Telefon je zavibrirao u Karterovom džepu. Bacio je pogled na poruku koju mu je poslao Nil i koja se sastojala od samo jedne reči.
Urađeno!
Mada su mu bile važne informacije koje mu je Džej upravo saopštavao u vezi sa najnovijim rezultatima izbornih anketa, bilo je dovoljno da pomisli na Elajzu, pa da mu sve drugo postane nebitno. Njena kuća je obezbeđena, i nije sama. Jeste da joj Gven nije nikakva garancija zaštite, ali bar joj je pravila društvo kad on nije mogao da bude uz nju.
Pošto ju je sinoć dobacio, nije se odmah odvezao kući, već je još neko vreme tumarao unaokolo kako bi se uverio da niko ne vreba iz senke. Međutim, ugledavši njen smrknut pogled i ruke prekrštene na grudima, shvatio je da Elajza želi da je ostavi na miru, pa je otišao.
„Slušaš li ti mene uopšte?", upitao ga je Džej.
Karter se trgnuo. „Izvini, nešto sam se zamislio."
„Vidim da si na drugoj planeti", ljutito je izgovorio Džej i odgurnuo rokovnik i olovku od sebe. „Šta se s tobom dešava u poslednje vreme?"
Karter je istegnuo vrat prvo ka desnom, zatim ka levom ramenu, istovremeno smišljajući šta da mu odgovori. „Glava mi je puna svega i svačega."
„I to vidim. Baš kao što to vide i tvoji glasači. Hoćeš li mi reći o čemu je reč da rešim problem, pa lepo da nastavimo dalje?"
„Ne možeš da rešiš moje probleme, Džej."
„Malo sutra ne mogu! Zato si me zaposlio. Nema tog problema koji ja ne mogu da rešim. Pričaj, Kartere, o čemu je reč? Porodica? Žena? Bilo šta?"
Džej je najbolji od svih. Radi za njega već nekoliko godina, započeo je karijeru kao Karterov lični pomoćnik i za kratko vreme dogurao je do menadžera kampanje. Zadobio je njegovo poverenje kada je Karterov ujak, senator Maksvel Hamond, pre dve godine nenajavljen banuo u njihovu kancelariju.
Džej je odmah prepoznao senatora, ali kada mu se on predstavio rekavši da je Karterov rođeni ujak, Džej mu je zahvalio na predstavljanju i upitao ga da li ima zakazan termin.
Karter bi voleo da je mogao da vidi izraz ujakovog lica kad mu je Džej postavio to pitanje. Neko bi mogao pomisliti da je Maksvel u najmanju ruku bio general armije jer, gde god bi se pojavio, zahtevao je da bude u centru pažnje i nikome nije dozvoljavao da podriva njegov autoritet.
Džej jeste. Kao što je Džej pretpostavio, Maksvelova poseta iznenadila je Kartera i zatekla ga nespremnog, pa se on stoga svojski potrudio da zagovara senatora dok se njegov gazda ne pribere. Kartera su svi smatrali prilično prilagodljivom osobom, dok je Maks bio samozvani starešina porodice i prvoklasni skot, ako je tako nešto uopšte postojalo.
Karter i Džej su ludački radili, tragajući za svim slučajevima u koje su bili upleteni Maksovi prijatelji i kolege. I naravno, pronašli su da sin nekog diplomate treba naredne nedelje da se pojavi u njegovoj sudnici.
Znajući da će ujak Maks sigurno hteti da interveniše, Karter se te večeri našao s njim na piću u hotelu u kom je odseo. Posle nekoliko kurtoaznih rečenica poput Šta ima novo? Jesu li kod kuće svi dobro?, Maks je odmah prešao na stvar, u nameri da preinači Karterovu odluku. Popravio je revere svog savršeno skrojenog odela i nakašljao se. Uprkos godinama, ponekom kilogramu viška i prosedoj kosi, majčin brat se odlično držao. Bog mu je podario dobar izgled i harizmu, jedine dve stvari koje se u politici ne mogu kupiti.
„Čujem da Preskotov sin izlazi pred tebe sledeće nedelje. Zbog nekog omanjeg prekršaja."
„Stvarno?" Karter je otpio gutljaj pića iščekujući nastavak priče.
„Deca prave gluposti."
Ali ne i ovo dete. Džo Preskot Drugi bio je razmaženi gad kog je pravda zaobišla za svako nedelo koje je dosad počinio. Mada mu je bilo tek dvadeset tri, imao je dosta „nestašluka" na duši. Ovog puta, optužnica ga je teretila za silovanje za koje je tužilac imao i svedoke, i fizičke dokaze. Karter se iskreno nadao da će ovog puta ta mala ništarija dobiti šta je zaslužila. Mada je tek trebalo da održi saslušanje, rekli su mu da su fizički dokaz i izjava svedoka neoborivi. Dokazi su bili onakvi kakve obožavaju i policija i pravnici. Njemu, kao sudiji, to je samo olakšavalo posao.
