Laži, laži, laži. Koliko dugo ljudi mogu da ih izgovaraju kao istinu? A koliko dugo onu pravu istinu mogu skrivati?
Ne predugo.
Naši ljubavnici su opet jako dugo uspevali u tome. Ljudi oko njih nisu imali pojma šta se događa. Njihovo ponašanje bilo je savršeno uvežbano. Postali su pravi glumci.
Ali koliko dugo to može trajati? Da li mogu večno da drže u sebi taj težak osećaj koji dolazi kada se pretvaraju u nešto što nisu?
Ne može dugo. U jednom trenu, sve će to pući. Nastaće haos.
A oni ga ne mogu, sprečiti, znate? Mogu samo uticati na to da bude manji ili veći. Ali što duže budu odlagali izgovaranje istine, taj haos će biti veći.
Osim rasula koji će nastati u njhovim životima, dobiće i povređena srca. To je neizbežno.
Ali oni su trenutno srećni i njih ne zanima svet oko njih. Savršeno su uklopljeni u živote svojih partnera, ali isto tako i u međusobne živote.
Čini se kao savršen balans.
Međutim, to neće još dugo trajati. Jednostavno ne može.
S.
Prethodih pet nedelja...gotovo da je proletelo. Dani su mi jako brzo prolazili. Pretpostavljam da je to zato što su mi bili ispunjeni. Od jutra do večeri sam bila u hotelu. Polovinu vremena sam radila, a onu drugu polovinu provodila sa Niallom.
Ta polovina dana je najlepša. Zapravo , to pre podne. Čim dođem na posao, od jutra do ručka sam sa Niallom u njegovoj ili mojoj kancelariji. Provodimo zajedno to vreme, mazimo se, ljubimo, vodimo ljubav, jednostavno iskorišćavamo vreme najbolje što možemo.
Tokom druge polovine dana radimo, uglavnom odvojeno. Trebali bismo zajedno jer radimo na istom projektu, ali to nije bilo moguće jer sam sada ja novi menadžer hotela. To nije baš moja struka.
Ali gospodin Horan kaže da ne želi nikog drugog da zapošljava jer veruje u mene. Video je kako sam odradila sve za onaj sajam i izložbu, pa je sa nekim svojim savetnicima razgovarao i odlučio da bi bilo dobro da od sada ja budem menadžer. A uz to pomažem i Niallu oko projekta kog sada vodi, a i pomagaću mu i oko onih budućih.
Naravno, plata je skoro duplo veća. To je odlično zapravo. Jer planiram da uštedim neki novac kako bih mogla da kupim neki manji stan u koji bismo Niall i ja mogli da idemo i...
Da, sve bi to bilo divno da nas dvoje nismo u svađi. Prva ozbiljna svađa i imam osećaj da ovome dolazi kraj. Zašto? Jer se on verio. Prošle nedelje.
Ne znam kako bih opisala ono što sam osetila kada mi je Inna nabila verenički prsten na nos. Mislim da mi se srce slomilo tog trena. Bila sam gotova da zaplačem, da vrištim na njega. Pogotovo zato što sam želela da mu saopštim da ću pitati Lea da se razvedemo dva dana pre godišnjice.
Ipak, na sve to sam ostala hladna. Kako? Postala sam savršena glumica. Čak ni samom Niallu nije bilo jasno zašto sam se smejala i čestitala Inni, a onda je i zagrlila. A i njemu isto. Samo što sam mu pružila ruku i ljubazno se nasmejala.
Mislim da bi bilo previše da sam i njega zagrlila. Ne zbog Inne ili toga da bi to možda bilo čudno s obzirom da mi je on ''šef''. Jednostavno, mislim da bih se onda slomila. A to mi svakako ne treba.
Dan pre toga, posvađala sam se i sa Leom jer sam mu rekla da sam se malo ohladila od njega. Povredila sam ga time, znam to. Videla sam mu bolan pogled.
Samo sam želela da ga pripremim za ono što bi usledilo kasnije, odnosno na moj zahtev za razvod. Ali nakon Niallove veridbe, odmah sam otišla kući i bukvalno se bacila Leu u zagrljaj izvinjavajući se.
