𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Malarik je zahtevao da se razdvojimo. Ne mogu ti više ugrožavati život.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : *smeje se* Pričaću sa njim. Ne glupiraj se.
Malarika su vratili već pri svitanju. Bez obzira na zvučnu izolaciju, probudilo me je Astrino vikanje koje je dolazilo iz kancelarije.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *ulazi* Kako to da si ti uopšte budna...
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗮 : On je lud!
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : *pali mikrofon* Nastavljamo sa radom kao i do sada.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *otima mu mikrofon* Ne, ne, ne nastavljamo! *gasi mikrofon* Tek si došao i već ovo?
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Gde je Kastor? Na suđenju su nas proglasili nevinim i gase Pirit.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Znamo.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Možemo nastaviti sa poslom.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne. Pravimo pauzu.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : *ulazi*
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Kakvu poslovnu pauzu? Od čega ću da hranim stotine ljudi.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : broj radnika ti je spao na 80...
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Kako..?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Poginuli su za ovih par meseci. Nisi ih beležio.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : I kakva pauza sad?
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Neko vreme će svako od radnika da ima zaseban posao da bi se Valion održavao. Za to vreme ćemo rasipati manju količinu otrova kako bi zmijska bolest još uvek bila u toku. Ne može naglo nestati nakon suđenja. Za najmanje godinu dana ćemo se vratiti u posao koji ćemo postepeno dizati.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Godinu dana?!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Minimalno.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : U redu...
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗮 : Za to vreme ti možeš da se lečiš!
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Zdrav sam.
𝗔𝘀𝘁𝗿𝗮 : Psihički!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : I kakve su to priče o razdvajanju mene i Belinde?
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Nije taj vaš odnos baš toliko zdrav... Tebe je uvukao u probleme i-
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Ti si me uvukao u sve ovo! Ne Linda! O čemu se tu radi? Zašto se uopšte mešaš?
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Belinda.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *spušta pogled*
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Znači nije do Malarikove odluke? Ti si tako tražila?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne želim o tome...
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Okej. Živećemo razdvojeno, ali hoću li moći da te viđam? Jesi li moja još uvek?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Da...
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Kako želiš. Voleo bih da mi jednom objasniš to.
Rekla bih da smo se od tada dosta udaljili, emotivno.
Malarik nam je pronašao stanove, na različitim krajevima grada smo.
Prošle su dve nedelje. Nisam ga videla, čula sam ga na pozive pred spavanje svega par puta i to je sve od kontakta koji imamo.
Istina je da sam, zbog posla sa strane, odlučila da se odvojim od Kastora kako bih ga zaštitila.
𖧹|Aʀʙɪɴs ɢᴀᴛᴇ ５ - Sᴛᴀɴ Vᴇsᴛᴀ|𖧹
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : Ovo ipak neće ići. Malt je uhapšen. *deli novac*
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Nije dugo trajalo.
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : Imamo dovoljno novca za tvoju kauciju.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Prekasno. Neće mi biti potrebno, već je sve rešeno.
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : To je još bolje. Neko vreme si mirna sa računima.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Tačno.
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : Nećeš mi dati broj telefona?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne.
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : Nedostajaćeš mi.
U tom trenutku mi je zazvonio telefon i Kastorevo ime na ekranu.
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : To ti je dečko?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Valjda. Da. *prekida poziv*
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : Zašto mu se ne javiš?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Pozvaću ga uskoro.
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : Onda idem. Uopšte nije u redu to što ne želiš da održimo kontakt.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Da, da. Ne zanima me, kolega.
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : Vidimo se nekad, negde, slučajno.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Eva će se potruditi da se to ne desi. *smeje se*
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : Okrutno. *otvara vrata* Čuvaj se i javi se dečku.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Baš se brineš za mog dečka.
𝗔𝘂𝘀𝘁𝗶𝗻 : Više se brinem za njegovu devojku.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Nema potrebe!
Osmehnuo se i otišao. Nadam se da ga zaista više neću viđati.
Sve to je počelo kada sam se ozbiljnije zabrinula za našu slobodu. Austin je moj poznanik iz srednje škole koji je preprodavao psihoaktivne supstance za Malta. Bila sam uključena u to kako bih imala dovoljno novca za kauciju, za svaki slučaj i u koliko bude potrebno.