Karter se samo nadao da policija nije nešto zabrljala, pa da mora da odbaci dokaz ili svedočenje. Govnari kao što su Džo i njegovi prijatelji treba da shvate da postoje sudije koje se ne mogu potkupiti. Bez obzira na to ko je intervenisao.
„Glupost je kad neki klinac bejzbol lopticom razbije komšijski prozor. Vezivanje i maltretiranje bespomoćne žene svakako ne spada u tu kategoriju."
Maks je otpio svoje piće. „Ta devojka je nepouzdana. Iz loše je porodice."
„I zato je u redu da je maltretiraju i siluju?"
„Ne budi blesav. Preskot je dobar momak. Promenio se."
Karter se zavalio u stolicu i s uživanjem posmatrao kako je njegovom ujaku neprijatno. Nije mogao a da se ne nasmeje njegovoj nesigurnosti.
„Preskot naziva pogrdnim imenima sve što je ženskog roda."
Maks je tresnuo čašom o sto. „On ne sme biti osuđen."
„Verovatno zato da bi ti mogao da zaštitiš izvore svog novca?"
„Učini kako sam ti rekao."
Poslednje što je Karter želeo bilo je da političari poput njegovog ujaka vode ovu zemlju. Budući da ga je veoma dobro poznavao, rekao mu je još nekoliko sitnica o slučaju i čvrsto odlučio da će učiniti sve što može da pošalje Džoa iza rešetaka.
Posle nešto manje od nedelju dana, Džo Preskot Drugi proglašen je krivim i odveden je u državni zatvor u kom će imati dosta vremena da razmisli o svom promašenom životu.
Ujak Maks posle toga nikad više nije govorio o tom suđenju niti o samom slučaju. Međutim, posle samo petnaest meseci provedenih u zatvoru, Džo Preskot dobio je pomilovanje, posle čega je pušten na slobodu.
Karter je bio besan kao ris znajući da je njegov „dragi" ujak povukao sve moguće veze da se to desi.
„Dakle? Je li reč o Elajzi?"
Džejevo pitanje vratilo je Kartera u stvarnost.
„Otkud ti to?"
„Devojka je veoma lepa. Takve lako zavrte mozak momcima."
Ovo jeste bilo istina, ali ma koliko da je verovao Džeju, Karter nije želeo da mu otkrije svoja osećanja prema Elajzi niti razlog svoje zabrinutosti za nju. „Imao sam život i pre nego što sam odlučio da se kandidujem za guvernera."
Džej je zabacio glavu i nasmejao se. „Ne, nisi. Bio sam s tobom, sećaš se?"
„Ako neke stvari nisam javno iznosio, ne znači da nisu postojale."
„Nemoj mene da farbaš. To što si ponekad izveo neku ženu na večeru i kresnuo se s njom, ne znači da si imao ozbiljnu ljubavnu vezu. Koliko znam, dosad si bio oženjen samo poslom. Sve dok nisi napravio sranje ispred one kaubojske kafančine."
Zbog te kaubojske kafančine izgubio je dosta glasača i omogućio svojim suparnicima pristojnu prednost. Kad bi bar Elajza pristala da se uda za njega. Tako bi mogao da je drži na oku, a i uverio bi građane Kalifornije da je on pravi čovek za taj položaj.
„Hoćeš li zbog te lepojke preskočiti i sutrašnji ručak u Čikagu?"
„Neću." Sutra će biti u Čikagu, prekosutra u San Francisku. Mora da prikupi novac za kampanju. Ali kako će, za ime sveta, uspeti da pronađe ženu - ne, kako će ubediti Elajzu da mu postane žena - ako bude putovao po celoj zemlji!
I šta ako neko stvarno motri na nju?
Šta ako je ta ništarija koja joj je pobila roditelje rešila da i nju pošalje u večna lovišta? Poznata vatra u stomaku počela je da mu greje i celu unutrašnjost. „Podseti me... ko podržava Montgomerija?" Dok mu je Džej govorio o saveznicima guvernera Ilinoisa u Kongresu, Karter se svim silama trudio da ne misli na Elajzu i njenog četvoronožnog drugara koji treba da je brani dok on nije pored nje.
***
„Za jednog policijskog psa...", Elajza je pripretila Zodu svojom skupocenom cipelom s visokom štiklom, „mogao bi da imaš malo lepše manire!", prodrala se i zapretila mu prstom.
