𖧹|Kᴀʟᴀᴅᴀɴ - Iɴᴛᴇʀɴᴀᴛ - ʜᴏᴅɴɪᴄɪ|１８:４１|𖧹
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *pali bubicu* Nije bezbedno. *gasi bubicu*
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Šta to?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Pričala sam sa jatom.
𝗥𝗮𝗹𝗳 :
|Ne može nas izbaviti odavde sa glasovima koje ima u glavi...|
-Ne želim da te uvredim, ali-
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Misliš da pričam sama sa sobom?
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Da...
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne. Moraš mi verovati malo više.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Trudim se, ali ti radiš stvari bez da mi objasniš.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *šapuće* Moramo nekako da pogasimo ozvučenje.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : *šapuće* Nema ga u hodnicima.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ko to garantuje?
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Tačno. Kako misliš da to napravimo?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Sutra za vreme ovih rituala. Smisliću nešto. *pali bubicu* Pored ptice koja traži pomoć, postoji još jedna ptica kojoj je potrebna pomoć, ali postoji i jedna veoma draga ptica koja želi ostati u kavezu. *gasi bubicu*
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Draga ptica je Adalia?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *klima glavom* Ne želim da joj se nešto desi kada jato dođe.
𖧹|ᴠᴀʟɪᴏɴ|𖧹
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Belinda nije jedina koja mora izaći. Pomoći ćemo još jednoj osobi, ali nećemo srušiti objekat jer treća osoba želi i mora ostati tamo.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Jedna od te dve osobe je momak sa kojim je u paru.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Nije bitno. Jedna od te dve osobe joj je draga, a o drugoj brine.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Naivna je, ne poznaje dovoljno te ljude.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Da, ali Kastore, to su takođe ljudi koji su tamo ušli neznajući šta ih čeka.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Ja kažem da je uzmemo i ostavimo ostale da ih dignu bombe.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Nemamo bombe.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Znam. *vadi telefon iz džepa* Zaboravio si mi ga uzeti kada si me ovde zaključao. Tražio sam Mortenu da kreira DT-X.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Reci mi nešto o tome?
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Baš kao i DT0 ili DT-Z.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Odlično. To nećemo koristiti jer time rizikujemo i Belindin život.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Ja ne znam ništa o svemu ovome...
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Zato sam ti otvorio bolovanje u Piritu, a onda ću te zaposliti ovde.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Belinda neće biti srećna...
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Ostaćeš ovde za vreme napada, ali sada ću ti temeljno objasniti plan. Dakle-
𖧹|Kaladan - Intermat|１６:０２|𖧹
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Moramo da...*čita* ubijemo učenika broj 76.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Šta?! Zašto?!
Mislim...Ne bi mi bio prvi put, ali zašto to traži škola?
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Dobro, hajde da odemo po nož iz menze.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Eh?!
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Takav je zadatak.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Šta ako neko bude morao da ubije nas?!
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Ne brinem. Izvući ćeš nas odavde, zar ne?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Šta ako neko bude-
Otrčala sam kroz hodnike sve dok konačno nisam pronašla Adaliu. Vraćala se ka sali, pretpostavljam da je već završila. Prošlo je tek par minuta.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Šta ako neko bude morao tebe da ubije?
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Već je bilo toga. To znači da i vas treba ubiti osoba koju ste dobili na listiću. Desilo se jednostavno da sam uspela prva.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : O ne...
Vratila sam se kod Ralfa. Našao se nožem prislonjen uz zid. Ta devojka je broj 76. Povukao ju je za drugu i naslonio uz svoje grudi ne dozvoljavajući joj da se pomeri.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Linda, tvoj red. Ne mogu ubiti devojku.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Molim te me više nikad nemoj tako nazvati...*uzima joj nož iz ruke*
𝗧𝗿𝗶𝘀𝘁 : Šta misliš da će iz ovoga izići? Ja sam broj 76A.
Prerezala sam joj arteriju na vratu, pustio ju je tek kada je iskrvarila. Bio je to trenutak, mislim da je pokušao da me povuče k' sebi.
Osetila sam ledeni metal u svojoj koži. Nije dovoljno reći da sam samo mogla čekati da mi vid potpuno pobledi.
𖧹|２０:２６|Sᴏʙᴀ １１１|𖧹
Probudila sam se umotana krvavom majicom oko stomaka, u svojoj sobi.
