Celim putem je vladala neugodna tišina, ona je gledala u prozor dok je moj pogled bio u cestu, žurio sam da što pre stignemo. Samo se čulo njeno tiho plakanje.Spuštala je glavu i sklanjala pogled od mene. Lagano sam je primio za bradu te joj podignuo glavu.
„ Sve će biti u redu!", tiho sam rekao, pokušavajući da je utešim. „ Ajde da se okupaš", kimnula je glavom.
„ Nemoj ići", tiho progovori i uhvati me za košulju pribijajući se uz mene.
„ Tu sam", spustim dlan na njen obraz „ Ovde sam i nikuda ne idem", odmaknem se od nje kako bih joj izvadio neku majicu.
„ Želiš li sama?", upitam je.
„ Ostani!", prstima pređem po zlatnim štiklama, pa joj skinem prvu jednu pa drugu. Skinem joj haljinu i tange. Skinem odeću sa sebe. Sapunjam joj ramena, leđa, guzicu, sapunjam joj celo telo - lepo ju je imati pod prstima posle toliko vremena. Koža joj je nežna i lepa. Na brzinu se nasapunjam i isperem. Telo i kosu joj uvijem peškirom.Dok ona suši kosu, za to vreme pretražujem ormariće, kako bih pronašao neku kremu,ali izgleda da imam samo jednu jer nikad i nisam imao neke velike povrede. Navučem bokserice i čekam je da završi. Nakon što je izašla iz kupatila, sela je na krevet i čekala da joj sredim rane.Podignem joj nogu u krilo i levo stopalo joj pomazim, potrebno mi je da osetim i nju opuštana. Prstima prelazi po listovima i alkoholnom očistim ranu na kolenu, napravi bolnu grimasu i govori kako je boli.
„Peče me", plačno izgovori.
„ Malo će peći" nežno joj uhvatim bradu i podignem glavu i u pravu sam, njeno lice je crveno. „ Ljubavi, da li imaš neku težu povredu? Boli li te?", lagano joj obuhvatim levu ruku i prstima mažem zglob, pa sve do lakta. Na drugoj ruci ima ogrebotinu ispod lakta. Skupim vilicu od besa u sebi psujem jer sam i ja taj koji joj napravio modrice. Po telu ima sitne modrice od otiska šaka i ugriz na vratu.
„Malo glava, ali proće me do sutra", nasmeši se i podigne ruke da joj obučem majicu. Legla je na krevet, a ja sam je pokrio i ušuškao.
„ Hvala ti", progovori tiho.Legnem na krevet pored nje, naslonim čelo na njeno. „ Casey posle svega ti si previše dobar prema meni. Imaš previše poverenja i malo me je strah, bojim se da će nešto krenuti po zlu i da ćeš ponovo izgubiti poverenje"
„ Jel kriješ nešto od mene?"
„ Ne! Tvoja burna reakcija me je uplašila i mislila sam da je gotovo među nama"
„ Šh", ušutkam je „ Žao mi je zbog toga! Volim te i nemam nameru da odem od tebe", rekao sam joj jer to želi i zagrlio je. Stisnula se uz mene, prebacivši ruku preko mog trbuha.
„ Spavaj", govorim joj i ljubim je u čelo.
„ Hoćeš li biti tu kad se probudim?"
„ Biću"
„ Znam da imaš pitanja..", stavim joj prst na usta, kako bi zaćutala.
„ Spavaj mače, sutra ćemo razgovarati. Ali zna da nikome neću dopustiti da ti naudi. Možeš mi ti ispričati, ili ne. Samo ta kučka koja ti je ovo uradila više neće imati šanse ni da ti priđe! Zato od danas prekidaš svaki kontakt s njom, jer će se ovo ponavljati i onda te neće ostaviti na miru", promrmlja jedno dobro i zatvori oči i pokušava da zaspi. Mazim joj kosu i ćutim, pustim je da zaspi u mojim rukama, uzdišem njen miris i jebeno sam srećan što je ovde.
Spavala je naslonjena na mom ramenu. Posmatrao s njeno lice i riđu rasutu kosu po ramenu. Mazim je po butini, prstima dodirujem meku kožu jer mi je potrebno da se uverim da je ovde. Napokon posle toliko noći, zaspim lagano i probudim se u njenom zagrljaju. Nogama me je stisla oko struka i rukama oko vrata, popela se na mene i ne mogu da mrdnem. Ostao bih tako, ali nažalost moram na posao.
„ Ela", dozovem je i lagano je mrdam.
„ Još malo", usta napući i steže me.
„ Ela, jel' imaš predavanja?"
