"Ne možete ući, gospođo."
Imala sam spremljen novac za osobe koje mi se nađu na putu do njega i pokušaju mi zabraniti prilazak. Uzmem iz džepa par novčanica te ih pružim stražaru.
"Popij kavu. Obaviti ću što imam za nekoliko minuta, a tebi će novac ostati."
"Imam svoju plaću, ne treba mi Vaš novac."
Ma nemoj mi reći.
Znam da bi uzeo novac bez pogovora, ali se bojiš da te netko ne vidi i prijavi nadređenom.
"Jedino što mogu učiniti jeste da nazovem inspektora i javim mu da ste ovdje."
Odmahnem glavom jer šta da uradim ako njegov odgovor bude negativan kao i od ološa kod kojega sam bila prije nego što sam došla ispred policijske stanice.
"Želim ga iznenaditi, znaš.."
Dodirnem njegovu ruku pa prstima pređem od lakta pa do zgloba. Moram ući unutra pod cijenu svega. On mi je jedina slamka spasa koja mi može pomoći.
"Imamo svoje dogovore."
"Ne trebate se truditi da vas pustim jer ne mogu to učiniti."
Sada bih najviše voljela da se mogu posvađati s tobom jer mi ne dozvoljavaš da uradim što želim, ali mi trebaš. Mogu li ući ako me ne pustiš? Ne mogu, nažalost.
"Ako prekršiš jedno pravilo i dobiješ novac za to, neće se ništa dogoditi."
U trenutku osjetim olakšanje kada vidim siluetu njegovog tijela da silazi niz zadnji red stepenica. Napravim nekoliko koraka prema njemu, ostavljajući stražara samoga iako bi mu pravila društvo da mi policajac ne treba. Možda bi pronašli zajedničku riječ, a i ispreplitali jezike.
"Dugo sam te čekala."
Uhvatim ga za zglob lijeve ruke, leđa okrećući stražaru. Ne smije primijetiti da sam ga slagala.. mada ni nije mi bio od neke koristi.
"Imaš li nekoliko minuta za mene, Danimire?"
Pokušam zvučiti što umiljatije. Nije mu jasno zbog čega sam došla, ali postati će mu kada izdvoji vrijeme za razgovor sa mnom.
"Žurim, Inga. Nemam vremena."
Uzmem ga za ruku pa povedem na kraj parkinga, nema ljudi i ne smije ih biti jer se radi o važnoj stvari. Izvuče ruku tako da moju otresito pusti.
"Samo nekoliko minuta."
Stanem ispred njega pa nam spojim poglede. Da stoji Elenora ispred tebe, ponašao bi se drugačije, ali s obzirom da sam ja. Mnogo veći zalogaj od nje. Šutiš. Zbunjen jer ne znaš kako da me osvojiš.
"Želiš li surađivati sa mnom?"
Dobiti ćeš novac ako želiš, ali dobiti ćeš mnogo značajniju stvar ako mi pristaneš pomoći.
"O čemu god da se radi, ne bih. Hvala."
"Zašto odgovaraš prije nego sam ti dala prijedlog?"
Ne možeš znati želiš li ako ne znaš o čemu se radi. Sigurna sam da ćeš pristati.
"Od tebe se ne mogu nadati ničemu dobrom. Zbog toga mogu odbiti."
Ne znaš me i ne možeš znati, a to što ti je jezik brži od pameti. Trebaš raditi na tome.
"Dobiti ćeš mnogo toga ako pristaneš."
Izgovorim, sigurna u sebe i riječi koje sam mu uputila. Moraš pristati Danimire. U suprotnom.. ne želim razmišljati o tome.
"Stvarno žurim, Inga. Nemam vremena za tvoje gluposti."
"Želim rastaviti Elenoru i Rafaela."
Ciničan osmijeh izađe s njegovih usana pa ga blago udarim po ramenu.
"Ako pristaneš dobiti ćeš Elenoru. Biti će s tobom."
Šibao me je pogledom.
"Nije Rafael za nju."
Za mene je. Bolje da bude sa mnom nego s njom. Od nje nema ništa. Čak ne zna kulturno ni da se ponaša.
"Odmah sam ti rekao da ne želim surađivati s tobom. Stojim pri tome."
Bolje da me je netko ošamario nego da sam čula izgovorene riječi. Moram te natjerati da pristaneš. Uraditi ću sve, ali će odgovor biti pozitivan.
"Ne želiš biti s Elenorom?"
"Kada sam mogao biti s njom, uradila si sve da do toga ne dođe. Sada si mi došla tu s nebulozama."
Ironično se nasmijem pa frknem.
"Možeš biti s njom."
"Ali ne želim biti s njom na takav način."
Vrtila sam ideje po mislima i samo mi se jedna činila savršenom za ovaj trenutak.
"Platiti ću ti."
Pogled ispod obrva mi je rekao mnogo toga.
"Zašto ih želiš rastaviti?"
Zato što Rafael treba biti sa mnom.
"Elenora je mnogo bolja od njega."
Laž.
"Rafael je na lošem glasu."
Kao da je nekoga briga za tim.
"Ti si bolji od njega."
Još jedna laž.
"Elenori će biti bolje s tobom."
Jer s Rafaelom treba biti Inga. Želim biti osoba oko koje će se truditi, a ne ona koza.
"Najbolja sam joj drugarica i naravno da brinem o njoj."