Anita P. O. V.
Budim se u onoj istoj crnoj sobi sa istim zlatnim detaljima. Još jedanput protrljam oči ,da li mi se pričinjava,ja sam opet u njegovoj prokletoj sobi. Osjećam se kao laka roba koja se nakon jedne slatke riječi baca nekome u ruke. Osjećam se glupo jer sam spavala sa njim ponovo u ovoj istoj sobi,u istom krevetu i sa istim onim arogantnim kretenom.
- Glupačo glupa. Počela sam da stežem postaljinu oko sebe od bijesa i da udaram rukama o istu.
- Uh Anita ,sad ćeš sići dole i pravićeš se kao da se ništa nije desilo. Ustala sam i krenula sam prema vratima ,ali đavo mi nije dao mira. Možda bih mogla da malo pregledam ovu sobu. Počela sam da razgledam i ovo mi se sve više sviđalo. Crni zidovi sa zlatnim pukotinama,mramorni pod u istom stilu , krevet u kraljevskom stilu sa crnim zavjesama sa zlatnim rubovima. Ogromna balkonska vrata sa crnim matt zavjesama pored koga su se nalazile police sa zlatnim detaljima. Kupatilo je bilo potpuno mramorno i minimalistički uređeno. Kada koja je udubljena u pod ,a sa druge strane se nalazilo nešto kao mješavina hamama i tuš kabine. Na policama su precizno bili poslagani bijeli peškiri koji su potpuno odudarali od ove crno zlatne kombinacije. Ova soba je odisala bogatstvom,što mi se u jednu ruku i gadilo. Od malena sam mrzila sve bogataško. Stresla sam se i otišla sam u svoju sobu. Obukla sam se opušteno u trenerku i majicu. Sišla sam u kuhinju i zatekla sam njega bez majice kako sjedi sa šoljicom kafe i gleda kroz prozor sa dobro izgrebanim leđima. Zastala sam na trenutak i nisam mogla da vjerujem šta sam mu uradila. Progutala sam pljuvačku otežano i u trenutku kada sam napravila prvi korak trznuo me njegov glas.
- Sviđa ti se tvojih ruku djelo? Ponovo je uzeo gutljaj kafe i nastavio je da gleda u određenu tačku napolju.
- Iskreno me ni ne zanima. Znaš to je prošlo vrijeme i tako bi trebalo i ostati. Bijesno sam stisnula dugme na apartu za kafu i zgrabila sam je u ruke.
- Molim te samo mi reci da li se sjećaš trinaeste stavke ugovora ili ja trebam da te podsjećam. Prevrnula sam očima i ponovila sam stavku koju sam veoma dobro zapamtila čitajući ugovor.
- Da,da ne smijem te dodirivati niti ti praviti bilo kakvu vrstu ogrebotina ili ožiljaka,osim ako imam tvoju dozvolu. U ostalim slučajevima striktno se moram pridržavati već navedene stavke. Zadovoljno se nasmješio i kao da je skrivao svoj pogled od moga.
- Mmm veoma zanimljivo. Ustao je i približio mi je se.
- Takođe znaš i nastavak tog teksta?
- A ti sigurno znaš da ja mogu da ostanem trudna? Eto mu sad,odgovorila sam mu verzijom "pitanjem na pitanje". Spustio je svoju glavu u visinu moje.
- Znam da si na pilulama od 19 godine i da je mogućnost za to stanje skoro pa nemoguća. Spustio je ruku na moj struk i privukao me uz sebe.
- Da,ali otkud ja da budem sigurna da ti nemaš neku bolest ,sa kim si sve spavao ne bi me ni čudilo. Pogledao je u stranu i nasmijao se nemoguće zavodljivim osmjehom.
- Mala ja vrlo dobro pazim koga jebem i nemoj da takvim glupostima zamaraš svoju pametnu glavicu. Prošao je rukom niz moje lice i provukao ju je kroz moju kosu.
- Ja ti nisam "mala",a i kao što si rekao ovo između nas je samo spavanje i ništa drugo,a i mogao bi malo da skratiš taj svoj jezik. Odmakla sam se od njega i otišla sam u dnevnu sobu. Ispijala sam svoju kafu i uključila sam televiziju. Jedva sam našla neke srpske programe,a kao " braća rusi",izmišljotina. Obožavam da gledam ove trač emisije o poznatima,interesantne su.
