Eva je nervozna zbog glupe Fibi koja ju je uvredila, ali moralo je dođi to toga, ta mala kurva nije mogla dugo skrivati svoje lice. Srećom po Evu više neće imati posla s njom. Isto toliko osećam nervozu jer joj još nisam rekao za starateljstvo, zbog toga se grizem. Znam da je ispravno postupiti reći joj istinu od samog početka, ne treba da joj skrivam. Ona je napokon srećna i zaslužuje da živi bez briga i problema. Moram da sredim sve to, samo za nju. Pred vratima me steže za ruku.
„ Jel kasno da se vratimo kući?", uplašeno me pita „ Znala sam da si bogat, ali ova kuća je previše. Izgleda jako bogato i pokazuje koliko ja nisam dostojna biti ovde"
„ Kasno je! Očekuju nas! Ostavi sve po strani i nemoj se bojati! Sve će biti u redu", domaćica nam otvori vrata. Eva nesigurno korača pored mene, gledajući na sve strane. Neprijatno joj je i boji se da će je osuditi zbog svega. „ Tu sam pored tebe, ne boj se!", uđemo u salu, raskošnu prostoriju za goste u kojoj uvek ručamo kada su veliki porodični sastanci. Svi su na okupu, Leona i Colton s troje dece, Ela i Casey sa Maliom, Trevor i Bella i naravno moji roditelji. Rekao sam majci da ću dovesti devojku, ona je bila u blagom šoku jer nije očekivala to od mene u skorije vreme. Eva se stisnula uz mene.
„ Eva, moja devojka", odmah govorim čim uđemo.
„ Dobar dan", položim ruku na njena leđa kada joj glas zadrhti.
„ Zdravo, Cristian", tata joj prvi pruži ruku i ona nesigurno prihvatiti.
„ Drago mi je gospodine", nervoza joj se oseća u glasu.
„ Molim te bez persiranja", govori i ona kroz blagi osmeh prihvatiti. Mama je povuče u zagrljaj i stegne toliko da će joj skoro izbiti vazduh.
„ Ma ne verujem! Nisam mislila da će ovaj razmaženko dovesti devojku u kući. Bukvalno mislila da će potrošiti godine kao i ostali. Drago mi je da si tu!", govori i steže je rukama oko vrata. Eva je niska i s ovim štiklama je mama višlja od nje.
„ Ako je ne pustiš, uskoro ćeš ostati bez jedne snajke i onda se ovaj razmaženko nikada neće oženiti", govorim kroz šalu. Mama je napokon pusti iz zagrljaja, Evi je nelegalno, po izrazu lica joj se tačno vidi.
„ Oh zanela sam se! Oprosti. Ja sam Natalie"
„ Eva, drago mi je", izusti i dotakne mi prstima ruku tražeći spas.
„ Gladan sam, da sednemo?", upitam i štipnem mamu po obrazu, ona se smeje i govori kako se nikada neću uozbiljiti. Mahnem ostalima i tačno vidim izraz lica Coltona koji je namrgođen i Leone koja već nestrpljivo uzima hranu.
„ Nepristojna sam, ali moja beba nikako nije mogla da vas dočeka. Hrana me prosto doziva", Leona se nasmeši s hranom u ustima.
„ Inače nije jela pet dana i umire od gladi", Leona ga namršteno pogleda. „ Samo pre deset minuta je jela u autu", smejemo se svi jer slede oni ludi minuti s Coltonom i trudnicom. Svi se upoznaju, izgovarajući samo imena, opušteno razgovaramo, pa samim tim osetim nelagodu jer Eva nije uključena u razgovor. Hranu nije ni dodirnula.
„ To ti je devojka?", kroz osmeh upita mali Lav.
„ Jeste", nasmešim mu se.
„ Hoću i ja jednu ovakvu kada porastem", kroz kez izgovori pravi tatin sin.
„ Treba da bude malo deblja, inače nije loša", govori Leon i pokazuje na grudi. Zar ne reče Colton da su ova deca mirna? Eva mi steže ruku jer joj je neprijatno od svega, ali ipak joj je osmeh na lice.
„ Kakvi su to komentari? Gde ste čuli to?", Leona zagrmi i dečaci od tri godine se smeju kroz zajebani kez i prstima pokazuju na oca. Ona okrene glavu prema njemu i pogleda ga besno, Colton je iskulira što nije moguće za njega.
„ Oprosti Eva! Ovo nikada nisu izgovorili, tako je neprijatno i sramota"
„ U redu je", Eva joj se osmehne.
„ Pa Eva čime se baviš?", upita je majka i skrene s ove neprijatne situacije. Sećam se da sam i ja takav bio kao mali, gledao sam u grudi tetkica koje su se divile koliko sam sladak dečak.
„ Zapravo još uvek idem u školu", stisnem joj šakicu uz znak podrške.
„ Šta studiraš?", ubaci se i otac.
„ Još uvek je u srednjoj školi!", odgovorim umesto nje i njihova namrštena lica sve mi govore. Osim Coltona, Caseya i Trevora niko ne zna njenu priču i ne vidim potrebu da sebe iznosim roditeljima.
„ Maloletna?", uzvikne majka. „ Da li si ti bre normalan? Ne mogu da verujem! Od toliko devojka ti si s maltene devojčicom! O bože, šta ti je ovo trebalo?", prvi put u životu pusti glas na mene. Eva skoro što nije zaplakala osetim po drhtavim nogama, ne moram da je pogledam, znam koliko joj je teško.