Posle cele noći vođenja ljubavi sa njim, izvinila sam se poslednji put i rekla mu da sam bila glupača jer sam mu ono rekla. Čak sam mu rekla i da ga volim i da želim da zauvek ostanem uz njega.
Ono sa Niallom će prestati kroz par dana i meni će ostati Leo. Naučiću da ga volim, uskoro bih mogla i da pričam s njim o deci. Moja majka je u pravu. Vreme je.
Videla sam kakav je život dok si u braku, ali i kada imaš nekog pored, iskusila sve što sam mogla i sada je vreme da se smirim i posvetim gradnji porodice. I to sa čovekom s kojim sam u braku.
I danas, tačnije večeras, to će postati zvanično. Danas je druga godišnjica mog braka i ja se upravo spremam za večeru sa Leom. A tokom te večere ću zvanično prekinuti sve sa Niallom. Jer će i on biti tamo.
Zadovoljna scenariom kog imam u glavi, smeškam se dok stavljam munđuše. U tom trenutku, moj muž u odelu uđe u sobu. Priđe mi.
„Spremna si?", upita.
„Mhm.", okrenem se ka njemu. Popravim mu krvatu pre nego što ga uhvatim za ruku. „Idemo.", kažem. Drugom rukom zgrabim torbicu. On ugasi svetlo u sobi, a potom se oboje spustimo niz stepenice.
Poput pravog kavaljera, kakav i jeste, otvori mi vrata kuće, a potom i svog auta. Pusti moj omiljeni CD, onaj na koji sam narezala svoje omiljene pesme i poklonila mu za rođendan uz košulju i krvatu koju sada na sebi ima.
Kada stignemo u restoran u kom sam rezervisala sto, domaćin restorana pronađe našu rezervaciju i odvede nas do našeg stola. Sve vreme se smeškam dok mi Leo izvlači stolicu da sednem.
Kada i on sedne na svoje mesto, konobar dođe sa vinom i čašama.
„Sami ćemo, hvala Vam.", Leo kaže. Momak samo spusti čaše i flašu na sto i upita nas da li ćemo odmah da naručimo. Leo me pogleda.
„Mogli bismo. Dok to stigne, ogladneću.", kažem iskreno, a moj muž se nasmeje. Počinjem da osećam crvenilo na obrazima pa uzimam meni i pogledom prelazim preko naziva jela. Oči mi se zalepe za špagete.
To i naručim. Dok Leo, naravno, njemu omiljene lazanje. Ovde ima toliko...kako bih rekla...prefinjenijih jela koja bismo trebali sada da jedemo. Ali ne. Nas dvoje biramo ono što smo i sami mogli da spremimo.
„Stvarno si kreten.", prošapućem kada konobar ode sa našim porudžbinama.
„Šta sam sad uradio?", kroz osmeh širi oči ka meni.
„Nisi morao baš pred onim dečkom da se smeješ.", kažem dok gledam oko sebe. Stolovi su poprilično blizu jedni drugima, ali izgleda da niko nije čuo njegovo glasno smejanje od malopre.
„Nisam mogao da se suzdržim. To si rekla tako nejaho, kao dete.", kaže dok se ponovo smeje. Na kraju odmahnem glavom, ali opet kroz osmeh.
„Sipaj nam vino, hajde.", mahnem rukom ka flaši. Konobar ju je otvorio već, tako da Leo samo napuni čaše i jednu mi pruži. Zahvalim mu dok je i dalje držim u vazduhu kako bismo nazdarvili.
„Pa... Srećna ti druga godišnjica, ljubavi. Za još mnogo njih.", kaže. Njegove reči se obaviju oko mog srca i stegnu ga, a ono kao da poviče nazad: Grešiš!
„Za još mnogo njih!", ponovim uz osmeh dok se moje srce buni. Ne slušam ga. „Živeli.", kažem i otpijem malo slatkastog vina. Ovakvo volim.
„O moj, Bože, Niall...", ženski glas izgovara to ime zbog čega se umalo ne zagrcnem. Ali što je bitno, ne pomerim se ni malo. Čak se ni ne trgnem. Popijem još malo svog vina, a onda ostavim čašu.