" Sinoćnja dešavanja nikoga nisu ostavila ravnodušnim,poznati advokat Igor Marčanski je u naćnim satima pokušao da izvrši suicid. Da li su u pitanju poslovni problemi ili je advokatska romansa na staklenim nogama saznajte u idućim minutama."
Ne mogu da vjerujem,moj život je postao trač nacije. Samo da je Igor dobro. Brzo sam uzela svoj telefon i otišla sam na neki sajt da pretražim još više ovu babsku priču. Toliko poruka sam dobila od prestižnih časopisa,da mi nije jasno kako nisam primjetila.Listala sam i listala dok nisam došla do šokantnog naslova.
" Prljav veš isplivava na površinu,progovorila i skrivena polusestra poznatog advokata - Moj brat nije pokušao samoubistvo i njegov ljubavni život funkcioniše savršeno, sve ostalo su laži maloumnika koji nemaju privatni život."
- Šta sam ovo uradila? Ispod ovog teksta nalazila se slika plavuše od nekidan. Sve sam uništila. Pozvala sam ga na Facetime,pokušaću bar malo da popravim ovo.
- Halo. Javio mi se i mogu primjetiti da je mamuran.
- Anita? Sa nevjericom je gledao u mene i jedan pogled na njega me lomio.
- Igore,ja ne znam šta da kažem. Mislila sam da me varaš. Bila sam direktna,zašto okolišati nismo u srednjoj školi. Suze su prijetile da poteku,ali nisam se dala.
- Lana mi je polusestra,saznao sam prije mjesec dana i pokušavao sam ti reći ,ali svaki put bi me nešto omelo. I ovo između nas.... Silio sam te na nešto što nisi htjela. Teško je izdahnuo i nakašljao se.
- Nisi,ja sam bila previše sebična i idalje sam,nisam spremna. Bolje bi bilo da nađeš nekoga ko će znati da te cijeni i voli više nego ja.
- Znači ovo je kraj?
- Da.
- Onda se nadam da ćeš i ti naći svoju sreću,a ako hoćeš svima ćemo reći kad se vratiš.
- Naravno ,vidimo se,ćao. Prekinula sam poziv i vratila sam se nazad. Imam osjećaj kao da sam bacila ogroman teret sa sebe. Sada su mi dolazila izvinjenja od svih onih istih časopisa,ali sam ih ignorisala i isključila sam telefon.
- Slobodna kao ptičica,šteta što to nisam ranije znao. Trznuo me Maximov glas ,ali nisam ga htjela ni pogledati,nemam sad volje za njega.
- Zašto me ne pogledaš? Bojiš se? Okenula sam se prema njemu i u rukama je držao lisice ,sadista.
- Stvarno lisice? Sarkastično sam dobacila. U trenutku sam se našla ispod njega sa lisicama na rukama.
- Kazniću te za ono sinoć ii.. Biću veoma kreativan. Glas mu je bio hrapav i zaigran i lagala bih kad bih rekla da mi nije privlačan.
- Iskreno ne očekujem mnogo nakon one dvije noći. Zadovoljno se nasmijao ,a ja nisam ni završila rečenicu.
- Mislim da si razočaranje za muški rod i baš me zanima kako si druge uspio zadovoljiti sa takvim neiskustvom i smotanošću,a tako se trudiš.. Zapečatio mi je usne svojima i tako zaustavio svaku moju riječ.
- Pobrinuću se da promjeniš mišljenje iako... Veoma loše lažeš sinoć si tako glasno uzvikivala moje ime da si mogla da probiješ zvučnu izolaciju,a siguran sam da ćeš i večeras. Privukao me u još jači i strastveniji poljubac i držao mi je ruke još jače iznad glave.
- Maxime. Prošaputala sam njegovo ime jer više nisam imala ni razlog ni želju da se pokajem za ovo što radimo. Ali ostaje nam ova noć i još dosta dugih mjeseci koji nas čekaju.
Mišljenja?😊