Zod je okrenuo glavu u stranu i nastavio da dahće, ne pokazujući ni trunku griže savesti zbog onog što je učinio.
Elajza je pogledala u tragove zuba na svojoj štikli i osetila kako joj tutnji u ušima od besa. Malo joj je falilo da ne ispostavi Dinu i Džejmsu račun za načinjenu štetu.
Vrata njene kuće su se otvorila i blagi, ženski glas najavio je svoj dolazak kao da najavljuje sletanje aviona na O'Heru. Prednja vrata! Jednako iritantan bio je i zvuk otvaranja bočnih kliznih vrata ili prozora. Tako je funkcionisao njen novi sigurnosni sistem. Ne daj Bože da je neko hteo da provali u kuću, alarm bi verovatno probudio četiri okolna kvarta, uključujući i mrtve na obližnjem groblju. Sve ovo je stvarno bilo suvišno. Baš kao i ovaj pas štetočina.
„Nevaljali pas!", uzviknula je još jednom pre nego što je bacila cipelu na kuhinjski element.
Gven je ušetala u kuhinju s putnom torbom u ruci. „Rekla bih da sam čula da si ovde." Gvenin osmeh otkrivao je niz savršeno belih zuba, ispod savršeno oblikovanog nosa, a sve to se smestilo ispod savršene frizure na kojoj je svaka dlaka bila na svom mestu. Elajza je bila sigurna da su u školi sve drugarice prezirale Gven zbog te njene savršenosti.
„Upravo sam se raspravljala sa psom. Pojeo mi je cipele."
Gven je spustila torbu na pod i zamahnula prstom prema Zodu. „Bio si nevaljao, je li?"
Pas je samo sedeo, dahtao i šetao pogledom s Elajze na Gven.
„Trebalo bi ga pohvaliti, ima ukusa. Grize samo skupe cipele. Mislim da mu je prvi vlasnik morao biti muško."
„Otkud ti sad to?"
„Zato što nije ni pipnuo moje patike."
„Možda mu je potrebno više fizičkog napora", rekla je Gven. „Naši psi u Olbaniju stalno jurcaju po dvorištu i retko kad sede u kući."
Olbani je Gvenino porodično imanje. Elajza je bila tamo kad su se Blejk i Samanta venčali. Ono što Gven podrazumeva pod „dvorištem" prostiralo se na nekoliko hektara zemlje. U poređenju s tim imanjem, Elajzino stražnje dvorište izgledalo je kao poštanska markica.
„I dalje mi nije jasno zašto želiš da živiš ovde, a ne u onoj palati u kojoj si odrasla." Elajza je uzela uništenu cipelu i ubacila je u kantu za smeće.
Zod je samo piljio u nju. Prema spokojnom načinu na koji ju je gledao činilo se da ga uopšte nije bilo briga što joj je uništio jedine skupe cipele.
„Postoje i vrednije stvari u životu od tih palata."
„Nemam ništa protiv velikih kuća." Elajza je obožavala Samantinu vilu u Malibuu. Prelep pogled, travnjak, bazen. Čak i onu njenu prostranu kuhinju, mada se Elajzino znanje o kuvanju svodilo na mikrotalasnu pećnicu. Oduvek je govorila da bi naučila da kuva samo kad bi imala takvu kuhinju.
„Ceo život živim u luksuzu. Nisam nezahvalna, naprotiv, ali sada bih volela bar jednom u životu da sama zaradim svoj dinar."
Elajza se nasmejala. „U redu. Videćemo šta ćeš reći kad budeš morala da ručaš i večeraš supu iz kesice."
Gven ju je šokirano pogledala. „To zvuči odvratno."
„Pazi šta želiš, Gven. Ja nikad nisam imala mnogo i veoma dobro znam da takav život uopšte nije zabavan. Jasno mi je da se tvoj pojam zarađivanja znatno razlikuje od mog. Za tebe je to zabava, a za mene obaveza i naporan rad."
„Ne plašim se ja napornog rada", pokušala je da se odbrani Gven.
„Drago mi je. Večeras treba da idemo na zatvorenu žurku na Beverli Hilsu. Veoma otmeno društvo. Ti ćeš se tamo lako uklopiti."
Gven joj se široko osmehnula i podigla bradu. „Jedva čekam da naučim tvoj i Samantin posao."
Začuvši šum iza sebe, Elajza se okrenula i videla kako se Zod udaljava noseći u zubima još jedan par njenih cipela. Uzviknula mu je na nemačkom da ispusti cipele i zatim ih pokupila s poda.
„Ne mogu da verujem da neće da pogleda govedinu, ali zato ne bira kad su cipele u pitanju."
„Biće bolje da ne govorimo nikome o ovome, inače će početi da nas saleću putujući prodavci cipela."