Sve vreme gledam u Lea koji pogledom prati nekog iza...sada već pored mene. A onda me pogleda. Uozbiljio se.
„To je tvoj šef.", kaže nešto malo tiše. Stomak mi čudno reaguje na ovo. Ipak, samo bacim pogled na njih i najaho slegnem ramenima.
Drže se za ruke dok ih domaćin vodi ka njihovom stolu. Mislim da čak i sa toliko metara udaljenosti mogu da vidim koliko joj sija prsten. Ljubomorna sam, dođavola. Iako znam da ne smem biti. Večeras završavam s njim.
„To mu je devojka?", Leo mi prekida misli.
„Verenica. Prošle nedelje su se verili.", kažem. On klimne glavom. Pogledom kratko ispratim situaciju. Dovoljno mi je da vidim da on seda tako da tačno gleda u mene dok mi je Inna okrenuta leđima. Stomak mi se grči zbog ovoga.
„Pa...srećno im bilo.", moj muž jednostavno kaže. I na to se samo nasmejem. Šta drugo da učinim?
***
Večera mi je prolazila sporo i gore nego što sam očekivala. Znala sam da će Niall biti u ovom restoranu, zato sam i rezervisala sto za Lea i mene ovde. Ali nisam očekivala da će me njegov pogled proganjati čitave večeri.
Kada sam završila sa jelom, rekla sam Leu da naruči desert, a ja sam krenula ka toaletu. Međutim, nečija ruka me je zaustavila. I u sekundi sam se našla okrenuta, licem i lice sa svojim ljubavnikom.
„Šta radiš to?", upitam dok izvlačim ruku iz njegove.
„Ja? Šta ti radiš, Darleena? Zašto nećeš da pričaš sa mnom?", prošapuće.
Već danima ga izbegavam. Tačnije od kada sam saznala da se verio. Jednostavo sam prestala da pričam s njim i on je verovatno shvatio zašto je to tako i dao mi je malo prostora. Juče me je zvao, ali nisam se javila.
„Moramo da razgovaramo. Ali ne možemo ovde.", kažem gledajući oko sebe. Izašli smo iz sale gde se jede, u hodniku smo, ali opet i ovde porđe po neko i ne bi bilo dobro bilo ko da nas vidi, a još manje da čuje o čemu govorimo.
„Hajdemo pozadi, onda.", kaže. Uhvati me ponovo za podlakticu i povuče ka nekim vratima. Ne stignem ni da ga pitam gde ćemo, a nađemo se u maloj i mračnoj ulici. Okrenem se ka njemu.
„Vidi... Nemam vremena da odugovlačim ovo. Mi..."
„Čekaj.", prekine me. „Samo mi prvo jedno reci. Želiš li da prekinemo?", upita. Stomak mi se sveže zbog njegovog pitanja, a ja sebi postavim drugo pitanje: Hoće li ovo ići brže nego što sam mislila da hoće?
„Da.", odgovorim kratko. Srce mi se buni i znam zašto je tako. Ali ne mogu da nastavljam s njim ovo, a da je on pritom veren i planira venčanje sa drugom ženom.
„Zašto, Leen?", glas mu je odjednom tih i...bolan? Ne, ne. Dosta sam popila. Samo mi se čini. „Tako nam je lepo dok smo zajedno.", kaže dok naginje glavu u stranu, a onda mi se i približava.
Namerno uzmičem korak i primičem ruku bliže sebi kako je ne bi uhvatio. Ne mogu sada, u ovom trenutku da podnesem njegov dodir. Mislim da bi moglo da me odvrati od moje namere.
„Jeste.", priznam. Nema svrhe da ga lažem. „Ali neću da nastavaljm nešto što me može odvesti u propast. U početku mi se tako činilo, a onda sam počela da mislim imamo budućnost.", na ovo poslednje se nasmejem. Zapravo se smejem svojoj gluposti i time što sam bila tako zaslepljena tim muškarcem.
„Zar imamo budućnost?", upita. Učini mi se da mu oči na trenutak zasijaju. Srce mi se stegne kada shvatim da mu nisam rekla ono što sam nameravala da uradim.