Imam dovoljno novca, ali više mi neće trebati u te svrhe.
Ostala bih u poslu dok je Valion na pauzi kako bih bila od pomoći, ali nisam želela da Kastor sazna za to, dok traje. Upetljao bi se ponovo.
Pozvala sam ga čim sam zaključala vrata.
𝙆𝙖𝙨𝙩𝙤𝙧 : 𝘡̌𝘦𝘭𝘪𝘴̌ 𝘭𝘪 𝘥𝘢 𝘪𝘻𝘢đ𝘦𝘴̌ 𝘴𝘢 𝘮𝘯𝘰𝘮 𝘯𝘢 𝘷𝘦𝘤̌𝘦𝘳𝘶?
Govorio mi je dok sam stajala naslonjena na terasi. Stajao je ispred zgrade u odelu, sa buketom crnih ruža.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *maše* Naravno. Daj mi deset minuta. *prekida poziv*
Verovatno je video Austina...
Dala sam sebi deset minuta da se očešljam i presvučem. Neću ići u pidžami dok je on tako uredan.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *izlazi iz zgrade*
Blago me je zagrlio, ali nije pokušao da mi bude previše blizu. Osetila sam distancu među nama.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : *daje joj ružu* Linda, moramo da razgovaramo.
Samo sam klimnula glavom.
Odvezao nas je do najbližeg restorana. Već je kasno navečer i nema mnogo gostiju. Mislim da je ovo prvi put da smo izašli na sastanak od kako smo zajedno. Dok smo bili manji, to se češće dešavalo, ali nije dovelo ni do čega.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Izvini što sam te pozvao iznenada.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Bilo je i vreme da se vidimo.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Mrzim to što nas razdvajaš.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Završila sam sa tim. Mi smo na redu posle svega.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Onaj momak je izašao iz tvog stana.
Više ništa nije pitao. Naručili smo hranu i samo me je gledao, nežno, ipak.
Njegove oči su govorile za njega, a ja sam odgovarala na pitanja koja čak nije ni postavio. Postepeno sam mu sve objasnila, ništa nije rekao, nije me gledao ljuto ili iznenađeno, a njegova smirenost je u meni budila nemir.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Nećeš ništa da mi kažeš?
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Ne.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Prestani sa tim...Trebaš mi direktniji.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Belatriks, neću ti ništa reći jer ti sama donosiš svoje odluke. Jednostavno samo cenim to što si ipak odlučila da mi kažeš.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Žao mi je...
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Mislio sam da si me prevarila. Ovo mnogo lakše prihvatam.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Mislila sam da me dovoljno poznaješ.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Moja greška. Ali nisam te zbog toga pozvao.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : O čemu je onda reč?
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Malarik je već vratio Valion u funkciju.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Kako znaš?!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Načuo...
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Bićemo u jako lošoj poziciji ako iko od nas napravi i jedan pogrešan potez.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Zato mi je drago da si izašla iz tih voda...dilovanja, jer ne smemo biti primetni zakonu.
Nekoliko ljudi oko nas, u restoranu, je oborilo glavu na sto dok im je vodopad rubina lio niz obraze. Smrt se ponovo kreće.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *steže ga za ruku* O-oprosti! *pušta ga*
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Ovaj put je preterao. Pretpostavljam da je to nešto za šta živi.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne mogu se boriti protiv toga. Kompanija je sve što mu je ostalo od prošlosti.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : *podiže ruku* Račun molim!
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Idemo?
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Idemo nazad kod tebe, spakovaćeš se i dolaziš.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ha?
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Želim da živimo zajedno.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *smeje se* Ja-
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Insistiraću i progoniću te dok ne pristaneš. Olakšaj sebi. Nedostajala si mi.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : U redu!
Vratili smo se po moje stvari, pomogao mi je sa pakovanjem i koferima.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Nisam te čak ni pitala gde radiš?
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : *smeje se* Ššš.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Kastore...
