišićave, široke i maljave. „Ne znam, Kartere, nas dvoje nismo poznati po tome da se slažemo."
„Koliko vidim, večeras nam je sasvim dobro išlo."
„Da, u prostoriji punoj ljudi."
„Bioskopske sale i restorani su takođe puni ljudi."
Nasmejala se njegovoj šali. „Ne znam."
Karter joj je podigao bradu i zagledao se u njene oči. Nežno je prešao palcem preko njene brade i izazvao žmarce koji su joj prostrujali niz kičmu.
„To je samo jedna večera. Oboje moramo nešto da pojedemo. Neće mi biti teško da uzmem slobodno veče."
Elajzin pogled je sve vreme bio prikovan za njegove usne. Nesvesno je jezikom ovlažila svoje. Karter je duboko udahnuo. Sad joj se već opasno približio. Stajao je toliko blizu da je mogla da oseti opojni miris njegove kolonjske vode.
„Izađi na večeru sa mnom, Elajza", izgovorio je dubokim glasom.
„Večera? U redu, pristajem."
Usne su mu se raširile u šeretski osmeh, zatim joj se još bliže primaknuo. Poljubac je visio u vazduhu.
„Žarko želim da te poljubim", rekao je i nežno prešao prstima preko njenog lica, dok je drugom rukom uzeo njenu i postavio je na svoj bok. Elajza je na to samo kratko klimnula glavom, dajući mu do znanja da je spremna na to.
„Ipak ću sačekati", izgovorio je, ali se nije odmakao od nje.
„Sačekaćeš?", upitala ga je pomalo zbunjeno.
„Prošli put sam prenaglio. Ne bih da ponovim istu grešku."
Elajza je odvojila pogled od njegovih usana i videla kako mu oči nestašno sijaju.
„To što si me poljubio je bila greška?"
„To što sam te poljubio i sve ostalo bilo je kao nestvarni san. Greška je bila to što sam prenaglio i gotovo te naterao na sve to. Ne želim više da te požurujem."
Šta ako ona baš to želi? Jedno je pričati o poljupcu, a sasvim drugo je osetiti ga. Sad bi baš želela da oseti ukus njegovih sočnih usana. Ali pre nego što je uspela išta da uradi, Karter se odmaknuo od nje.
„Dolazim po tebe sutra u šest."
„Kako da se obučem?"
„Ležerno."
U redu, može ona to. Ali pitanje je hoće li moći da se smiri dok ne oseti taj njegov obećani poljubac.