„Mogli smo da je imamo. Htela sam da tražim razvod od Lea, i trebala sam to da ti kažem, ali par dana pre toga si se ti pojavio sa svojom verenicom.", objasnim. Njegove usne se rastave.
„Molim...?", glas mu je tako tih. Iznenađen je. „Trebala si da mi kažeš čim si pomislila na to. Ja... Nikada je ne bih zaprosio.", kaže. Nešto me u grudima boli.
„Sada je kasno za to.", prošapućem. Sopstvene reči me tako bole. Osećam da se raspadam iznutra, ali ne želim sebi da priznam razlog tog rasula u mojoj duši.
„Nije. Leen... Ostaviću je. Samo nemoj to da mi radiš.", kaže. Ponovo mi se primakne i ovoga puta uspe da me uhvati. Odmahnem glavom.
„Niall, nema svrhe nastavljati. Ja neću da ostavim Lea.", kažem odlučno. Osetim da me stisne malo jače za kukove.
„Zašto? Ne voliš ga!", prosikće kroz zube. Pri slabom uličnom osvetljenju, vidim mu bes u očima.
„Zavoleću ga!", uzvratim ovoga puta još odlučnijim glasom. Ovaj muškarac više ne sme da utiče na mene. Na bilo koji način.
„Nećeš! Ne možeš!", sada i on uzvrati.
„Ti to ne možeš da znaš.", mirinim glasom mu kažem. Ne želim da se svađam s njim. Samo želim da u miru prekinemo ovo i vratimo se svojim pratnerima.
„Mogu... Ja znam šta ti je potrebno. Ne ostavljaj me, Leen.", glas kao da mu nestaje.
„Ti si se verio. Oženićeš drugu ženu. A ja sam htela da ostavim svog muža zbog tebe. Izabrao si nju. Gotovo je. Ja se vraćam Leu.", kažem. Osećam da mogu svakog trena da zaplačem, ali se suzdržavam koliko mogu.
„Ostaviću je!", gotovo da vikne.
„Nema potrebe. Pomirila sam se sa Leom. Dobro nam je. Upravo slavimo drugu godišnjicu našeg braka. Sada te molim da me ostaviš kako bih se vratila svom mužu.", uvlačim svoje suze dok govorim ovo. Boli, tako puno boli, ali moram ovo da uradim. Neću da nastavljam sa čovekom koji je izabrao drugu.
„Ako me ostaviš, reći ću Leonardu sve.", kaže pun besa. Njegove reči me ukopaju u mestu. Poželim da sam ovo umislila, da nije ovo stvarno rekao. Želim da se probudim iz ovog košmara i shvatim da sam celu ovu prevaru i sve loše što sam učinila, zapravo samo sanjala.
Stojim šokirana i ne pomeram se sve dok ne shvatim da je ovo realnost i da se neću probuditi. I da on neće povući svoje reči.
„Ne misliš stvarno to...", prošapućem. „Povuci reč. Pusti me da idem svojim putem, a ti idi svojim. Pusti da završimo s ovim.", kažem mirno. Ali on odmahne glavom.
„Neću. Reci da me ne ostavljaš i neću reći Leonardu ništa.", ponovi svoje reči. Trenutno mi deluje kao neki psihopata i trudim se svim silama da ga ne zamrzim.
„Budeš li mu prišao ili bilo kako mu skrenuo pažnju na nas dvoje, okrenuću jedan broj i Innini roditelji će saznati da si im varao kćer.", kažem.
Ako je mislio da će se izvući sa onom ucenom, prevario se. Imam i ja keca u rukavu. Nisam želela da ga upotrebim, ali on me je prislio na to.
„Molim?"
„Čuo si. Znaš i sam koliko su joj roditelji moćni. Mogu da unište sve ono što je tvoj otac gradio godinama.", kažem.
Innin otac je uticajan političar, a majka veoma cenjen advokat. Moć tih ljudi, ne samo da leži u novcu, već i u rečima. Mogu da ubede bilo koga da uradi bilo šta. Dok puknu prstima, ono šta žele da bude učinjeno, biće.