Kosa mi je mokra i znojava, telo mi gori. Nisam se našla u ovakvoj situaciji već jako dugo.
Poslednji put kada mi je neko naneo povredu ove težine bilo je kada sam tek upoznala Malarika. Bio je to čovek koji me je držao kao taoca svega nekoliko sati.
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Budna si! Mislila sam da sedim čekajući da umreš.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *smeje se*
𝗥𝗮𝗹𝗳 : *ulazi*
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Šta se uopšte desilo tamo?
𝗥𝗮𝗹𝗳 : 76A znači da je postojao još jedan ili više igrača pod brojem 76. U ovom slučaju bio je to samo još jedan momak, 76B, koji je tebi naneo povredu s' leđa.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Igrali su prljavo.
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Pa, oni su ovde i duže od mene. Izbacili ste odlične igrače.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ralf, ti si ga ubio nakon toga?
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Da.
Još kada smo dobili karticu, nije se premišljao oko ubistva.
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Kako se osećate nakon prvog ubistva?
Samo smo se pogledali na tren. Nije nam to prvo ubistvo. Ne izgleda kao neko ko bi ikome oduzeo život.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Hoće li mi otvoriti dosije..?
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Ne, ne. Ne brini za to.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Ne bih mogao da podnesem još jedan zatvor posle ovog.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ovo na meni je majica?
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Da, to je moja majica pošto ovde nema ambulante. Morala sam se snaći nekako.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Hvala ti!
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : A ne, zaboravi na to. Ja ne pomažem ljudima.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Pa meni-
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Hajde sada ćuti i odmori se. Kako možeš biti toliko naporna posle takve povrede?!
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Belinda, trebali smo nešto obaviti danas?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Da...Nije toliko bitno. Ako ne mogu ovde zbog ozvučenja, reći ću ti kad-tad. Budi strpljiv.
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Šta to? Ne možeš mu priznati da ti se sviđa zbog prisluškivanja?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ma odakle si to iskopala?!
𝗥𝗮𝗹𝗳 : *smeje se*
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Mislila sam da je očigledno.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne!
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Idem sad u svoju sobu. Brz oporavak.
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Pa mora se oporaviti do sutra inače...na na, crvena soba.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Onda ozbiljno, brz oporavak.
𖧹
Prestala sam da brojim dane. Odlučila sam da ću samo sačekati Malarikov znak, ali...koliko još vremena uopšte imamo?
𖧹|１６:０４|𖧹
Zahtevali su da od svakog para uđe jedan član, zato sam ga ja sačekala u hodniku.
Prišao mi je sa karticom i stao na korak ispred mene. Čekali smo da se hodnik raščisti.
Mnome je prošao adrenalin, više poput straha. Držao je ruke na mom licu i poljubio me je kada uopšte nisam bila skoncentrisana na okolinu.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ti si to-
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Stvarno mi se sviđaš.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ralf, ja-
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Oprosti, oprosti.
Ja samo razmišljam o nekome drugom...
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Šta je uopšte današnji zadatak.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Imamo odvojene kartice.
Dao mi je moju, bila je preklopljena ka unutra.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : *otvara karticu* Ja trebam ubiti igrača broj 443.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne znam koliko ću ti se sviđati posle ovoga...Ja sam broj 443. *otvara karticu*
Ovo je bio plan?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Adalia je sa Irmom...
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Pa?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Pričala mi je o njoj...Irma je slaba, ali nema šanse da je Adalia povredi, ne nju.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Mislim da imaš i veće probleme.
Pokušaće me ubiti, a onda ću ja nositi njegovu krv na svojim rukama na kraju.
Ne osećam strah od smrti, znam da ću preživeti šta god da se desi. Ne želim ga ubiti. Plašim se njegove smrti.
Ostala sam u hodnicima, naslonjena na zid. Nije ga bilo neko vreme, zatim se vratio da makazama.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : *spušta makaze na pod* Ja ne želim tebe da povredim.
Ili je samo igrač.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne padam na to. Verovatno držiš oružje negde u odeći.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Hoćeš da se skinem? Na sred hodnika?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : N-
𝗥𝗮𝗹𝗳 : *vuče je za ruku* Ti si ta koja mi govori da trebam da verujem. Uopšte mi ne veruješ. *vodi je u sobu*
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne moraš da se skidaš!
