Jaka bol svuda struji po telu, lagano otvorim oči i svetlo me preseče. Glava me ubija i svaki pokret koji namestim me razbija na komadiće.
Gde sam? Pod jakim dejstvom alkohola sam vozio auto prema zgradi i onda imam prekid. Ispravim se naglo i preseče me bol u stomaku i leđima.
„ Polako! Ne čupaj jebote to! Jel' si normalan?", zagrmi Colton.
„ Zašto me koji kurac glava razbija? Čemu jebeno ovoliko bolova kao da me je pregazio tenk?", izustim besno.
„ Seronjo budi srećan što si živ!", spusti glavu i poljubi me u čelo. „ Doživeo si nesreću, dosta je bilo krvi, uglavnom odstranjena ti je slezena, ovako dobro si. Brzo ćeš se oporaviti!"
„ Pomozi mi da ustanem!", naredim mu.
„ Ne možeš da ustaneš!"
„ Moram da vidim Evu! Briga za svaki bol koju osećam, razumeš? Moram da je vidim!", vičem, ali moju dreku prekida Casey i doktor koji ulazi. Naglo sve iščupam i ustanem iz kreveta, uspeju me zadržati i vratiti u krevet.
„ Eva, gde je?", govorim i sve što osetim je da me stegnu i onda se uspavam.
Otvorim oči, otac sedi na stolici pored mene.
„ Budan si", udahne. „ Slušaj me! Mogao si iskrvariti, moglo je svašta da bude. Imao si hirušku intervenciju odstranjivanje slezine i zbog toga imaš bolove u predelu kičme, staklo ti je ušlo u oko. Budi zahvalan što je sve prošlo kako treba!"
„ Dobro sam!", grlo mi je suvo i jebeno sve bol,ali ništa mi nije važnije od Eve. „ Gde je Eva? Nije me briga ako iskrvarim do smrti, nije me briga za mene! Želim da znam gde je Eva!"
„ Smiri se! Ponovo ću pozvati doktora da ti da inekciju za smirenje!", vikne na mene. „ Preživeli smo pakao! Kako si mogao da sedneš pijan za volan? Priredio si nam takav bol zbog nepažnje. Majka ti je jako loše, onesvestila se kada te je ugledala na vratima! Životinjski si počupao sve, braća u tom trenutku nisu mogla da te savladaju, pao si na kolena u krvi! I onda su te uhvatili i smestili u krevet, ti se pod svim tim otimao i onda smo te smirili!"
„ Kako je majka?", upitan ga samo to.
„ Dobro je", uhvati me za glavu i stavi mi flašu kako bi otpio para gutalja vode.
„ Eva?"
„ Ako ti kažem ponovićeš sve isto, a trenutno nisam u stanju ponovo to da vidim!", braća redom ulete u sobu i jasno im se po facama vide da su ljuti na mene.
„ Zahtevam da mi kažete gde je Eva! Gde je jebeno? Jebe mi se za mene i sve, hoću da znam gde je ona!", urlam, nemam snage da ustanem.
„ Dobro je! Tu je", Casey mi priđe. „ Kako se nisi pojavio ona je pozvala Coltona, a ja sam došao po nju. Bilo joj je loše i onesvestila se, satima je bila u nesvesti i probudila se tek pre sat vremena. Od plakanja, nemoći je izgubila svest i sada doktori rade pretrage", zatvorim oči kako bi se smirio.
„ Moram je videti! Uradi nešto, dovedi je, odvedi mene! Samo da je vidim!", kroz očaj izgovorim.
„ Nećeš ponovo biti isključen s aparata! Ne možeš da se krećeš! Miruj!", Colton vikne.
„ Eva je trenutno na pregledu", Trevor govori.
„ Idem do Natalie, nemojte da se odvajate od njega!", kaže im otac i napusti sobu.
„ Jel' si normalan? O čemu si jebeno razmišljao?", Colton viče.
„ O Evi! Kao da bi ti ležao opušteno u krevetu da ne znaš ništa o Leoni! Ne seri!", viknem.
„ Smirite se svi! Ona je dobro, na pregledu je i uskoro će biti kod tebe. Ti nisi dobro i ne smeš trenutno da ustaješ, inače ću te zakačiti lisicama za krevet!", Trevor izusti. Napokon svi odu osim Coltona koji sedi i neda mi mira.
„ Ne mogu da ustanem, zato me ostavi malo na miru!", sklopim teške oči i spavam. Nastupaju pregledi, pa sranja, pa ludim i onda napokon ugledam Evu.
„ Ljubavi", plačno izusti i nagne se prema meni, spusti glavu i ljubi me po licu.
„ Lezi pored mene, moram da te osetim", namestim joj mesta.
„ Boli te", kaže, ali ipak popusti i legne pored mene. Glavu spusti na moje rame, njen miris mi ulazi u nozdrve, dlanovima pokupim njeno lice, mazim je i brišem joj suze. Obasipam joj lice poljupcima.