A povrh svega, njihova starija kćer je njihova mezimica. Učinili bi sve za nju. Samo da onda bude srećna.
„Ne bi to učinila.", kaže dok odmahuje glavom. Izgleda kao da ne može da veruje u moje reči. Nisam ni ja mogla u njegove.
„Isto kao što bi ti rekao Leu, tako bih i ja njenim roditeljima.", kažem jednostavno sležući ramenima. Glas mi u pojedinim trenucima zadrhti, ali se svim silama trudim da ostanem odlučna pred njim.
„Dobro. Idi. Vrati mu se. U jednom trenu ćeš shvatiti da nije on čovek koji će te učiniti srećnom.", glas mu je ovoga puta dosta tiši.
„Zašto misliš da nije?", upitam. Njegove oči sretnu moje. Zašto taj pogled tako jako utiče na mene? Zašto osećam kao da godinama poznajem te oči?
„Znaš zašto? Zato što ga ne voliš. Ne osećaš ništa prema njemu. Ali prema meni... Razmisli ponovo.", prošapuće dok mi se približava. Njegove reči me probodu ravno u stomak.
Osetim njegove usne na svojima, samo na kratko. Iskoristio je priliku dok sam stajala i razmišljala o onome što je rekao. A onda se odvojio i krenuo.
„Zašto ne možeš jednostavno da prekineš sa mnom?", upitam pre nego što on otvori vrata. Okrene se tek toliko da me pogleda.
„Zato što..."
Niall's P.O.V.
Nisam želeo da verujem ovoj stvarčici u meni sve dok je nisam video kako se iznutra slama i to preda mnom. Nasmejala se, odglumila to toliko dobro da niko ne bi posumnjao.
Ako je tako, zapitao sam se zašto sam ja onda video kako se njeno srce slama? Zašto sam samo ja video bol i tugu u njenim očima?
I onda sam shvatio. Nikada nisam ni prestajao da je volim.
Trebalo mi je nekoliko dana da prihvatim tu činjenicu. Zato sam je pustio, nisam bio siguran šta da radim. Da li da nastavim sa njom ovako tajno kao i do sada ili da oboje ostavimo svoje partnere i nastavimo zajedno?
Nisam znao šta da radim. Razgovarao sam sa Zaynom, ali on je ponovo počeo da me tera da se vratim svom prvobitnom planu. To nisam mogao. Odustao sam. Ne želim da je povredim. Ne ponovo.
Večeras sam izašao sa Innom u restoran kako bih joj rekao da ne želim venčanje u skorije vreme. Nisam trebao ni da je zaprosim! Ali to sam učinio pre nego što sam shvatio da volim drugu ženu.
Plan je bio da odlažem venčanje dok se Inna prvi put ne pobuni i onda bih prekinuo sa njom. U međuvremenu bi se Leen razvela od pišljivka Leonarda i konačno bi zvanično i javno mogla biti moja.
Ali ona večeras igra drugu igru. U istom smo restoranu, ona se smeška svom mužu, drži ga za ruku. A u meni bes ključa i ne znam šta ću sa sobom.
U trenutku kada je vidim da uzima svoju torbicu i ustaje, srce mi stane jer pomislim da ni večeras neću moći da razgovaram s njom jer ona ide. Ali onda vidim da onaj tupavko ostaje za stolom.
„Idem to toaleta, odmah se vraćam.", nasmešim se Inni preko volje. Ona klimne i vrati se svom jelu. Zaobiđem pola sale samo kako me Leonard ne bi video, prođem iza njega i bukvalno otrčim u hodnik.
Čim vidim nju, proguram se pored dva čoveka u odelima i uhvatim je za ruku. Odmah se nađe okrenuta ka meni, krupnim očima uperenim u moje. Čoveče, prelepe su. Ona je prelepa.
„Šta radiš to?", upita me dok se izmiče. Puštam je.
„Ja? Šta ti radiš, Darleena? Zašto nećeš da pričaš sa mnom?", prošapapućem.
Istina da se nisam trudio da pričam s njom proteklih dana jer sam ja sam bio u haosu. A nije ni ona želela da priča sa mnom, nije tražila nikakvo objašnjenje zašto sam to uradio. I kada sam je konačno nazvao juče, nije mi se javila.