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Tek dve nedelje smo ovde, a meni je već muka.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Prošlo je dve nedelje..?
Zašto Malarika još uvek nema?
𝗥𝗮𝗹𝗳 : U redu sam sa smrću ako ćeš ti biti ta koja će me ubiti.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : To je to. *pali bubicu* Isteklo je vreme. Postalo je hitno.
𝙈𝙖𝙡𝙖𝙧𝙞𝙠 : 𝘔𝘪𝘯𝘶𝘵 𝘪 𝘤̌𝘦𝘵𝘳𝘥𝘦𝘴𝘦𝘵 𝘰𝘴𝘢𝘮 𝘴𝘦𝘬𝘶𝘯𝘥𝘪.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ptice su...plave. *gasi bubicu* Obuci nešto plave boje. *otvara vrata*
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Gde ćeš?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Po Adaliu. *izlazi iz sobe*
Vratila sam se u svoju sobu, ona je ležala na podu utopljena u krv dok je Irma plakala pored.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ti se šališ?!
𝗜𝗿𝗺𝗮 : N-nisam ja! Sama je to napravila...
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *proverava puls; smeje se* Dobro je. Verovatno nije uspela da napravi sebi tešku povredu. *pali bubicu* Ukupno ima četiri ptice. *gasi bubicu*
𝗜𝗿𝗺𝗮 : Šta..?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Moraš joj zaustaviti krvarenje dok se ne probudi. Obuci je u nešto plave boje, ti si, na sreću, već u plavom.
𝗜𝗿𝗺𝗮 : A-ali zašto?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *viče* Upravo idemo odavde!
Alarm se oglasio.
Vratila sam se kod Ralfa u sobu i presvukla u njegove stvari iste boje.
Mislila sam da je alarm tu zbog moje izjave, zatim sam uživala u zvuku eksplozije.
Kroz prozor sobe, ukrašen rešetkama, gledala sam drugi kraj objekta koji je polako počeo da pada.
Vrisci i strah.
Internat je sada samo soba za paniku.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Kao što sam obećala!
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Ovo sve je to ,,jato"?! Odakle?
Uspela sam videti par radnika, ali moj pogled traži...
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *gleda kroz prozor*
Ne vidim ga. Nadam se da ga Malarik nije poveo.
𖧹
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 :
|Ušao sam u jednu od soba gde su bile dve devojke u plavom. Moraju biti ostale dve plave ptice koje je Belinda spomenula Malariku na bubicu.|
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Šta ti radiš u ženskoj sobi?! Ko si ti?!
𝗜𝗿𝗺𝗮 : *smeje se* Već ti je bolje!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Belindin...momak?
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Lažeš. Nikad čula o tebi.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Da, dobro...Prijatelj.
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : To ti verujem.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Jedna od vas želi da nastavi ovo?
𝗜𝗿𝗺𝗮 : Odakle dolazi ta buka?!
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Želela sam. Ne nakon današnjeg zadatka.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Odlično. Pođite sa mnom. Vodimo vas u Valion, nakon čega ćemo vas vratiti kući.
𝗜𝗿𝗺𝗮 : Koji ,,vi"?
|Pokazao je ka vratima ispred kojih je stajalo još desetak momaka koje vidim prvi put.|
-Ali ja ne poznajem-
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Irma, idemo.
|Ne mogu ustati...|
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Povređena si?
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Dobro sam!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : *podiže je*
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : *viče* Rekla sam da sam dobro! Odmah me spusti!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Samo do kola. Hajde i ti. *iznosi je* No, znate li gde je Belinda i treća ptica?
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Ne znam ni ko si ti niti svi ovi momci! Kako očekuješ da znam gde je-
𝗜𝗿𝗺𝗮 : Ona je kod Ralfa.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Hoćeš da kažeš da je sama u sobi tamo nekog momka?!
𝗜𝗿𝗺𝗮 : Pa, da?
𝗔𝗱𝗮𝗹𝗶𝗮 : Ako me ispustiš, polomiću ti glavu!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : *spušta je* Matiase, ponesi je do kola.
𝗠𝗮𝘁𝗶𝗮𝘀 : Malarik te i dalje drži na navigaciji. Ne pokušavaj prići Belindi dok ne izađemo.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Idem da obiđem objekat.
|Ako priđem Lindi pre toga, Malarik će aktivirati dinamit kojim me je vezao...
