Recept za ljubav

Stigla je poruka

On

Psovao sam. Oh, i to žestoko. Prosto me je nekada bilo sramota i od samog sebe kada čujem kakve reči izađu iz mojih usana. Svaka psovka u tom trenutku bila je usmerena ka laptopu. Tačnije izumitelju baterije za isti. Pomerio sam nervozno kosu sa čela, i usput pogodite šta? Naravno, opsovao. Naglo sam povukao punjač, i srušio čašu punu olovka.

"Jebeno me nerviraš! Jebeno!" udahnuo sam. Trznuo sam se na osmeh koji je odjeknuo radionicom.

"Online ljubavnik nam je nervozan! Ko te je iznervirao?" Kevin je stajao iza mene, sa rukama spuštenih na svojim bokovima.

"Nemoj da se mrštiš. Pola grada te čuje." Ne obraćajući pažnju na njega, ubacio sam kabal u utičnicu, i glasno izdahnuo kada se baterija u dnu ekrana upalila. Obrisao sam rukom čelo i povukao gumica.

"Otkuda si se ti stvorio? Mislio sam da ste otputovali?"

"Teodora se pakuje pa sam izveo bitangu da može na miru da završi posao..." Nije stigao da završi rečenicu kada su ga malene ruke zagrlile oko nogu. Prsti su mu bili umazani crnom bojom. Kada me je pogledao oči su mu se širom otvorile. "Ujak Džek!" Zatrčao se prema meni i gotovo me srušio na pod. Čvrsto me je zagrlio i protrljao čelo o moju bradu.

"Gde si ti, drugar? Šta si to radio?"

Pogledao me i nakezio se. Sigurno ništa pametno čim si umazan.  Okrenuo se ka Kevinu i počeo da objašnjava crnilo oko prstiju.

"Bio sam tamo," pokazao je ka BMW-u parkiranom pored vrata. "Mojao sam da ti pomognem. Otpajo je tocak, i tesko sam ga podigao." Obrisao je ruku o svoju sivu trenerku.

"Nisi ništa bolji od svog oca. I on je bio blesavo zabadalo." spustio sam usne na njegovo uvo i šapunio, "Još uvek je." Vratio sam pogled na Kevina. "Ali Teodora ga je smirila. Hoće to kada se čovek oženi." Moj drug je odmahnuo rukom.

"Ujka Džek sta je to ozezen?"

Kevin je spustio ruku na svoja usta očigledno pokušavajući da zadrži osmeh.

"To ti je mali čoveče kada nađeš ženu koja ti toliko zamuti pamet da prosto moraš da je slušaš. Ona je onda gazda u kući."

David se umusio. "Ja necu da se ozezenim. Bicu kao ti. Iglacu se sa kompjutelom i vozicu blza kola. Necu da slusam gazdu." Podigao je rukicu pokazujući mi da mu bacim pet.

"Koliko vidim slušaćeš ti mamu kada joj se pojaviš tako prljav kući." Tata mu je zapretio prstom.

"Ti si ozezen, ti je slusaj. Bas me bliga."

Pomazio sam ga po mekanoj kosi. Sa svojom crnom kosom i zelenim očima bio je isti majka, sve ostalo na njemu pripadalo je oca. Obožavao sam ga. Sledećeg meseca puni tri godine, a ja sam u šoku kako brzo vreme prolazi. Imao sam osećaj kao da se juče rodio. Nekada mi je potrebno samo sat vremena sa njim da bih se osećao dobro. Osmehom je mogao da obasja celu prostoriju. Često sam razmišljao o svom detinjstvu, nisam imao ljubav koja treba svakom detetu. Jednostavno pažnja mojih roditelja bila je usmerena na neke druge stvari. Zato sam rešio da svu svoju ljubav pružim deci mojih prijatelja. Da oni ne osete ono što sam ja preživeo pre skoro dvadeset godina.

"Šta si se zamislio?" Kevin je pucketao prstima ispred mojih očiju.

"Ma nešto vezano za posao. Hoću li ti nedostajati?" Isplezio sam mu se.

"Naravno. Jednog ljubavnika imamo u društvu. Mogao si i ti sa nama."

"Kome da ostavim radionicu?" obojica smo se okrenuli u sekundi i pogledali u četiri parkirana automobila.