„Moramo da razgovaramo. Ali ne možemo ovde.", kaže dok gleda oko sebe. Brine jer se plaši da nas neko može videti. Ovo me malčice zaboli. Zaboravio sam da moramo da se krijemo.
„Hajdemo pozadi, onda.", uhvatim je ponovo za podlakticu i povučem ka jednim vratima. Kada se nađemo se u maloj i mračnoj ulici, ona se okrene ka meni.
„Vidi... Nemam vremena da odugovlačim ovo. Mi...", ona odmah kreće i ja već po njenom tonu i načinu na koji je krenula...znam šta želi.
„Čekaj.", prekinem je. „Samo mi prvo jedno reci. Želiš li da prekinemo?", upitam.
Osećam se tako loše sada. Ne želim da prekine sa mnom. Spreman sam da učinim bilo šta samo da me ne ostavi. Konačno je ponovo moja. Ne mogu opet da je pustim.
„Da.", njen odgovor mi slomi srce. Osećao sam da će ovo reći, ali...bar sam se nadao.
„Zašto, Leen?", prošapućem. Ne trudim se da sakrijem svoju bol. „Tako nam je lepo dok smo zajedno.", kažem dok joj se približavam, ali ona uzmiče. Ne želi da bude u mojoj blizini...
Zar sam je toliko povredio?
„Jeste.", kaže i bljesak nade ponovo zablista u meni. „Ali neću da nastavaljm nešto što me može odvesti u propast. U početku mi se tako činilo, a onda sam počela da mislim imamo budućnost.", nasmeje se i znam da sada misli da je sve ovo lažno. Ali nije. Ne može biti.
„Zar imamo budućnost?", upitam. Mogli bismo. Ali želim da mi ona kaže da je imamo. Ili da bar postoji mogućnost.
„Mogli smo da je imamo. Htela sam da tražim razvod od Lea, i trebala sam to da ti kažem, ali par dana pre toga si se ti pojavio sa svojom verenicom.", kaže. Zanemim.
„Molim...?", ne čujem sopstveni glas. Ovo nije moguće... Zašto nisam sačekao? „Trebala si da mi kažeš čim si pomislila na to. Ja... Nikada je ne bih zaprosio.", kažem istinu. Da mi je rekla, istog trena bih ostavio Innu i poveo Leen sa sobom daleko, oteo bih je ako treba.
„Sada je kasno za to.", njene reči ponovo slome moje srce. Nada koju mi je malopre dala je spojila deliće, ali ove njene reči su ga ponovo rastavile.
„Nije. Leen... Ostaviću je. Samo nemoj to da mi radiš.", kažem. Pokušam da je odgovorim. Ovog puta čak uspem i da je uhvatim. Samo neka mi je blizu.
„Niall, nema svrhe nastavljati. Ja neću da ostavim Lea.", kaže i u trenutku bes proključa u mom telu.
„Zašto? Ne voliš ga!", prosikćem. Kladim se da bes isparava iz mene, ali nije me briga. Ona ne može da mu se vrati! Ona je moja!
„Zavoleću ga!", uzvrati. Nešto mi steže grudi. Uskoro neću moći da podnesem ovu bol. Dovoljno je to što znam da je udata za drugog. Pre sam bar bio siguran da ga ne voli. I sada sam, dođavola, ali njene me reči lome!
„Nećeš! Ne možeš!", uzvratim joj jednakom drskošću.
„Ti to ne možeš da znaš.", glas joj je sada dosta mirniji.
„Mogu...", odgovorim. „Ja znam šta ti je potrebno. Ne ostavljaj me, Leen.", prošapućem.
„Ti si se verio. Oženićeš drugu ženu. A ja sam htela da ostavim svog muža zbog tebe. Izabrao si nju. Gotovo je. Ja se vraćam Leu.", kaže. Vidim suze u njenim očima. I to mi daje nadu. To znači da joj je stalo.
„Ostaviću je!", gotovo da povičem.