„ Smiri se! Nemoj stvarati neprijatnu situaciju! Eva jeste maloletna devojka i još uvek ide u srednju školu. Za mene i nju godine uopšte nisu problem, živimo zajedno već neko izvrsno vreme i na vama je da to prihvatite bez osuda!", izgovorim potpuno ravno, jer trenutno mi nije briga ni za majku ni za porodicu ako će se ona osećati loše.
„ Ona je nezrela devojčica! Koliko se znate da počnete da živite zajedno?"
„ Ovo je šok za nas!", govori otac.
„ Bez uvrede ali ja ovu neću da trpim! Možda jesam nezrela devojka, ali verujte da sam preživela mnogo stvari koje me čine zrelijom nego što izgledam. Ne znam da li sam u vašim očima samo obična sponzoruša ili imate još gore mišljenje - verujte da me se uopšte ne tiče! Ja Travisa volim i stalo mi je do toga da bude srećan, pa vas ljubazno molim se bar pretvarate da ste srećni zbog njega", govori Eva i ustane sa namerom da ode ali je ja zaustavim i spustim nazad na stolicu.
„ Majko! Koliko si ti imala godina kada si se udala za oca? Čemu ovo nepotrebno osuđivanje?", Casey izgovori pre mene, sreća što jeste jer ono što sam želeo da kažem nikada nisam ni pomislio da ću izgovoriti svojim roditeljima.
„ Eva izvinjavam se! Nemam nikakvo loše mišljenje, samo smo šokirani", izgovori otac. Eva okrene glavu od mene i znam da je ljuta jer sam je vratio na stolicu, samim tim sam je vratio i paklu. Položim prste na njeno lice ne mareći za sve oko nas i utisnem joj poljubac u čelo.
„ Ja. Ja.", započne majka i kada je namršteno pogledam ona tačno zna šta mislim. Trebao sam im reći ranije sve, onda se ovo ne bi dogodilo. „ Jako mi žao! Ja nisam loša žena i moja reakcija je samo od šoka. Nisam mislila na uvredu koju sam izrekla, zbog toga mi je žao. Možeš li da mi oprostiš?"
„ Mogu da oprostim", Eva govori i znam da joj nikada neće zaboraviti.
Nakon jela pređemo u dnevni boravak i situacija se malo smiri, mama je popustila kočnice, pa se i Eva lagano opustila i započela razgovor s Elom i Leonom. Držao sam je na oku ali nisam slušao o čemu pričaju, jer sam više bio za razgovor s muškarcima.
„ Malia odmah se spusti!", Casey vikne da devojčicu koja se ko zna kako popela na prozor.
„ Dođi i dohvati me", bekelji mu se i ladno mala pokazuje srednji prst.
„ Neću ti ponoviti!", zagrmi i ustane i korača prema njoj.
„ Tata neću dole! Hoću da letim kao ptičica, iz crtaća. Mogu li?", kakav zajebani karakter ima. On je zgrabi za tog prozora, a mala vrišti.
„ Ova je ista na Caseya. On me ništa nije slušao, stalno je bežao i stalno je pravio neke gluposti. Jednom smo bili kod prijatelja i iza je bila neke velika rupa i Cristian ga je našao kako sedi tu i on je hteo da skoči da vidi da li ima zeca i koliko je duboko. Ne trebam da kažem koliko smo se uplašili", započne majka o Caseyu kada je bio mali „ I prvi put smo digli ruku na dete, jer on je prosto bio ne mogući. Zamislite nije hteo da nauči da vozi bicikli?"
„ Ipak je vozio", Ela se nasmeje.
„ Casey i bicikli?", Colton kroz provokaciju upita.
„ Kada imaš razmaženu ženicu pa moraš da joj ispunjavaš sve želje. Zamisli moja ima one sitne, a tvoja plaća hakera da sazna gde si!", zeza se iako deluje kao da ga potpada.
„ To je bilo samo po koji put!", opravda se Leona.
„ Brzo si zaboravio da je i tvoja tebe vijala u teretani?", Colton mu uzvrati.
Bacim pogled na decu koja se igraju, Bella drži Lily za ruku, Lav i Leon se doslovno obaraju na zemlju i Malia koja uzima Elinu torbu izbacuje sadržaj. Slatka su ova mala stvorenja, ali za njih treba imati živaca i živaca. Trevor sedi po strani i posmatra u daljinu, nije mu do ničega, sve što ga je snašlo u poslednje vreme učinilo mu je život loš, taj brak iz kojeg nikako da izađe.
Za Trevora:
Kako si?
Od Trevora:
Dobro sam. Razgovaraćemo sutra ujutru, o svemu, a i o starateljstvu. Jel' si joj rekao?
Za Trevora:
Nisam još. Ne znam ni kako da joj kažem, osećam se loše što joj krijem. Opet svašta joj se desilo i sada je napokon srećna, ne znam kako bi ponela.
Od Trevora:
Jaka je ona devojka. Treba što pre da joj kažeš inače će ti se obiti o glavu.
Za Trevora:
Kazaću joj.
Odložim telefon u džep farmerica, posmatram Maliu koja trči prema Evi i skoči joj u naručje. „ Sviđaš mi se. Imaš lepu kosu. Kao barbika si!", svi se smejemo kada izgovori ozbiljno dečijim glasom.
„ Nemoj da je počupaš!", Ela joj govori. Nema lepše slike od ove: Malia joj drži ruke na obraze i gleda je slatko, onda spusti ruke u kosu i igra se pramenovima. Slatke su. Eva joj se toplo smeši i štipka je za obraze.