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Nije vreme za raspravu, Linda.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Tući ću te!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Da, naravno.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Trošiš svoje vreme i moje živce.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Ja sam Desna ruka u Valionu.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : A-ali rekao si da sačekamo godinu dana! Zašto odjednom vodiš sve to?!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Novac, naravno.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Nije uopšte bila sigurna opcija!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Ni nije sigurno. Nije nam ni cilj da bude.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : I ja ne znam ništa o tome?!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Linda. Eva mi je već sve rekla o tvom poslu, sve sam već znao. Morao sam da se uverim da si izašla iz toga kako bih ti rekao.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Trošio si mi vreme na priču!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Volim da te slušam kako pričaš.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Mrzim te!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : I ja tebe! *smeje se* Hajde. Večeras si mi u rukama dok spavam. Ne kvari mi raspoloženje.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Nastavićemo ovaj razgovor na putu!
Vratili smo se u kola. Objasnio mi je čitav trenutan protokol Valiona.
Radimo, kao što bi razbacivali otrove da održimo trač o bolesti, samo što je sve vezano za posao i zaradu, umesto rasipanja.
U principu još uvek pratimo prvobitni plan, jednostavno ćemo na ovaj način imati i prihod.
𖧹|Nʏᴅᴀʟsᴠᴇɪᴇɴ ２１ - Sᴛᴀɴ Pᴀʟᴀs|𖧹
Počela sam mnogo više da razmišljam i vraćam situaciju kada smo ušli. Prostor miriše na vanilu, umesto svetla, stajale su pogašene sveće u spavaćoj sobi koje sam primetila dok sam se raspakivala. Krevet je bio prepun uvelih tamnih latica. Želim da ne razmišljam o ovome. Zbunjena sam i potpuno pogubljena.
Upalio je sveće koje su objasnile miris vanile i kleknuo predamnom.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Hoćeš li se udati za mene.
To je bio još jedan iskreni osmeh. Preznojila sam se, uopšte nisam očekivala, opet, pristala sam.
Zbunilo me je i to što nije držao prsten. Svakako o tome nisam puno razmišljala od sreće koja me je obuzela, a mislila sam da ne mogu osetiti sreću.
𖧹|Sᴛᴀɴ Rᴏᴢᴀʟɪɴ|𖧹
𝗟𝗮𝗺𝗼𝗻𝘁 : I sad ne mogu nikako da te zadržim šta god uradio.
𝗥𝘂𝗯𝗶 : Oprostićeš mi jednom kada shvatiš da ti je bolje bez mene. Obećavam.
𖧹
𝗥𝘂𝗯𝗶 :
|Snažno me je zagrlio pre nego što sam otišla. Moja koža je satima nakon toga pamtila njegov dodir.
Nešto u meni je samo izčezlo tog trenutka.
Nikada se ranije nisam ovako osećala. Počinjem da preispitujem tu odluku.
Imala sam sve o čemu drugi sanjaju, ali to me je gušilo. Sada više nemam tu bezuslovnu ljubav, ne mogu je imati sa njegove strane.
Opet, u par trenutaka sam pomislila da sam ga možda zavolela, mislila sam da je nemoguće.
Kajem se? Kajem se.
Sva ova sloboda za kojom sam žudela je poprimila gorči ukus. Ni ovo nije ono što sam htela?
Sedela sam na krvou jedne visoke zgrade i pustila suze nakon toliko godina.
Volim ga, ipak.
Šta me je onda nateralo da odem?
Ali ponela sam pištolj sa sobom, baš kao da se deo mene ne može u miru složiti sa bilo čime.
Ne mogu da prihvatim realnost kakva god bila, ni da je ono što želim, ubrzo to neću želeti.
I volim ga, ali prekasno.
Žudela sam za slobodom, a bila sam slobodna i sa njim. To je moj princip koji me tera ka litici.
Pogled na grad. Mrkli mrak i ponegde upaljeno svetlo koje dopire iz nekoliko stanova.
Tiha pomešana muzika.
Prislonila sam pištolj ka svom čelu.|
*puca*
𖧹|Sᴛᴀɴ Pᴀʟᴀs|𖧹
Usne su nam se dodirnule još jednom. Glava mi je bila naslonjena na njegovo rame dok je vrhovima prstiju nežno klizio po mom telu, dok se sveća potpuno otapala.
Nakon nje je ostao prsten koji je stavio na moju ruku.
Pomešana osećanja oko svega ovoga, ali ni jednog trenutka nisam bila nesigurna u ovu odluku.
Mir bez njega ne postoji.
Nemir, ali je sada moj.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Voleću te dok univerzum ne eksplodira, pa i nakon toga, Belatriks.