„Nema potrebe. Pomirila sam se sa Leom. Dobro nam je. Upravo slavimo drugu godišnjicu našeg braka. Sada te molim da me ostaviš kako bih se vratila svom mužu.", kaže tako hladnim glasom da pomislim da joj se srce zaledilo. Boli me.
„Ako me ostaviš, reći ću Leonardu sve.", ispalim odjednom.
Treba mi trenutak da shvatim šta sam rekao jer su to bes i ljubomora govorili umesto mene. Ali svoje reči ne povlačim čak ni kada shvatim koliko nisu razumne. Učiniću sve samo da ostane pored mene. Samo da shvati da je zaljubljena u mene. Jer jeste. Znam to.
„Ne misliš stvarno to...", prošapuće. „Povuci reč. Pusti me da idem svojim putem, a ti idi svojim. Pusti da završimo s ovim.", kaže. Moje srce boli, ali odlučno odmahnem glavom.
„Neću. Reci da me ne ostavljaš i neću reći Leonardu ništa.", ponovim.
„Budeš li mu prišao ili bilo kako mu skrenuo pažnju na nas dvoje, okrenuću jedan broj i Innini roditelji će saznati da si im varao kćer.", kaže. Šta...?
„Molim?"
„Čuo si. Znaš i sam koliko su joj roditelji moćni. Mogu da unište sve ono što je tvoj otac gradio godinama.", kaže.
Dođavola. Ne, sranje, ne! Ne može to da učini. Oni mrze prevaru. I jako su moćni ljudi i suviše vole svoju kćer. Nikako ne bi bilo dobro da im ona kaže to. Ko zna šta bi mogli iz osvete da učine meni ili mojoj porodici. Pa čak i samoj Darleeni.
„Ne bi to učinila.", odmahujem glavom. Nemoguće da je sposobna da učini to.
„Isto kao što bi ti rekao Leu, tako bih i ja njenim roditeljima.", slegne ramenima.
„Dobro.", izdahnem popuštajući. Ali za sada. „Idi. Vrati mu se. U jednom trenu ćeš shvatiti da nije on čovek koji će te učiniti srećnom.", kažem tiho.
„Zašto misliš da nije?", upita. Njene oči sretnu moje. Pogled joj je mekan, sjajan. Njene oči su nešto najlepše što sam u životu video.
„Znaš zašto? Zato što ga ne voliš. Ne osećaš ništa prema njemu. Ali prema meni... Razmisli ponovo.", prošapućem dok joj se približavam. Ukradem joj jedan poljubac dok stoji u mestu i ne pomera se.
Znam da sam je zatekao svojim rečima. Zapravo, samo sam joj skrenuo pažnju. Preispitaće se i shvatiti da prema meni oseća nešto mnogo dublje nego što misli da oseća.
„Zašto ne možeš jednostavno da prekineš sa mnom?", upita tama kada krenem da otvorim vrata i vratim se ununtra. Okrenem se samo toliko da je pogledam.
„Zato što te volim...", nasmešim se iako sam planirao da ostanem ozbiljan. Ne znam da li sam joj ikada ovo rekao pre nesreće. Znam samo da tada nije bilo to to. Nije bilo onoliko snažno kao sada.
Suzu koja joj se spusti niz obraz primetim samo kraičkom oka, dok se okrećem i otvaram vrata. Malo je falilo da se vratim i zagrlim je čvrsto. Ali sam ipak sa prevelikim osmehom na licu ušao nazad u salu.
Ipak postoji šansa da ona jednog dana bude samo moja. I to ne tajno...
~~~Hohoho:D Danas sam imala samo tri časa i od toga smo dva časa gledali film umesto da čitamo pripovetku haha. Ali opet me je mrzelo odmah da vam postavim. Soriii. Ali evo, sada imate, i to je izašao ranije nego što sam vam rekla da će biti. A sad nastavak. Znači imamo priznanje, ali mislim da ste očekivali da će Darleena prva da prizna. A šta kažete na ovo? I na Niallov plan? Ja iskreno mislim da nije rano za barem jedno priznanje, ne znam za vas. Šta vi mislite? Ostavite mi vote i kom, pa se čujemo na stranici:***~~~