„ Imam", otvori oči i podigne se i poljubi me. Privučem je i poljubim je gladno. Njene meke usne na mojima. „ Sad mi me pravo razbudio. A mislila sam da me malo maziš, pa onda da ustanem", po njenom osmehu vidi se da je bolje. „Možeš li?", upita i slatko mi se nasmeši. Mazim je i ona se nasmeši. Istuširam se dok se ona izležava iz kreveta, pa se oblačim i odgovorim na e-mailove dok se ona sprema. Odem u kuhinju i napravim joj sendvič i sipam joj vodu. Podignem glavu u beloj široj haljini, braon jaknicu i braon štikle. Odmerim je od glave do pete. Ovoga puta prstići su zatvoreni u čizme na štiklu.
„ Kako si?", osmehnem se i pružim joj času vode.
„ Mnogo bolje", uzima čašu i pije vodu. „ Sok hoću,", kimnem glavom, potom joj sipam sok u plastičnu čašu i dajem joj. Posmatram kako prislanja času usnama i brzo ispija.
„ Hoćeš još?"
„ Ne", izgovori i zagrizne sendvič. „ Nemaš pojima da praviš", nasmeši se i nastavi da jede.
„ Znaš da kuvaš?, prebledi i počeše se rukom po kosi.
„ Nije da ne umem. Šta tu uopšte može biti teško?", nasmeši se i znam da nema pojima da kuva. „ Mogu da probam"
„ Odlično praviš večeru", nasmejem se.
„ Moram li?",tiho izgovori.
„ Zanima me koliko je tvoje dobro", udarim ga šakom po ruci.
„ Samo me zezaj, videćeš da neće loše ispasti!", kada pojede krenemo jer nemam vremena i žurim na sastanak.
„ Lepo mi je bilo dok sam stažirala, viđala sam te ceo dan", nasmeši se i uplete nam prste dok izlazimo iz zgrade.
„ Fakultet je bitniji!", odgovorim joj. Meni je bolje kada nije u firmi jer sam onda fokusiran samo na nju.
„ Jeste! Samo nekako ne mogu bez tebe. Bilo smo razdvojeni neko vreme i sada odmah ideš na posao. Nedostaješ mi!", nasmeši se.
„ Želiš da idemo negde za vikend!", klimne glavom. „ Danas će te upoznati s prijateljima. Možeš poznavati i svoju drugaricu. Želiš li?", pomazim je po licu.
„ Želim", bacila mi se u zagrljaj i zagrlila me rukama oko vrata i glasno se smejala. „ Volim te", poljubim je i zatim sedne na suvozačevo sedište, okružim autu i sednem. Krenem voziti prema fakultetu.
„ Nemam šta da obučem", odjednom je viknula. „ Moram ići po stvari, ali posle onog juče nikako mi se ne ide", izusti.
„ Završiću oko tri danas, pa možemo ići"
„ Hoćemo stići onda?", govorim joj da ćemo stići da će doći na večeru kod nas i da ćemo posle do kluba.
„ Tek sad mi to govoriš?", malo se uznemiri.
„ Ne brini se! Prihvatiće te! I opusti se!", pomazim je po nadlaknici. Ostavim je pred fakultetom i pičim po gasu jer mi sastanak počinje za par minuta.
„ Mislio sam da ćeš zakasniti", govori Colton.
„ Pa zamalo jesam", pričamo o hotelu gde je pao plafon i napokon je krenulo na bolje. Uspeli smo! Bez puno truda ovog puta. Sastanak protekne brzo i onda usledi jedan veoma dosadan sastanak o finasijama. Jonesova razduži prezentaciju i dalje stoji da ovaj projekat nije dobar jer misli da ga je izabrala Ela. Prvom slobodnom prilikom momcima javim za večeru i svi odgovore sa stižem i onda udele par šala.
„ Pomirili ste se?", upita Colton.
„ Jesmo"
„ Bilo bi dobro da što pre razgovaram s njom. Očigledno je medu vama ozbiljno i ne želim da me mrzi", nisam siguran da li bi Ela uopšte razgovarala s njim.
„ Ne još uvek, neka prođe par dana", sve i da pričaju on nikada neće normalno razgovarati s njom, uvek će imati ogromnu distancu.
„ Casey, stvarno mi je zao jer sam je izvređao ali u tom trenutku sam mislio tako. I ti bi isto postupio na mom mestu", jebiga u pravu je.
„ Znam!", govorim mu i smestim papire u jednu fasciklu. „ Moram idem, poslaću ti posle prezentaciju", uzmem laptop i telefon i zajedno izađemo iz kancelarije. U liftu nazovem Elu.
„ Gde si?"
„ U kafiću blizu fakulteta", kaže mi tačno koji i uputim se brzo ka tamo jer gužve doslovno po prvi put nema.
„ Casey", zagrli me rukama oko vrata i nasloni glavu na moja prsa. „ Hoćemo prvo po stvari? Ili?"
„ Možemo prvo po odeću, pa ćemo ići gde hoćeš", poljubim je po kosi i onda se ona izmakne.
„ Delujemo kao srednjoškolci", nasmeje se i sedne na suvozačevo mesto.