„ Malena, ljubavi", naslonim čelo na njeno. „ Oprosti! Znam da alkohol nije bio rešenje, ali u tom trenutku osećao sam se bolje. Oprosti! Kako se govno ponašao prema tebi?", bojim se odgovara. Ako ju je dotakao, lično ću mu presuditi.
„ Nije mi učinio ništa", nasloni šaku na moje lice i pomazi me prstima. „ Jako sam se uplašila. Ljubavi sve si jako uplašio. Kako si mogao da ustaneš iz kreveta? Sve si jako uplašio, tvojoj majci je jako pozlilo. Ljuti su na tebe, a opet su sretni što si dobro!", nosem dodiruje moj.
„ Znam, srećo, znam. U tom trenutku mislio sam samo o tebi i nije mi bilo važno ni za sebe, a drugi mi nisu bili na pameti. Oprosti što sam te uplašio", potrebna mi je ona, njena blizina, samo ona. „ Ljuti su, ali razumeju me!", poljubim je u čelo.
„ Dobro si, dobro si", stegne se uz mene i taj stisak mi prouzrokuje bol. „ Izvini! Boli li te?", uplašeno upita i podigne se.
„ Lezi pored mene", spusti se, nasloni glavu na rame i zagrlim je. „ Boli me, ali ne brini dobro sam", poljubim je u glavu. Ćutim, uživam u njenoj blizini, jer jedino mi je ona potrebna sada.
„ Bojim se", izgovori posle nekoliko minuta tišine.
„ Ja sam uz tebe, ništa se tebi neće dogoditi! Napravio sam sranje što sam se napio, samo sam tebe i sebe strpao u bolnicu i svima priredio bol", mazim je po leđima. „ Kada si otišla od mene satima sam sedeo na toj klupi, vagao sam i razmišljao; kako dalje i šta da uradim. Sedeo sam u bolu jer sam te vlastitim rukama pustio njima. Jedino mi je alkohol bio uteha, jer do jutra ne bih izdržao, ko zna šta bih učinio", kažem joj, jer razum mi nije bila na mestu.
„ Volim te, mnogo te volim. Znala sam da ćeš me spasiti. Bila sam tako srećna što dolaziš i onda mi je srce puklo od boli, nemam više ni suza. Jednostavno ostala sam bez snage, mrak pred očima i probudila sam se u krevetu. Ne znam koliko dugo sam spavala, kada sam se probudila Casey je sedeo na stolicu i rekao mi je da si operisan i da si dobro. Ta vest me je na kratko smirila, odahnula sam, ali nisam mogla odmah kod tebe, zbog pregleda. Posle su mi rekli da si podivljao i da su te jedva smirili. Meni nisu dozvolili da dođem zbog stresa i vratili su me u krevet", govori mi. „ Moram ti reći nešto", neprijatno izusti.
„ Reci, malena", bolno zastenjam kada se slučajno lakat nasloni na stomak.
„ Nisi dobro! Tesno ti je i sve te boli, samo se gužvamo ovde!"
„ Predložio bih ti seks, ali me izudarala, a to mi nije nužno sada", našalim se.
„ Budalo, samo misliš o tome", nasmeje se.
„ Ostani ovde i spavaj, od juče sam ovde i ludim. Kada sutra svane idemo", nema šanse da izdržim ovde.
„ Ostaćeš koliko moraš!"
„ Neću! Dobro sam, malo boli, ali proće!", ona ćuti, znam da se boji i da hoće da budem dobro. „ Bićeš moja lična doktorka? Kuvaćeš mi čaj, praviti supice, pa me hraniti, sve ćeš raditi", ređam nasmejeno, pa i nju nasmejem.
„ Paziću na tebe i ti ćeš postati razmažen", nasmejem se glasno i poljubim je.
„ Ti se već moj razmaženko", ljubim je po čelo, obrazima, vilici, ostavljam joj poljupce. „ Moja malena", i sebe iznenadim nežnoću koju joj pružam.
„ Hoću nešto ti kažem", uozbilji se. „ Rano je, jako rano, ja sam mlada i takvom smo situaciji da trenutno to nije pametno, ali desilo se", uhvati me za ruku i spusti mi šaku na njen stomak. „ Trudna sam! Ovde je naša beba!", zuji mi u ušima, gledam je zbunjeno.
„ Kako?", promucam.
„ Mi se seksamo prilično puno, a ja sam zaboravila po koju tabletu i dogodilo se", izgovori opušteno. „ Sada imaš razloga da se boriš za nas!"
„ Oh mala", mazim je po stomaku. „ Malena. Srećo. Ljubavi", ljubim je po licu, obasipam je poljupcima. „ Imaćemo bebu", kao da tek sada postajem svestan, stegnem je uz sebe bez obzira na bol.