Umesto toga sam odlučio da izađem i sačekam ispred sa Hajatom.|
𖧹
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 :
|Ušao sam u glavnu kancelariju kako bih iskoristio mikrofon. Sve što kažem, trebalo bi se čuti na zvučnicima po čitavoj zgradi.|
-Belinda, još tri minuta i sve je čisto.
𝗠𝗼𝗻𝗮 : Ko si ti?! Izlazi odavde inače-
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : *uperava pištolj* Upoznaj DT-Z. *puca*
𖧹
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Ostaćemo ovde ta tri minuta?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Naravno da ne. *izlazi iz sobe*
𝗗𝗮𝗿𝗴 : Lepo je videti Vas. *daje joj pištolj*
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : I vi ste meni nedostajali!
𝗥𝗮𝗹𝗳 : *ide za njom* Ko je ovo?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *ide kroz hodnik* Moj radnik.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : I šta je to?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Naša nova beba.
Strani prostor je postao moja teritorija.
Prolazila sam hodnicima kojima su zaposleni internata bežali i pucala, i pucala, i gledala ih kako ih igle cede, i gledala kako im svaki mililitar krvi napušta telo. Osveta.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : *otima joj pištolj* Linda, dovoljno je.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ne zovi me tako!
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Zašto ne?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Zato što mi je taj nadimak dao neko ko me mnogo voli.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Ja želim da te volim.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : *proverava vreme* Ralf.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Šta?
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Idemo kući.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : *prilazi* Tu si!
Snažno sam ga zagrlila. Jedva sam čekala ponovo da ga vidim, ali...
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Gde ja Kastor?
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : A, da. *uzima telefon* Samo da pošaljem poruku Hajatu da deaktivira dinamit. *šalje poruku* Kastor je došao po dve devojke koje si spomenula i izašao ispred odmah posle.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Dobro je?!
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : Naravno. *pruža ruku* Valion Malarik.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : *rukuje se* Ralf Solberg.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : *daje im telefone* Ova dva su vaša? Sačekaću vas ispred. *izlazi*
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Hajde, vodim te u Valion do sutra.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Ja bih radije da krenem kući.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Sve je u redu?
Ništa nije rekao, samo me je zagrlio i držao tako neko vreme.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Sve je u savršenom redu. Hvala ti, dugujem ti život.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : O čemu ti pričaš?
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Izvukla si me.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Pa, obećala sam.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Dugujem ti.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Zašto nećeš sa nama? Tamo su samo moji radnici i ovaj čovek, on je šef. Pobrinuli bi se za hranu bar do sutra ujutru.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Mnogo ti hvala na tome, ali se moram pobrinuti za sebe što pre. *daje joj telefon* Unesi broj. Pozvaću te sutra.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Ako tako želiš...*unosi broj* Doći ćeš drugi put?
𝗥𝗮𝗹𝗳 : Obećavam.
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮: *vraća mu telefon* Onda se vidimo. Čuvaj se.
𝗥𝗮𝗹𝗳 : I ti, lutko.
Ponovo me je hteo poljubiti, nisam mogla to sebi sada da dozvolim.
Rekla bih da mu je neprijatno jer sam ga odbila, samo sam čekala da ode kako bih krenula ka kolima.
Prilazila sam ostalima, tražeći pogledom Kastora koji je potrčao ka meni i snažno me grlio ne ispuštajući me iz ruku, sa osmehom i napetošću.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Linda!
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Gušiš me!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Linda!
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Šta?!
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : Nedostajala si mi!
𝗕𝗲𝗹𝗶𝗻𝗱𝗮 : Kastore-
Kao da smo potpuno sami, kao da je vreme stalo.
Izgubila sam se u sanjarenju, probudio me je poljupcem i ljubio me kao da me vidi poslednji put. Izgubila sam snagu u nogama.
𝗠𝗮𝗹𝗮𝗿𝗶𝗸 : *vuče ga* Hej dečko, zaneo si se.
𝗞𝗮𝘀𝘁𝗼𝗿 : *smeje se* Ali ona je tu!
Nikada ga nisam videla ovoliko srećnog, zapravo, nikada nikoga nisam videla toliko srećnog kao što je on sada.
Želim ga zadržati, ali ga moram zaštititi.